Isplivalo! Moćnici se popeli na glavu Trampu, žele da nemilosrdno udari, za ovo nema oproštaja?! Žestok pritisak!

Brojni istaknuti republikanski zakonodavci vrše pritisak na novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da ukine trgovinsku šemu koja daje Južnoj Africi povlašćeni tretman, izvestio je Foks njuz.

Iskusni republikanci kao razlog za to navode odbijanje Pretorije da pristane da stane uz Vašington kad je reč o međunarodnim pitanjima.

Prema Zakonu o afričkom rastu i mogućnostima (AGOA), 35 zemalja dobija bescarinski pristup američkom tržištu za više od 1.800 proizvoda. Da bi se smatrali podobnim, učesnici moraju proći godišnju procenu o trgovinskoj i investicionoj politici, upravljanju, radu i ljudskim pravima.

Nakon što se pridružila inicijativi 2000. godine, Južna Afrika je postala najveći korisnik programa, a SAD su se rangirale kao druga najveća destinacija za globalni izvoz Pretorije u 2021, posle Kine.

Foks njuz je u svom članku izvestio da bi, ukoliko Vašington ukloni Pretoriju iz programa AGOA, izvoz južnoafričkih automobila i agruma mogao biti najteže pogođen, što bi potencijalno dovelo do gubitka desetina hiljada radnih mesta.

- I dalje sam zabrinut zbog napora Južne Afrike da se približi Rusiji, Kini i Iranu, uključujući iranske terorističke proksije, i uticaja koji to ima na nacionalnu bezbednost SAD – vitalnog elementa u ispunjavanju uslova za AGOA - izjavio je republikanski senator Džim Riš, koji je prošlog novembra optužio Pretoriju za podrivanje "interesa američke nacionalne bezbednosti i spoljne politike".

Njegov kolega, senator Tim Skot, tvrdio je prošle godine da je „Južna Afrika krila sankcionisane ruske brodove, proširila odnose sa Iranom i bila protiv prava Izraela da se brani posle terorističkih napada Hamasa".

Njegova kancelarija je potvrdila za Fok Nevs da se poslanik "raduje saradnji sa Trampovom administracijom kako bi osigurao da učesnici AGOA ne potkopavaju naše interese nacionalne bezbednosti".

U pismu američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu prošlog juna dvostranačka grupa poslanika na sličan način je podigla uzbunu zbog "štetne podrške Južne Afrike ruskoj invaziji na Ukrajinu i mogućeg kršenja američkog Zakona o sankcijama".

Južna Afrika je prošlog decembra podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde sa sedištem u Hagu, navodeći da je izraelska vojna kampanja u Gazi "genocidnog karaktera". Izrael je pokrenuo operaciju nakon smrtonosnog upada militanata Hamasa na izraelske teritorije 7. oktobra 2023. godine, u kom je ubijeno 1.200 ljudi.

Južna Afrika je takođe održavala bliske veze sa Rusijom, a predsednik Siril Ramafosa okarakterisao je ovog oktobra Moskvu kao "cenjenog saveznika".

Tramp sa druge strane uperio pogled ka Panamskom kanalu

Panama decenijama ima puni suverenitet nad međuokeanskim kanalom koji prolazi kroz tu zemlju, a novoizabrani američki predsednik Donald Tramp sada govori o tome da bi Vašington mogao da pokuša da povrati kontrolu nad kanalom.

Glas Amerike je proučavao šta sve o toj mogućnosti kažu sporazumi.

Panamski kanal je od otvaranja 1914. godine bio od strateške važnosti za globalne trgovinske rute i jedan od ključnih izvora prihoda za panamsku vladu. Međutim, kontrola nad tom rutom nije uvek bila u rukama lokalnih vlasti.

Sjedinjene Države su decenijama imale isključivu upravu nad Panamskim kanalom, zbog glavne uloge u njegovoj izgradnji. Međutim, posle potpisivanja sporazuma Torihos-Karter 1977. godine, Vašington je prepustio Panami suverenitet nad kanalom, što stanovnici te zemlje nazivaju istorijskom "prekretnicom".

Tramp to sada dovodi u pitanje. U nedelju je sugerisao da bi nova administracija mogla da pokuša da povrati kontrolu nad Panamskim kanalom zbog "apsurdnih" nadoknada koje brodovi plaćaju da bi plovili tom rutom.

Šta kažu istorija i sporazumi?

Američka vlada, pod predsednikom Teodorom Ruzveltom, 1902. godine je kupila francusku imovinu u zoni Panamskog kanala za 40 miliona dolara, kada je ta teritorija i dalje bila deo Kolumbije.

Nakon odbijanja predloga za izgradnju kanala, Sjedinjene Države podržale su panamski pokret za secesiju i priznale Republiku Panamu kao nezavisnu državu 6. novembra 1903.

Iste godine, 18. novembra, potpisan je sporazum koji je Americi dao vlasništvo i kontrolu nad zonom Panamskog kanala i omogućio njegovu izgradnju.

Deceniju kasnije, Panamski kanal je zvanično otvoren. Njegova izgradnja omogućila je brodovima da izbegnu da plove oko Južne Amerike ili da koriste panamsku železnicu da transportuju robu između Atlantskog i Pacifičkog okeana.

Nezadovoljstvo stanovnika Paname

Američka kontrola nad kanalom značila da je veliki dio panamske teritorije bio u rukama strane vlade, što je izazivalo nezadovoljstvo stanovništva.

Višegodišnji protesti prethodili su istorijskim događajima 9. januara 1964. godine, koji se smatra "Danom mučenika" u Panami.

Na taj datum, desetine studenata su došle do kanala sa školskom zastavom, zahtijevajući da bude podiguta. Međutim, sukobili su se sa američkim vojnicima i zastava je pocepana. Zbog toga su usledili trodnevni nemiri, u kojima je stradala 21 osoba.

Diplomatski odnosi Vašingtona i Paname su prekinuti, što je dovelo do međunarodnog pritiska da se započnu pregovori i potpiše novi sporazum.

Sporazumi Torihos-Karter

Američki predsednik Džimi Karter i panamski lider Omar Torihos su 7. septembra 1977. godine potpisali sporazume koji su na kraju doveli do toga da SAD ustupe kanal Panami.

Nekoliko meseci ranije, Karter je vodio bitku u Kongresu da ratifikuje sporazume, poručujući da su ključni da se "osigura dalja efikasna upotreba kanala za američke komercijalne i bezbednosne potrebe".

Prema sporazumima, Panama je Americi odobrila da upravlja kanalom do 31. decembra 1999. godine. Od tada, kanal je potpuno prešao u ruke panamskih vlasti.

Odvojenim sporazumom, o neutralnosti i radu Panamskog kanala, utvrđeno je da je taj prolaz "neodvojivi dio" panamske teritorije i da će "biti trajno neutralan".

Sporazumi su zaštićeni međunarodnim pravom, tako da nije poznato kako bi Tramp pokušao da preuzme teritoriju koja je već data Panami.

Sjedinjene Države su i dalje glavni korisnik Panamskog kanala, prema lokalnim vlastima, i imaju udeo od gotovo 67 odsto u ukupnom teretu koji se prevozi tom rutom.

Odbacivanje Trampovih poruka

Panamski predsednik Hose Raul Mulino odbacio je Trampove izjave o mogućem povratku kontrole nad kanalom kao narušavanje suvereniteta njegove zemlje.

Mulino je u videu poručio da "svaki kvadratni metar Panamskog kanala i okolnog područja pripada Panami i da će to i dalje biti slučaj".

Tramp je kasnije na to odgovorio na svojoj mreži Truth Social.

"Videćemo!".

Takođe je postavio sliku američke zastave u području kanala uz poruku: "Dobrodošlu u kanal SAD".

Predsednik Kolumbije Gustavo Petro takođe je odbacio Trampove poruke, navodeći da je Tramp "pogrešio i sam sebe opovrgao". Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum naglasila je da "Panamski kanal pripada stanovnicima Paname".

Bonus video:

(Espreso/24sedam/Vladimir Tanacković/Glas Amerike/Preneo: V.Š)