Žena Bašara al-Asada umire, teško je bolesna, lekari joj daju 50% šansi da preživi: Objavljeni stravični detalji!

Supruga svrgnutog sirijskog predsednika Sirije Bašara al Asada, Asma, suočava se sa teškom borbom protiv leukemije, a lekari joj daju samo 50 odsto šansi da preživi. Izvori bliski porodici tvrde da je Asma već nekoliko nedelja u Moskvi na lečenju.

Pre samo nekoliko dana se pisalo da Asma al Asad želi razvod od svog supruga, a njena bolest i potencijalni razvod mogu imati značajan uticaj na međunarodne odnose i političku dinamiku, posebno u kontekstu sankcija i njenog britanskog državljanstva.

Pretpostavlja se da se Ami leukemija dijagnostikovana u maju vratila nakon kratkog perioda remisije.

Njen otac, Favaz Akhras, brinuo se o svojoj ćerki u Moskvi, a izvori, koji su u bliskom kontaktu sa njenom porodicom rekli su da je njen otac veoma loše zbog ćerkinog stanja.

- Asma umire - rekao je izvor koji je poslednjih nedelja direktno razgovarao sa porodicom.

- Ona ne može da bude u istoj prostoriji ni sa kim zbog njenog stanja - dodao je.

Razvod kao karta za London

Kruže glasine da Asma razmatra razvod od svog supruga kao "preduslov" za povratak u London, ali i zbog nezadovoljstva uslovima života u Moskvi. Međutim, britanske vlasti su potvrdile da je njoj zbog sankcija blokiran od povratka u Veliku Britaniju.

Iako ruske vlasti razmatraju njenu molbu za odlazak, britanski ministar spoljnih poslova, David Lami, insistira da ona "nije dobrodošla u Velikoj Britaniji".

Analitičari pokazuju zabrinutost za njenu sigurnost u Moskvi, opisujući njen život kao "zlatni kavez" pod kontrolom predsednika Putina.

Ko je Asma al Asad?

Asma Favaz Al Asad rođena je 11. avgusta 1975. godine u Londonu u uglednoj sirijskoj porodici. Otac, Favaz al Akhras, bio je lekar, a majka, Sahar, diplomirani inženjer. Asma je odrasla u Britaniji, gde je stekla visoko obrazovanje, diplomirala je informatiku na prestižnom "Kings College" u Londonu 1996. godine. Nakon toga, planirala je da nastavi studije na Harvardu, ali je 2000. godine, tokom posete Damasku, upoznala Bašara Al Asada. Ubrzo su se zaljubili, a samo nekoliko meseci nakon njihovog susreta, Asma je odlučila da se preseli u Siriju. Brak sa Bašarom, koji se dogodio krajem 2000. godine, usledio je ubrzo nakon smrti njegovog oca, Hafeza Al Asada, što je izazvalo iznenađenje u javnosti, jer je malo ljudi bilo svesno da Bašar ima partnerku.

Brak sa Asmom, obrazovanom i modernom ženom sa Zapada, viđen je kao pozitivan znak, s obzirom na to da je ona bila iz sunitske porodice, dok je Bašar bio alavit. Njen dolazak u Siriju označio je početak novog, modernog imidža porodice Asad, što je ujedno bila i reakcija na tradicionalne političke vrednosti koje su dominirale u zemlji.

Uključivanje u javni život i društvene inicijative

Nakon preseljenja u Siriju, Asma Al Asad se ubrzo angažovala u različitim društvenim i humanitarnim projektima. Putovala je po sirijskim selima, učestvujući u brojnim inicijativama koje su se bavile obrazovanjem, zdravljem i kulturnim razvojem. Takođe, postala je zaštitnica mnogih dobrotvornih organizacija i kulturnih centara, što je izazvalo pozitivne reakcije u međunarodnim medijima. 2010. godine, "Vogue" je objavio članak u kojem je Asmu opisao kao "najmagnetičniju prvu damu", ističući njen stil, obrazovanje i harizmu.

Iako je imala sve atribute da bude međunarodno prepoznata i obožavana ličnost, njen imidž je počeo da se menja 2011. godine, kada je izbio građanski rat u Siriji. Asma je postala meta kritika zbog svojih političkih stavova i uloge u režimu svog muža. Na Zapadu je počelo da se piše o njenoj povezanosti s vladavinom, a mnogi su postavili pitanje da li je ona bila u potpunosti svesna nasilja koje je režim sprovodio protiv opozicije.

Građanski rat i kontroverze

Početak sirijskog građanskog rata 2011. godine promenio je i percepciju Asme Al Asad na Zapadu. Mnogi su počeli da se pitaju da li je ona svesna ili čak podržava represiju koju je režim sprovodio protiv opozicije. U to vreme, strani mediji su objavljivali izveštaje u kojima je Asma optuživana da je odgovorna za nasilje koje je pogodilo civile. Iako su neki tvrdili da ona nije bila potpuno informisana o zločinima režima, drugi su smatrali da je ona aktivno učestvovala u donošenju odluka.

U martu 2012. godine, "The Guardian" je objavio tekst u kojem se navodilo da je Asma podržala vojnu akciju u Homsu, gde je poginulo nekoliko civila, uključujući dva stranaca - francuskog novinara Remija Ošlika i američku novinarku Meri Kolvin. Ove informacije izazvale su dodatne kontroverze, što je kulminiralo odlukom Evropske unije da zamrzne njenu imovinu i zabrani joj ulazak u mnoge zemlje. Iako je izgubila podršku mnogih zapadnih nacija, Asma je ostala uz svog muža tokom ratnih godina, što je dodatno zaoštrilo njen imidž u međunarodnim okvirima.

Odbijala da napusti Siriju

Iako su joj ponuđeni azil i finansijska sigurnost u inostranstvu, Asma je ostala u Siriji, izjavivši da ne može da zamisli život ni u jednoj drugoj zemlji. "Ne vidim sebe nigde drugde osim u Siriji", rekla je jednom prilikom, odbijajući ponudu da napusti domovinu. Kasnije, izvori su izveštavali da je postala ključna figura u stvaranju mreže političkog uticaja koja je pomagala režimu da opstane tokom rata, kao i u usmeravanju resursa u interesu porodice Asad. Njen javni imidž u zapadnim medijima bio je u velikoj meri oblikovan kao rezultat političkih i vojnih akcija njenog supruga, te je ona bila često kritikovana zbog toga što je bila smatrana suučesnicom u zločinima režima.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Tamara Ilić/Ona/Preneo: V.Š)