Nova fiks ideja Donald Trampa: Prvo hteo da kupi Grenland, a sad ovo! Ljudi u neverici - dokle je spreman da ide?!

Novoizabrani predsednik Donald Tramp ponovo je nagovestio da želi da vrati ime najvišem vrhu Severne Amerike — Denali na Aljasci — u "planina Mekinli", uvlačeći se u osetljiv i višedecenijski spor o tome kako bi ovaj vrh trebalo da se zove.

Bivši predsednik Barak Obama promenio je zvanično ime u Denali 2015. godine kako bi odražavao tradiciju starosedelaca s Aljaske, kao i preferenciju mnogih stanovnika te američke savezne države. Federalna vlada se poslednjih godina trudila da promeni nazive mesta koji se smatraju nepoštovanjem prema starosedelačkim narodima, piše AP.

"Denali" je reč iz jezika Atabaskana, koja znači "visoki" ili "veliki". Jedan tragač za zlatom 1896. godine nazvao je vrh "planina Mekinli" po predsedniku Vilijamu Mekinliju, koji nikada nije bio na Aljasci. Taj naziv je formalno priznala američka vlada sve dok ga Obama nije promenio uprkos protivljenju zakonodavaca iz Mekinlijeve rodne države Ohajo.

Tramp je 2016. godine nagovestio da bi mogao da poništi Obaminu odluku, ali je odustao od te ideje nakon što su se senatori s Aljaske usprotivili. Ipak, tu temu je ponovo pokrenuo tokom mitinga u Finiksu u nedelju.

"Mekinli je bio veoma dobar, možda i veliki predsednik", rekao je Tramp u nedelju. "Skinuli su njegovo ime sa planine Mekinli, zar ne? To je ono što rade ljudima.“"

Trampov predlog je ponovo naišao na brz otpor unutar Aljaske.

"Uh. Ne. To je Denali", napisao je demokratski senator Skot Kavasaki na platformi X u nedelju uveče.

Republikanska senatorka Lisa Murkovski, koja je godinama gurala zakon kojim bi se ime promenilo u Denali, izrazila je sličan stav u sopstvenoj objavi.

"Postoji samo jedno ime koje je dostojno najvišeg vrha Severne Amerike: Denali — Veliki", napisala je Murkovski na platformi X.

Razne plemenske grupe Atabaskana vekovima su živele u senci planine visoke 6.190 metara. Mekinli, republikanski političar iz Ohaja, služio je kao 25. predsednik SAD i ubijen je na početku svog drugog mandata 1901. godine u Bafalu, država Njujork.

Sukob između Aljaske i Ohaja u vezi s imenom datira barem iz 1970-ih. Aljaska je podnela zvaničan zahtev za promenu imena još 1975. godine, kada je njena skupština donela rezoluciju, a tadašnji guverner Džej Hamond apelovao na saveznu vladu.

Poznata po veličanstvenim pejzažima, planina je prekrivena glečerima i snegom tokom cele godine, dok snažni vetrovi otežavaju uspon malobrojnim avanturistima koji pokušavaju da je osvoje.

Hteo i da kupi Grenaland, stigao mu odgovor

Grenland nije na prodaju, izjavio je danas premijer te danske autonomne teritorije Mute Egede, reagujući na najavu novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da će SAD preuzeti "vlasništvo i kontrolu" nad tim arktičkim ostrvom.

"Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju. Ne smemo izgubiti našu dugu borbu za slobodu", saopštio je Egede, preneo je Reuters.

Tramp je u nedelju objavio da je izabrao Kena Hauerija, bivšeg amabasadora SAD u Švedskoj, za novog američkog ambasadora u Danskoj.

Tramp je napisao na svojoj platformi Truth Social da je apsolutno neophodno da SAD preuzmu vlasništvo i kontrolu nad Grenlandom zbog, kako je naveo, nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta.

Američki kongresmen iz Džordžije, Majk Kolins, Trampov saveznik, sugerisao je u novembru da bi SAD ponovo mogle da probaju da kupe Grenland koji pripada Danskoj.

Tramp je 2019. godine izrazio zainteresovanost za kupovinu Grenlanda, nazivajući to ''velikim poslom sa nekretninama''.

Th Wall Street Journal je tada objavio da Tramp zapravo želi bogate prirodne resurse danskog ostrva, ali je danska premijerka Mete Frederiksen ideju nazvala ''apsurdnom'', istakavši da Grenland ''nije na prodaju''.

Grenland sadrži ogromne naslage retkih elemenata koji se koriste u proizvodnji električnih vozila i vetroturbina.

Ostrvo je od 1979. godine autonomno, a Danska zadržava kontrolu nad spoljnim poslovima, odbrambenom i monetarnom politikom.

Od 2010. godine, autonomija Grenlanda se proširila na podzemne resurse, uključujući aktivnosti istraživanja i eksploatacije minerala.

SAD su pokušale da otkupe Grenland od Danske nekoliko puta, uključujući 1867. godine, kada je državni sekretar Vilijam H. Sjuard pregovarao o kupovini Aljaske od Rusije.

Drugi pokušaj kupovine desio se 1910, a 1946. američka vlada je dala ponudu od 100 miliona dolara Danskoj koja je to odbila.

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Telegraf/Preneo: V.Š)