ŠOK PROMENA! Čovek koji je izbacio Putina iz takta više ne izgleda kao da je na audiciji za novog bin Ladena!

U ne tako davnoj prošlosti, vođa sirijskih pobunjenika Abu Mohamed al-Džolani nosio je dugu neurednu bradu, turban koji preferiraju džihadisti i izgledao je kao da je na audiciji za ulogu mladog Osame bin Ladena, piše Politico.

Ali čovek koji je u nedelju srušio režim Bašara al-Asada danas izgleda kao sasvim drugačija figura. Poput političkog kameleona, nosi zelene odela u stilu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ili ptmene sakoe i pantalone, a brada mu je uredno podšišana. Čak je nedavno odbacio ratno ime i vratio se pravom imenu, Ahmed Husein al-Šara.

Ali koliko je makeover uverljiv? Trebaju li Sirijci biti zabrinuti jer je čovek koji je nekada dao zakletvu na vernost Al-Kaidi i borio se protiv zapadnih snaga u Iraku sada najmoćniji čovek u njihovoj zemlji? Je li ovo slučaj u kojem odeća zaista čini čoveka? Je li čovek koji je napustio medicinsku školu u Damasku zaista postao tolerantan ili je to samo varka?

Pokušava umiriti strahove?

To su pitanja o kojima razmišljaju i brojni zapadni lideri. Francuska i Nemačka odmah su pristale da sarađuju ​​sa sirijskim opozicionim grupama koje su preuzele vlast u Damasku, dok SAD i Britanija razmatraju hoće li ukloniti Hajat Tahrir al-Šam, glavnu pobunjeničku islamističku frakciju predvođenu al-Džolanijem, sa popisa terorističkih organizacija.

Zasad svi gledaju i čekaju naznake o tome ko je zapravo al-Džolani i kakvu budućnost planira za Siriju. 42-godišnji al-Džolani pokušava da umiri strahove. U intervjuu za CNN, dok su njegove snage u petak napadale glavni grad Sirije, pokušao se distancirati od svoje ekstremističke prošlosti i veza s Al-Kaidinim članom Abu Musabom al-Zarkavijem i ozloglašenim emirom Islamske države (ISIL) Abu Bakr al-Bagdadijem.

"Osoba u dvadesetima imaće drugačiju ličnost od nekoga u tridesetima ili četrdesetima, a svakako od nekoga u pedesetima. To je ljudska priroda", naglasio je al-Džolani. Insistirao je na tome da se manjine nemaju čega bojati. Hajat Tahrir al-Šam poslednjih osam godina upravlja enklavom Idlib.

Al-Džolani je priznao kako je tokom osmogodišnje vladavine bilo kršenja ljudskih prava, ali je napomenuo kako su za to krivi "određeni pojedinci" te da se vlast "pozabavila tim problemima". "Niko nema pravo brisati drugu grupu. Te grupe koegzistiraju na ovim prostorima stotinama godina i niko ih nema pravo eliminirati", naveo je.

U džamiji održao pobednički govor

Tokom vikenda, još jedan zapovednik pobunjenika, Anas Salkhadi, pojačao je ovu poruku tolerancije, rekavši sirijskoj državnoj televiziji: "Naša poruka svim grupama u Siriji glasi - Sirija je za sve."

Edmund Husain, viši savetnik bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, rekao je kako postoji mnogo toga zagonetnog oko al-Džolanija. "Ne znamo, ne možemo ni potvrditi, gde je rođen. Neki kažu Saudijska Arabija, a drugi govore Deir al-Zor u Siriji. Što je još gore, ne znamo koliko je Amerikanaca i Arapa ubio kao zapovednik Al-Kaide", upozorio je.

"Sve priče u Vašingtonu o uklanjanju njega i njegove grupe sa liste terorista su ishitrene i opasne. Njegove početne izjave o pluralizmu i uključenosti su ohrabrujuće. Pogledajmo ove politike na delu, ali skeptičan sam da će on i njegov pokret radikala ispuniti očekivanja", nastavio je.

Al-Džolanijev odabir Umejadske džamije u Damasku za pobednički govor nakon što je Asad pobegao iz Sirije u Rusiju nije prošao nezapaženo. Mogao je odabrati svetovno mesto, ali nije. Iako je kritikovao "širenje sektaštva", povezao ga je isključivo sa šiitima i Iranom. Takođe nije isticao umerenost, inkluzivnost i pluralizam kao što je to učinio u svom intervjuu za CNN, već je dao note sunitskog trijumfalizma.

"Čak se i Asada smatralo dobrim partnerom"

"Ova pobeda, braćo moja, pobeda je cele islamske nacije. Ovu pobedu rađaju ljudi koji su čamili u tamnici, a mudžahedini su raskinuli njihove lance", poručio je u pobedničkom govoru. Njegovi mudžahedini imaju malo toga zajedničkog sa sekularnijim i umerenijim ličnostima koje su bile javno lice pobune protiv Asada. A prodemokratski sirijski aktivisti zabrinuti su što se sprema.

Basam al-Kuvatli, predsednik sirijske liberalne stranke Ahrar, strahuje da će zapadne sile ponoviti greške iz prošlosti dajući prednost stabilnosti nad demokratijom. "Čak se i Asada, pre revolucije, smatralo dobrim partnerom”, podsetio je. Najveća Kuvatlijeva briga je da Sirija neće krenuti prema stvarnoj demokratiji pod vođstvom al-Džolanija.

"U istoriji nisam vidio mnogo vojskovođa koji su preuzeli vlast spremni da je se lako odreknu. Ne očekujem ništa drugačije. Činjenica da je jednostrano imenovao premijera daje vrlo jak signal da se ponaša kao jedini vođa. U biti, ne nadam se uključivom procesu. I brinem se da će međunarodna zajednica požuriti priznati novu vladu u ime stabilnosti", dodao je.

Al-Džolani je vodio Jabhat al-Nusru, sirijski ogranak al-Kaide. Al-Nusra je u početku održavala savezništvo s al-Bagdadijevim ISIL-om. Međutim, al-Džolani se kasnije sve više udaljavao od ideologije transnacionalnog džihada te fokusirao isključivo na Siriju. U intervjuu za novine 2014. izjavio je da želi vidjeti Siriju kojom upravlja islamski zakon i naglasio da će biti malo prostora za alavite, šijite, i hriščanske manjine u zemlji.

U međuvremenu izbijaju sukobi između al-Nusre i ISIL-a, pri čemu su obe grupe vršile osvetničke ubsistva. Tada su mnoge pobunjeničke grupe koje su se borile protiv ISIL-a i Asada počele smatrati al-Nusru neko vrstom umerene opozicije. Za te pobunjeničke grupe, al-Nusrina džihadistička ideologija bila je sekundarna u odnosu na borbu protiv Asada.

2016. prekinuo veze s Al-Kaidom

Ipak, al-Nusrina ljutita retorika prema Zapadu nije se menjala. U izjavi iz 2014., al-Džolani je upozorio američke i evropske civile: "Vaši liderli neće sami platiti cenu rata, vi ćete platiti višu cenu." Zapretio je da će preneti bitku u domove na Zapadu ako se Amerika ne povuče sa Bliskog istoka.

Godine 2016. al-Džolani je prekinuo veze s al-Kaidom i preimenovao svoju grupu u Jabhat Fateh al-Šam - Front osvajanja Sirije. Činjenica da je al-Kaida prihvatila ovaj prekid veza bez da ga je osudila pobudila je sumnje da je al-Džolani uverio nadređene džihadiste da bi tajnija, postupna strategija mogla biti prikladnija za Siriju.

U svakom slučaju, al-Džolani je uspeo da konsoliduje svoju moć u Idlibu. Ponovno je promenio ime grupe i nazvao je Hajat Tahrir al-Šam. U pobunjeničkoj enklavi Idlib kojom je vladao, grupa je počela omekšavati svoje stavove prema hrišćanima i druzima. Nakon što je zauzeo Alep, al-Džolani je obećao hrišćanima da će biti sigurni, a gradske su crkve mogle nesmetano da funkcionišu.

Ali još uvek ostaje pitanje jesu li al-Džolani i Hajat Tahrir al-Šam zaista iza sebe ostavili svoje ekstremističke korene. Neki su oprezni i strahuju da je Hajat Tahrir al-Šam prošao samo kozmetičku trasformaciju, zamenivši odeću, ali ne i ono što pokriva - militantno islamističko srce.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)