jezivo
Ova slika je zauvek promenila budućnost SVE DECE NA SVETU: Kad se saznala istina sve se srušilo kao kula od karata!
Fotografija pomenute tri male, neuredne, tužne i životom pritisnute devojčice, koja je izazvala brojne konreoverze kada je objavljen
Mnoge fotografije danas svedoče užasima i teškim vremenima iz prošlosti. Tu su da nas opominju na sve loše što je nekada bilo - sa ciljem da se ne ponovi. Jedan takav ovekovečeni prizor dobro je poznat svima, ali je nedovoljno znana priča koja se krije iza fotografisanog trenutka. Na njemu su tri devojčice - Džouzi, koja je imala šest godina, njena vršnjakinja Berta i 10-godišnja Sofi. Nesrećne, umorne, namučene. A izbor nisu imale. Da rade su morale.
Fotografija pomenute tri male, neuredne, tužne i životom pritisnute devojčice, koja je izazvala brojne konreoverze kada je objavljena, ali je doprinela podizanju svesti o eksloataciji dece, zapravo je prikaz surovih uslova u kojima su najmlađi mališani radili u kompaniji "Maggioni Canning", u kojoj su od 4 časova ujutru do pet sati popodne čistili ostrige ta nedeljnu platu između devet i 15 dolara - u zavisnosti od toga koliko lonaca napune očišćenim ostrigama.
Ova fotografija nastala je u mestu Port Rojal u Južnoj Karolini i nije samo potresan prizor prošlog vremena - ona nosi mnogo dublju priču, čija su lica upravo tri devojčice, a naličje društvene i političke (ne)prilike s početka 20. veka.
"Ne ide u školu, stalno radi"
Sofi je, na primer, dnevno pripremala šest lonaca ostriga, a njena majka, koja je takođe radila s njom, izjavila je davno: "Ne ide u školu. Stalno radi".
Poznata fotografija snimljena je, inače, u februaru 1912. godine. Autor je Luis Viks Hajn, poznati sociolog i fotograf, a ovo delo deo je njegovog revolucionarnog rada o razotkrivanju praksi eksploatisanja dece u Sjedinjenim Američkim Državama. Kroz ovakve fotografije on je dokumentovao surove uslove rada kojima su bila izložena deca - poslata da rade čim bi naučila da hodaju.
"Svi osim najmanjih beba rade"
Hajn je jednom prilikom ispod neke od fotografija konciznom rečenicom objasnio surovost života na jugu i severostoku Amerike: "Svi osim najmanjih beba rade. Počinju u 3:30 ujutru i očekuje se da rade do 17 časova".
Oni su često radili bez adekvatne zaštite, a bili su izloženi i oštrim alatima i hladnim uslovima, što je moglo dovesti do povreda i bolesti.
Da bi prikupio ove fotografije, Hajn je često koristio različite taktike prerušavanja, predstavljajući se kao prodavac Biblija, prodavac razglednica ili fotograf mašina - a sve kako bi dobio pristup radnim mestima koja su bila zatvorena za javnost. Njegova posvećenost dokumentovanju takvih nepravdi danas je priznata od strane Međunarodne dvorane slavnih.
Gnev javnosti i donošenje zakona o dečjem radu
Ove fotografije su izazvale masovno negodovanje, a američka javnost konačno je postala svesna ogromnog problema.
Hajn je bio pionir u korišćenju fotografije kao alata za društvenu reformu, a sve kao moćni dokaz o eksploataciji dece u industrijama poput tekstilne, rudarske, konzervatorske i poljoprivredne. Zahvaljujući njegovom radu, doneti su zakoni koji su regulisali dečji rad, kao što je Fair Labor Standards Act iz 1938. godine.
Bonus video:
(Espreso/zenablic/TM)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!