Šta posle pada vlade? Makron u nebranom grožđu, preostale su mu samo 3 opcije - loša, gora i najgora!

Francuski parlament u sredu je izglasao nepoverenje vladi koju je predvodio premijer Mišel Barnije, nakon što je 331 poslanik podigao ruke da ga opozove.

Emanuel Makron, francuski predsednik koji je posle pada vlade najavio obraćanje naciji, našao se u nezavidnoj situaciji. Prema Pjeru Brijansonu, preostale su mu tri opcije.

Prva opcija, loša, bila bi imenovanje premijera po uzoru na Barnijea – umerenog centristu koji bi mogao da traži kompromis sa Marin Le Pen i Narodnom skupštinom (RN). Barnije joj je već dao određene ustupke u vrednosti od oko 10 milijardi evra, u okviru svog plana da smanji deficit od 60 milijardi evra.

Ako bi se ponudilo više kompromisa, francuski budžetski deficit sledeće godine bi verovatno premašio 5 odsto BDP-a, što je Barnijeov skromni cilj.

Druga opcija, gora od prve, bila bi imenovanje premijera iz Le Penove stranke ili iz levičarskog saveza Novi narodni front, koji uključuje stranku Francuska nepokorena Žan-Lika Melanšona. Makron bi mogao očekivati da će takav potez pokazati biračima da nijedna stranka nije sposobna da vlada.

Ova opcija bi smanjila deficit. Levica je tokom predizborne kampanje za parlamentarne izbore predstavila program koji bi mogao povećati francuski deficit za 180 milijardi evra godišnje. Ista organizacija procenila je da će obećanja Le Penove stranke pogoršati budžetski deficit za više od 70 milijardi evra.

Konačno, postoji Makronova najgora, treća opcija. Suočen sa nemogućnošću da se nađe premijer koji bi mogao da postigne kompromis oko budžeta, mogao bi da podnese ostavku. To bi Francusku gurnulo u neizvesnost predsedničke izborne kampanje, iz koje bi Le Penova mogla da izađe kao pobednik.

Kandidati bi deklarativno podržali potrebu za fiskalnom disciplinom, dok bi se takmičili u obećanjima o potrošnji i smanjenju poreza bez pokrića.

U međuvremenu, Francuskoj bi bilo još teže da donese budžet, a fiskalna disciplina bi bila odložena, što bi povećalo oštrinu mera štednje koje će biti potrebne za nekoliko godina, piše Rojters.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)