Obožava ćevape, za sebe kaže da je "Beograđanin u duši": Zadao je bolan udarac Zelenskom, a ovo o njemu ne znate!

Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO saveza, ponovo je dospeo u centar svetske pažnje nakon izjave da bi rat u Ukrajini mogao brzo da se završi ako Kijev pristane na privremene teritorijalne ustupke. Stoltenberg je jedan deo života proveo u Beogradu, a često je u intervjuima govorio o tome koliko voli ćevape i Kalemegdan.

Stoltenberg je je izrazio uverenje da bi privremeno ustupanje teritorija Rusiji bilo opcija za brzi završetak rata u Ukrajini.

- Potrebna nam je linija prekida vatre i, naravno, idealno bi trebalo da pokrije sve teritorije koje Rusija trenutno kontroliše, ali vidimo da to nije baš realno u bliskoj budućnosti. Ukrajina bi mogla privremeno da se odrekne dela svojih teritorija u tu svrhu - rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.

Izjave Stoltenberga o Ukrajini digle buru u svetu

Stoltenberg je dodao i da je važno da vlada u Kijevu dobije bezbednosne garancije u zamenu za privremene ustupke teritorije.

Po njegovom mišljenju, to bi moglo da bude članstvo u Alijansi, ali postoje i drugi načini da se Ukrajinci naoružaju i podrže.

Stoltenbergove izjave podigle su veliku prašinu, imajući u vidu da je bio znatno uzdržaniji kada je reč o teritorijalnim ustupcima dok je bio na čelu Alijanse.

Zbog toga je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao je da neće prihvatiti da samo jedan deo zemlje bude pozvan da uđe u Alijansu.

- Najveća garancija naše bezbednosti je NATO. Imamo garancije ekonomske bezbednosti. To su dva zahteva, bez obzira na buduće diplomatske puteve za okončanje rata, za nas su EU i NATO pitanje principa - naglasio je Zelenski.

On je istovremeno ukazao da ne može samo jedan deo ukrajinske teritorije biti pozvan u NATO, jer bi to automatski značilo priznavanje okupiranih teritorija kao ruskih.

Prema njegovim rečima, sve druge teritorije bi onda bile pod rizikom, a Ukrajina to nikada neće prihvatiti.

- Mi, ipak, shvatamo da član 5, ako ste deo NATO, ne može da se primeni usred rata na čitavoj teritoriji Ukrajine, jer saveznici onda rizikuju da budu uvučeni u rat. Ukrajina nikada nije nikoga uvukla u ovaj rat, a pri tom mislim na vojske saveznika - ukazao je Zelenski.

On je podsetio da se razmatraju mnogi različiti formati ukrajinskog članstva u NATO, ističući da Ukrajina nije formalno primila ponude o bilo kojoj od tih opcija od međunarodnih partnera.

Ko je Jens Stoltenberg: Deo života proveo u Beogradu, voli ćevape

Jens Stoltenberg je norveški političar rođen 16. marta 1959. godine. On je bivši premijer Norveške i generalni sekretar NATO-a.

Funkciju premijera Norveške preuzeo je u oktobru 2005, pre toga je bio premijer u periodu od 2000. do 2001. godine. Na čelu Severnoatlantske alijanse bio je punih 10 godina, od 2014. do 2024. godine.

Ono što je o njemu malo poznato jeste da je detinjstvo proveo u Beogradu, o čemu je više puta javno govorio.

Njegov otac Torvald Stoltenberg je 1960. godine postavljen za prvog sekretara norveške ambasade u Beogradu.

Jens detinjstvo koje je proveo u Beogradu opisuje kao veoma srećno.

- Imao sam ovde veoma srećno i veoma dobro detinjstvo. Za Beograd me vežu veoma lepe uspomene - rekao je on svojevremeno za Tanjug.

Osim kuće u kojoj je odrastao na Dedinju, njegovo omiljeno mesto je Kalemegdan, gde je naučio da skija. Prisećajući se dana koje je proveo u Beogradu, Stoltenberg je rekao da pamti omiljena srpska jela koja je voleo da jede kao dečak - punjene paprike, pasulj i ćevape.

Jens Stoltenberg: Ja sam Beograđanin u srcu

Bivša Stoltenbergova dadilja Smilja Katić bila je skoro čitavu deceniju zadužena za njegovo vaspitanje, kako u Beogradu, tako i u Norveškoj u jednom periodu.

- Jens nije moj sin, ali je tako u mom srcu ostao - rekla je Katićeva tokom susreta 2007. sa Stoltenbergom u kući u kojoj je odrastao. Ona je rekla novinarima da je mali Jens bio nestašno, ali i dobro dete koje bi svaki roditelj poželeo.

Prisećajući se godina koje je Katićeva provela u njegovoj porodici, Stoltenberg je rekao da je ona tokom godina postala veoma "važan član porodice" bez koga se nije moglo, podsećajući da je Smilja sa njima krenula u Oslo 1964. godine kad su Stoltenbergovi odlučili da se vrate u domovinu.

Za sebe je rekao da je "Beograđanin u srcu".

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)