"Sa Arapinom sam doživela ono što nisam ni sa kim nikad, a onda je saznao da sam hrišćanka": Ispovest Ruskinje...

Ruskinja koja je radila u Kini dugo se dopisivala sa jednim Arapinom koji je živeo u istom gradu kao i ona. Vremenom, postajao joj je sve interesantniji, te je odlučila da ode sa drugaricom da ga upozna. Kada joj je otvorio vrata stana, sva očekivanja su pala u vodu...

Njenu ispovest sa portala "Dzen.ru" prenosimo vam u celosti:

Ovo je priča o poznanstvu sa jednim Arapinom, odnosno danu koji sam provela zajedno sa njima, a koji nikada neću zaboraviti. Tada sam živela u Kini, u gradu Šendžen, a sa prijateljicom sam se jednog vikenda zaputila u Guangdžou. Ona se dopisivala sa jednim Arapinom koji je živeo i radio u tom gradu, pa je predložila da se vidimo sa njim. Na kraju smo zažalile što nam je to uopšte palo na pamet. Moja drugarica se žestoko kajala, čak je jedno vreme bila u strahu da će je pronaći u Šendženu... No, krenimo redm.

Na početku je sve bilo u redu. Bio je galantan, ponašao se kao pravi džentlmen. Došao je do mesta gde smo šetale, raspitivao se kako smo putovale i izveo nas je na večeru. Imao je manire, znao je lepo da govori i bio je korektan. Rekao je da ima svoj biznis u Guangdžou, da mu ide dobro, da živi u velikom stanu. Kasnije smo i videle taj stan kada smo otišle do njega; zaista je bio veliki, ali koliko je samo bio prljav! Svuda su bile semenke suncokreta i opušci cigareta, a dnevna soba je smrdela na dim.

Dok smo bile kod njega u gostima, odlučila sam ga pokrenem zanimljivu temu - da li Arapi ikada razmišljaju o osećanjima svojih supruga kada biraju drugu, treću, četvrtu ženu. Nikada neću zaboraviti njegov odgovor, a pokušaću da ga sada parafraziram.

"Znate, žena treba da voli svog muža više od svega na svetu. Mora da mu bude odana svim srcem. A ako se desi da žena nije u stanju da mužu podari dete, trebalo bi da bude srećna, ako ga istinski voli, što druga žena može da ga usreći na taj način. A ako je mužu potrebna još jedna žena da bi bio srećan, da li će se žena koja ga voli opirati ili će prihvatiti volju svog supruga i toplo dočekati i drugu ženu? Ali, nemoj misliti da je žena nesrećna. Ako nekog voliš, ne možeš da budeš nesrećan jer je voljena osoba srećna. A prema Kuranu, muškarac svaku svoju ženu mora podjednako da voli. Ako ste jednoj ženi dali poklon, onda bi i druga trebalo da dobije. Isto je i sa pažnjom. Na kraju je sve pošteno prema ženama", ispričao mi je on.

Za njega je ovo bilo opravdanje, ali ni meni ni mojoj prijateljici ova filozofija nije bila simpatična. Sutradan smo rešile da odemo bez upozorenja, dok on nije bio tu, jednostavno mu poslavši poruku da smo otišle u ZOO vrt. Međutim, on se strašno naljutio. Ispostavilo se da mu se moja prijateljica sviđa, a on je već u svojoj glavi napravio planove o tome kako će se ona preseliti u Guangdžou i raditi sa njim. Nije mu smetalo to što je druge vere.

Pozvao je moju drugaricu i rekao da će nas čekati ispred ZOO vrta, što nismo stvarno očekivale. Međutim, čim smo izašle, videle smo ga. Izgledao je uvređeno i ponašao se potpuno drugačije nego juče. Usput smo rešili da svratimo u jedan lanac brze hrane - ušli smo unutra, naručili hranu i dok smo je čekali pozvonio mu je telefon, pa se udaljio nekoliko koraka kako bi obavio razgovor. U međuvremenu smo mi platile račun, a ovo ga je dovelo da tačke usijanja.

Čovek je praktično počeo da urla. "Zašto si platila? Kako se usuđuješ? Rekao sam da ću vas ja odvesti da jedete, da ću vas častiti! Da li ste htele da me ponizite", vikao je.

Moja prijateljica je bila potpuno hladna, misleći da će ga to smiriti, prokomentarisavši da ga nismo razumele. Ali, ja sam bila šokirana, nisam uošte znala šta da kažem. Seli smo da jedemo, ali on nije hteo da jede hranu koju smo mi platile.

"Sveta, zar ne treba da ideš u toalet", upitao me je. Nisam odmah razumela pitanje, ali onda mi je sinulo da je želeo da ih ostavim same. Ja sam se zaista udaljila od njih, a kada sam se vratila, ispred nje je bio privezak. Ispostavilo se da joj je Arapin, dok sam bila odsutna, dao privezak koji je navodno pripadao njegovoj baki i rekao joj kako mu se ona sviđa. Privezak je bio veoma ružan i jeftin i uopšte nije izgledao starinski, pa sam sigurna da to uopšte nije bio porodični nakit, već obična bižuterija.

Ispratio nas je na stanicu kasnije, počevši da rešeta moju prijateljicu pitanjima gde tačno živi i radi, zahtevajući da dobije tačnu adresu. Na kraju, ona mu je dala lažnu adresu.

"Mislim da treba da promeniš posao. Zašto radiš tako čudan posao? Trebalo bi da se preseliš ovde, ovde se vrte pare. Naučiću te svemu, pomagaćeš mi u mom poslu", govorio joj je.

Neprestano sam razmišljala o tome odakle mu toliko samopouzdanja, odakle mu ideja da bude toliko uporan. On je tek kratko poznaje, a već razgovara sa njom kao da je njegovo vlasništvo. Ako je takva situacija sada, šta bi se desilo da ona pristane na vezu sa njim?

U vozu za Šendžen, moja prijateljica priznala mi je da strahuje da će je pronaći. Htela je odmah da ga blokira, ali je mislila da bi to samo pogoršalo stvari, pa je rešila da ovu komunikaciju polako vremenom svede na nevažan odnos.

Trudim se da ne osuđujem ljude na osnovu nacionalnosti i vere i znam da ima puno različitih iskustava. Ipak, moje lično iskustvo pokazuje mi da nema mnogo šansi za srećan život sa Arapima, ako ne pripadate istoj veri i ne prihvatet poligamiju. Do sada sam uvek nailazila samo na loše priče.

Bonus video:

(Espreso/Stil / Žena / Dzen.ru)