Da li će se ponoviti scenario iz 1992. godine? Evo kako se Bil Klinton dokopao vlasti, ovako je učvrstio fotelju!

Danas se održavaju izbori u Sjedinjenim Američkim Državama, a svaku informaciju možete pratiti u našem blogu uživo. Postavlja se pitanje, da li će se ponoviti scenario iz 1992. godine, kada je nekoliko država napravilo takav preokret u glasanju, da je rezultat na izborima posle tih uvek bio stabilan, bez iznenađenja. Te 1992. godine je svoju fotelju učvrstio demokrata Bil Klinton, te uzeo vlast u 22 zemlje koje su pre njegove kandidature uvek bile republikanske.

Izbori 1992. godine bili su 52. po redu predsednički izbori, održani u utorak, 3. novembra 1992. godine. Demokratski guverner Arkanzasa, Bil Klinton, pobedio je republikanskog predsednika, aktuelnog predsednika Džordža H. V. Buša, i nezavisnog biznismena Rosa Perota iz Teksasa. Ovi izbori označili su kraj perioda republikanške dominacije u američkoj predsedničkoj politici koji je počeo 1968. godine (sa izuzetkom 1976), kao i kraj 12-godišnje vladavine republikanaca u Beloj kući. Takođe, to je bio kraj vladavine „Najveće generacije“ koja je trajala 32 godine, i početak dominacije generacije baby boomera, koja će trajati do 2020. godine.

Buš je napravio grešku koja ga je koštala fotelje

Buš, koji je dva puta bio potpredsednika, pa predsednik Amerike, ustoličen 12 godina, otuđio je mnoge konzervativce u svojoj stranci time što je prekršio svoju izbornu obavezu iz 1988. godine da neće povećati poreze.

Ekonomija se oporavila od recesije iz proleća 1991. godine, nakon čega je usledilo 19 meseci uzastopnog rasta, ali su percepcije o sporom ekonomskom rastu oštetile Buša, jer je nasledio veliki ekonomski bum od svog prethodnika Ronalda Regana. Najveća prednost Buša, spoljnopolitički uspeh, smatrana je manje važnom nakon raspada Sovjetskog Saveza i kraja Hladnog rata, kao i relativno mirne situacije na Bliskom istoku posle Zalivskog rata.

Početak dominacije demokrata u državama koje su uvek bile republikanske

Bilo je to 1992. godine:

Klinton je osvojio većinu elektorskih glasova, prekinuvši niz od tri uzastopne republikanske pobede. On je pobedio u državama iz svih regiona zemlje; osvojio je i Severnu i Zapadnu obalu, što je označilo početak demokratske dominacije u tim regionima kako na predsedničkim, tako i na državnim izborima.

Klinton je takođe dobro prošao u istočnom Midvestu.

Ovi izbori bili su prvi put da je demokrata pobedio na predsedničkim izborima bez Teksasa od njegovog sticanja statusa države, kao i prvi put od 1844. godine da je demokrata pobedio bez Severne Karoline.

Ovi izbori bili su takođe poslednji put da je savezna država Montana glasala za demokratu na predsedničkim izborima, kao i poslednji put do 2020. godine da je Džordžija to učinila.

Ovo su bili poslednji izbori u kojima je Kolorado glasao za demokratu sve do 2008. godine.

Klinton je osvojio ukupno 22 države koje su glasale za Republikance na izborima 1988. godine. Pobedio je sa najmanjim udelom glasova na nacionalnom nivou od izbora 1912. godine, kada je došlo do velike podele unutar Republikanske stranke.

Da li se danas može desiti isti scenario iz 1992?

Te 1992. godine su Kolorado, Merilend, Kalifornija iz crvene prešle u plavu boju - od republikanaca su se preokrenule ka demokratama. Da li se i danas može očekivati isti scenario, da zemlje koje su utvrđeno crvene, odnosno repunlikanske pređu na plavu stranu?

Saznaćemo u nikad neizvesnijoj trci.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)