Na izborima u SAD glasale desetine miliona ljudi: Ovo su najnoviji podaci! Evo šta se trenutno dešava, čupavo je!

Više od 30 miliona Amerikanaca glasalo je na ranim predsedničkim izborima u SAD do četvrtka uveče, lično ili putem pošte, prema podacima izborne laboratorije na Univerzitetu Florida.

Prema tim podacima, oko 13 miliona ljudi glasalo je lično do četvrtka uveče, a više od 17 miliona putem pošte, prenela je televizija ABC.

Iako je registracija birača završena, građani imaju rok do 29. oktobra da zatraže glasačke listiće za glasanje poštom, a do sada je zatraženo više od 1,8 miliona listića.

U Pensilvaniji je više od devet miliona ljudi registrovano za glasanje na izborima 5. novembra, što je samo 2.000 manje nego na izborima 2020. godine.

Nekoliko saveznih država, uključujući ključne države kao što su Severna Karolina i Džordžija, postavile su rekorde prvog dana ranog glasanja prošle sedmice.

Pensilvanija i Džordžija su među sedam država koje će odlučiti ko će pobediti na predsedničkim izborima, prenosi Rojters.

Predsednički izbori u SAD održavaju se 5. novembra.

Pojavila se nova anketa - Tramp vodi

Najnovije ankete pokazuju da Donald Tramp ipak tesno vodi ispred Kamale Haris. U čak četiri velike nacionalne ankete, Tramp je prvi put od početka avgusta stekao prednost nad svojom demokratskom protivnicom.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja agencije Redfield & Wilton Strategies, sprovedeno 21. oktobra, stavilo je Trampa za dva postotna boda ispred Haris (47% prema 45%), što je za bivšeg predsednika povećanje od četiri postotna poena u odnosu na prethodnu nacionalnu anketu, sprovedenu 6. oktobra.

Slično vođstvo Donaldu Trampu daju i nove nacionalne ankete „FoxNewsa“ i „ActiVotea“. Prema anketi „NBC News-a“, Tramp i Haris bili su izjednačeni u nadmetanju, ali kada su u ispitivanje uključeni nezavisni predsednički kandidati i kandidati trećih stranaka, Tramp je vodio ispred Haris za jedan postotni poen.

Neke etablirane agencije, kao što su FiveThirtyEight i Reuters/Ipsos, još uvek blago vođstvo daju demokratskoj kandidatkinji, ali takođe priznaju da se poslednjih nedelja ta prednost brzo topi. Zanimljivo je pogledati i simulacije, u kojima agencija koristi ankete te ekonomske i demografske podatke da bi istražila verovatne ishode izbora.

U simulaciji predsedničkih izbora agencije FiveThirtyEight Tramp pobeđuje 51 od 100 puta, a Haris u 49 od 100 puta. Poslednje prognoze analitičara takođe su se okrenule u korist Trampa, pokazujući da on sada ima veće šanse za pobedu na izborima. Vodeći američki statističar Nejt Silver, koji je tačno predvidio uspeh republikanca na izborima 2016, prognozira ponovni trijumf Trampa. Ali i on upozorava da su ovi izbori mnogo neizvesniji nego oni pre dva izborna ciklusa.

Donald Tramp je takođe znatno povećao svoju podršku među grupama u kojima je na prošlim predsedničkim izborima loše kotirao. Anketa GenForward, koju je Univerzitet u Čikagu sprovelo od 26. septembra do 6. oktobra, pokazuje da četvrtina mladih crnaca i 44 posto mladih Latinoamerikanaca sada podržava Trampa. S druge strane, Haris jako dobro prolazi među crnkinjama (63%) i Amerikankama azijatskog porekla (60%). Belkinje su gotovo ravnomerno podeljene između Haris i Trampa.

Za Haris situacija izgleda sve gora i u ključnim svng-državama. Mrtva trka, koja se od avgusta vodila u Pensilvaniji, sada se prema nekim anketama mrvu okrenula u korist Trampa. RealClearPolling trenutno procenjuje da će Haris pobediti u Mičigenu i Viskonsinu, dok se predviđa da će Tramp osvojiti Arizonu, Severnu Karolinu i Džordžiju. Haris i Tramp sada imaju jednake šanse za pobedu u Nevadi, državi u kojoj je Haris donedavno vodila.

Haris su potrebna 44 elektorska glasa iz sving-država da bi osigurala pobedu, dok je Trampu potreban 51. Ako bi Tramp osvojio Pensilvaniju, Arizonu, Severnu Karolinu i Džordžiju, pobedio bi na izborima. Zapravo, Trampu je dovoljno da osvoji samo jednu državu „plavog zida“ da odnese pobedu i zbog toga najviše treba pratiti kako dišu glasači u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu. S druge strane, Haris može ući u Belu kuću ako osvoji Pensilvaniju, Viskonsin, Mičigen i Omahu. Ali aktuelna potpredsednica ima i druge opcije. Na primer, ako izgubi Viskonsin ili Mičigen, može ih zameniti Severnom Karolinom, Džordžijom ili Arizonom. Mnogo je teže ako izgubi Pensilvaniju jer će tada morati da nadomesti čak 19 elektorskih glasova.

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Preneo: V.Š)