Jedan je od najbogatijih svetskih oligarha, a mnogi mu ni ime ne znaju: Vladar iz senke koji je kupio celu zemlju!

Visoko na brdu iznad glavnog grada nalazi se dvorac. Izvan zidova patroliraju stražari. Sa osmatračnica se pruža veličanstven pogled na grad. U daljini na zapadu je Crno more, a iza njega Evropa. Na severu, preko planina, Rusija. Dvorac pripada jednom od najbogatijih svetskih oligarha.

Bidzina Ivanišvili, vlasnik dvorca i najmoćniji čovek u Gruziji, poseduje oko 7.6 milijardi dolara ili četvrtinu BDP-a svoje zemlje. Ovaj 68-godišnji tajkun dominira gruzijskom politikom decenijama. Bidzina je izabran za premijera na talasu narodnog nezadovoljstva 2012. godine, da bi se ubrzo ponovno vratio u senku.

Gotovo neograničen uticaj

Populistička stranka koju finansira Ivanišvili - Gruzijski san - ima gotovo neograničen uticaj na vladu. Prema njegovim kritičarima, stranački zastupnici i ministri duguju vernost samo Ivanišviliju. Dok Gruzija izlazi na izbore 26. oktobra, koje mnogi vide kao izbor između Rusije i Zapada, smatra se da je Ivanišvili vuče dalje od EU i prema Moskvi, piše Politico.

Ovi izbori biće dosad najteži izazov za Gruzijski san jer raste nezadovoljstvo zbog okretanja zemlje prema Rusiji u istorijsko vreme napetosti zbog rata u Ukrajini. Mnogi se pitaju kako je Ivanišvili - bivši metalski i bankarski mogul sa snažnim vezama u Moskvi - došao do tolike moći u zemlji poznatoj po revolucionarnom duhu.

Da biste se uzdigli na moćni položaj, obično je potrebna gotovina, a u danima kasino-kapitalizma i haosa koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza moglo se dobro zaraditi. Ivanišvili je rođen kao sin rudara u siromašnom selu na periferiji Sovjetskog Saveza.

Počeo je kao čistač

Radio je kao čistač u fabrici dok je studirao, prvo za inženjersku diplomu u gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju, a kasnije ekonomiju u Moskvi. Ali, kad je diplomirao, akademski sertifikati vredeli su nešto više od papira na kojem su bili štampani. Mladi Gruzijac je krčio svoj put prodajući elektroniku i konačno je osnovao vlastitu banku Rosijski Kredit sa sedištem u Moskvi.

Kad je ušao u probleme sa organizovanim kriminalom, obratio se za zaštitu ruskoj vladi i stekao moćne prijatelje. U Rusiji je 90-ih godina takva saradnja sa sigurnosnim službama u pravilu značila doživotnu obavezu. "Kada surađujete s vladom ili sigurnosnim službama, nikada vas neće ispustiti iz vida", rekla je Irina Borogan, vodeći stručnjak ruskih sigurnosnih službi.

Godine 2003. desetine hiljada Gruzijaca izašli su na ulice kako bi smenili dugogodišnjeg lidera Eduarda Ševardnadzea, bivšeg sovjetskog birokratu koji je upravljao zemljom od pada SSSR-a. Na njegovo mesto došao je bombastični revolucionar Miheil Sakašvili, koji je obećao da će uspostaviti bliže veze sa Zapadom, pridružiti se EU i NATO-u.

Krvavi petodnevni rat

Međutim, nada običnih ljudi u Sakašvilijevu vladu ubrzo je izbeledela kako je njegova stranka postajala sve autoritarnija, a nejne sklonosti korupciji sve očitije. Napetosti sa Rusijom razbuktale su se 2008. u krvavi petodnevni rat u kojem je Gruzija izgubila kontrolu nad petinom teritorija jer su separatističke regije Abhazija i Južna Osetija proglasile nezavisnost.

Gruzija je trebala spasitelja, a Ivanišvili je rado uskočio u tu ulogu. "Stvoriću takvu demokratiju u Gruziji koja će zapanjiti Evropu", obećao je u oktobru 2011. Ivanišvili je došao na vlast uz punu podršku SAD-a i Evrope. Gruzijski san je pobedio na izborima 2012. godine, osvojivši 85 mesta u prema Sakašvilijevih 65.

U ranim danima svog uspona Ivanišvili se trudio da pokaže filantropiju i navodno je donirao blizu milajrdu dolara, lično finansirajućijavnu infrastrukturu poput puteva, parkova i crkvi. Kako je vreme odmicalo, Gruzijski san je postao manje politička stranka, a više produžetak Ivanišvilijevih dubokih džepova i njegove sposobnosti da sve to oduzme. Uz pristup javnoj blagajni i kontrolu nad ključnim industrijama, mnogi glasači svoj život duguju Ivanišviliju i njegovom užem krugu.

Trećina zemlje podržava Gruzijski san

Dok Gruzijci nastavljaju da izražavaju široku pordršku pridruživanju EU i duboko negodovanje prema Rusiji, septembarska anketa procenjuje da trećina zemlje podržava Gruzijski san uprkos vezama s Moskvom.

Ivanišvili je okupio vojsku političara, obezbeđenja i drugih prijatelja, spremnih da izvrše njegove naredbe. Prema izveštaju Evropskog veća za spoljne odnose, Ivanišvilijeva kontrola uključuje vladajuću stranku, ključne državne institucije (posebno pravosuđe i sigurnosne službe) i gospodarstvo. Verovatno svi ključni članovi vlade i stranački dužnosnici zavise od njega.

Skup simpatizera Gruzijskog sna

Ivanišvilijeva kontrola nad Gruzijskim snom bila je očita kada je stranka u februaru postavila Iraklija Kobahidzea, kritičara Zapada, za premijera. Pre nego što je stao za govornicu, Kobahidze je zastao ispred Ivanišvilija, koji je sedio u prvom redu, kao da ga pita za dopuštenje.

"Može da smeni premijera u sat vremena i onda ga vrati telefonskim pozivom"

"Može da smeni premijera u roku od sat vremena i zatim ga vrati jednim telefonskim pozivom", rekao je analitičar Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku.

Uoči ovogodišnjih izbora Gruzijski san obećao je u slučaju pobede staviti izvan zakona celu parlamentarnu opoziciju. U retkom pojavljivanju u javnosti na skupu u Tbilisiju početkom ove godine Ivanišvili je rekao da su Sakašviliju i njegovoj stranci "izvana naređivali i usmeravali ih njihovi gospodari". U ruskom stilu optužio je Zapad da želi iskoristiti zemlju za otvaranje "drugog fronta" protiv Moskve.

Vlada je zauzela čvrst stav prema desetinama hiljada Gruzijaca koji su izašli na ulice kako bi se usprotivili zakonu prema ruskom uzoru, koji nevladine organizacije i medijske kuće koje podržava Zapad označava kao "strane agente".

Suzavcem i palicama na mirne demonstrante

Iz noći u noć tokom leta snage sigurnosti su koristile suzavac i palice protiv mirnih demonstranata, hapsile i premlaćivale organizatore protesta. Čelnici civilnog društva kažu da će nova pravila marginalizirati njihove organizacije ili dovesti do njihovog zatvaranja, kao što je bio slučaj u Rusiji.

Ivanišvili je oduvek tvrdio da Gruzijski san radi na tome da zemlju uvede u EU i neke od njegovih ranih reformi otvorile su joj put da prošle godine postane kandidat za članstvo.

Budući da 80 posto Gruzijaca podržava članstvo u EU, Gruzijski san je oprezno isticao da se i dalje želi pridružiti bloku, samo pod sopstvenim uslovima. Kao odgovor na zakon o "stranim agentima" i gušenje protesta, Vašington je uveo sankcije vodećim zvaničnicima. EU je zamrzla gruzijske pregovore o članstvu, a visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj opisao je izbore u oktobru kao "ključni test za demokratiju u Gruziji i njen put prema Evropskoj uniji".

"On radi samo za sebe"

Bivši gruzijski premijer Giorgi Gaharija kaže da je ključ razumevanja Ivanišvilija - a time i budućnosti zemlje - jednostavan: "Ivanišvili nije proamerički, nije proevropski, nije proruski ni prokineski. Nažalost, ni on nije progruzijski orijentisan. On radi samo za sebe."

Za najbogatijeg Gruzijca uskraćivanje ulaska u EU ili NATO ne bi predstavljalo nazadovanje. Odmak od Zapada prema Moskvi nudi potencijalnom autokratu priliku za cementiranje potpune kontrole.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)