Sve je u rukama ovih 7 država: Njihovi birači će biti ključ američkih izbora

Odluka o predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, iako tehnički zavisi od glasova svih birača, u velikoj meri će zavisiti od ishoda u samo sedam ključnih saveznih država. Uprkos činjenici da više od 240 miliona Amerikanaca ima pravo da glasa, mali broj država će zaista presuditi o tome ko će preuzeti Belu kuću – da li će to biti aktuelna potpredsednica Kamala Haris ili bivši predsednik Donald Tramp. Ove države, poznate kao "swing states", one u kojima se političke preferencije često menjaju, i one će verovatno igrati ključnu ulogu u odlučivanju predsedničke trke 2024. godine.

Uprkos velikom broju glasača širom Sjedinjenih Američkih Država, konačan ishod predsedničkih izbora verovatno će zavisiti od nekoliko država, a u pitanju su Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin, a kandidati će fokusirati svoje napore na pridobijanje birača u ovim državama. Dok kampanje napreduju, pitanja poput ekonomije, prava na abortus, imigracije i podrške određenim etničkim grupama mogla bi imati ključnu ulogu u određivanju sudbine SAD-a na izborima 2024. godine.

Sistem izbornog kolegijuma

Američki izborni sistem funkcioniše putem elektorskog ili izbornog kolegijuma, posrednog načina izbora predsednika. Svaka država glasa za elektore koji predstavljaju svoje glasače u kolegijumu. Ukupno ima 538 elektora, a predsednički kandidat mora osvojiti najmanje 270 elektorskih glasova kako bi pobedio na izborima.

Broj elektora koje svaka država dobija zavisi od broja stanovnika te države. Najmnogoljudnije države, poput Kalifornije (55 elektora), Teksasa (38), i Njujorka i Floride (po 29), imaju najveći broj elektora. S druge strane, manje države kao što su Vermont, Delaver, Montana i Aljaska imaju samo po tri elektora. Dakle, u velikim državama koje favorizuju jednog kandidata, ishod izbora može biti unapred poznat, dok su manji entiteti ključni za tesne trke.

Jedan od specifičnih elemenata ovog sistema je pravilo „pobednik uzima sve“, prema kojem kandidat koji osvoji većinu glasova u određenoj državi osvaja sve njene elektorske glasove. Ovaj princip primenjuje se u gotovo svim državama osim u Nebraski i Mejnu, gde se glasovi elektora dele proporcionalno prema broju osvojenih glasova.

Sedam ključnih država

Iako se rezultati u većini država mogu predvideti na osnovu tradicionalnih preferencija birača, fokus kandidata usmeren je na nekoliko država koje redovno menjaju svoju političku naklonost. Ove države su ključne za osvajanje potrebnih elektorskih glasova.

Arizona

Arizona je 2020. godine glasala za Bajdena sa razlikom od samo 0,3 procentna poena, što je bio prvi put od 1996. da je jedan demokratski kandidat osvojio ovu državu. Na ovim izborima, pitanja poput prava na abortus i imigracije biće presudna. Oko četvrtina birača u Arizoni su Latinoamerikanci, grupa koja je u velikoj meri podržavala Bajdena, ali nedavne ankete pokazuju da Haris ne uživa istu podršku među Hispanoamerikancima kao što je to bio slučaj s Bajdenom.

Džordžija

Pobeda Bajdena u Džordžiji 2020. godine bila je istorijska jer je to bio prvi put da je jedan demokrata osvojio ovu državu od Bila Klintona 1992. godine. Tramp je nakon toga uložio velike napore da ospori rezultate izbora, posebno kroz čuveni telefonski poziv državnom sekretaru Džordžije, Bred Rafenspergeru, tražeći da se „pronađe“ 11.780 glasova. Afroamerički birači odigrali su ključnu ulogu u Bajdenovoj pobedi, a Harisova kampanja nastoji da ponovo pridobije ovu grupu, iako ankete pokazuju blagi porast podrške Trampu među crnim glasačima.

Mičigen

Mičigen, nekada sigurna država za demokrate, postala je neizvesna u poslednje dve predsedničke trke, prvo birajući Trampa 2016. godine, a zatim Bajdena 2020. godine. Radnička klasa i birači iz industrijskih oblasti igraju presudnu ulogu u Mičigenu, dok je prisustvo arapsko-američke zajednice značajno, posebno u gradovima poput Dirborna. Pitanje izraelsko-palestinskih odnosa moglo bi da postane problematično za Haris, s obzirom na nepodeljenu podršku demokrata Izraelu.

Nevada

Nevada je na poslednjih pet izbora oscilirala, ali je u dva prethodna ciklusa bila na strani demokrata. Ekonomska pitanja su ključna za glasače u Nevadi, gde stopa nezaposlenosti iznosi 5,4 odsto, što je najviša stopa u zemlji. U Las Vegasu, stopa je još viša – 6,7 odsto. Iako republikanci tradicionalno imaju prednost kada su u pitanju ekonomske teme, neka istraživanja pokazuju da birači u Nevadi više veruju Haris nego Trampu u rešavanju ekonomskih izazova.

Severna Karolina

Severna Karolina se generalno smatra republikanskom državom, ali je Barak Obama uspeo da je osvoji 2008. godine. Tramp je pobedio 2020. godine, ali sa malom razlikom od 1,3 procentna poena. Neodlučni birači, koji čine 36 odsto populacije, čine predviđanja za 2024. godinu veoma komplikovanim. Haris je tokom godine posetila Severnu Karolinu više puta, čime je pokazala da demokrati ozbiljno shvataju mogućnost pobede u ovoj ključnoj državi.

Pensilvanija

Sa svojih 19 elektora, Pensilvanija je najveća neizvesna država i ključna za obe strane. Tramp je osvojio ovu državu 2016. godine, ali je Bajden uspeo da je povrati za demokrate četiri godine kasnije, delom zahvaljujući svom poreklu iz Skrentona. Pravo na abortus, ekonomija i imigracija su ključne teme u ovoj državi, koja bi mogla odrediti ishod izbora.

Viskonsin

Viskonsin je još jedna država koja je nekada bila pouzdano demokratska, ali je prešla na Trampovu stranu 2016. godine. Bajden je uspeo da vrati Viskonsin 2020. godine, ali s veoma malom razlikom. I demokrati i republikanci vide ovu državu kao ključnu, a Trampova kampanja je fokusirana na osvajanje njenih elektorskih glasova.

Bonus video:

(Espreso/NovaS/M.L.)