Dečak istrčao na ulicu i iščezao! Majka ga tražila 49 godina, a kada je saznala istinu pala je na zemlju i jecala

U julu 1975. godine sin Čoi Jang-ja istrčao je iz kuće u Južnoj Koreji da pojuri oblak insekticida koji je prskao kamion za fumigaciju sa prijateljima i više se nije vratio.

Ona i njen suprug prijavili su njegov nestanak i napravili postere sa njegovom slikom i imenom, Paik Sang-jeol. Nosili su postere u najveću agenciju za usvajanje u zemlji, Holt Children’s Services, svakog meseca, godinama. Svaki put su im rekli da nemaju informacije.

Skoro 50 godina kasnije, nakon što je iscrpla sve opcije, predala je svoj DNK policijskoj jedinici koja pomaže korejskim usvojenicima da pronađu svoje porodice. Čoi se borila sa rakom stomaka. Dok su je vodili u operacionu salu, mislila je samo da ne može da umre a da ne vidi sina.

Kada je prošle godine saznala da su ga pronašli, pala je na zemlju i jecala.

Usvojila ga je porodica u Norveškoj u decembru 1975. godine, pet meseci nakon što je nestao. Dokumenti koji su išli uz njega napravili su novo ime, a uključivali su i fotografiju - crno-belu, čvrsto stisnutih usana, savijenih ruku prema unutra. Broj slučaja njegovog usvajanja, K-8818, bio mui je zalepljen na grudi.

Agencija za usvajanje koja ga je poslala je bila Holt, ista agencija koju je posetila toliko puno puta. Uletela je u kancelarije agencije Holt u Seulu, zahtevajući da vidi potpunu dokumentaciju usvajanja njenog sina. Kada je radnica to odbila bez odobrenja njenog sina, Čoi je pukla: prevrnula je stolicu, bacila kantu za smeće i zamahnula rolom papira.

"Da li ste me naterali da se potpišem kada ste prodali mog četvorogodišnjaka?", prisetila se Čoi da je vikala.

Ona radi sa advokatima da podnese tužbu protiv vlade Južne Koreje i Holta zbog slanja njenog sina u Norvešku.

Norveške vlasti su "svesne ozbiljnih nalaza koji su izašli na videlo" o usvajanjima, rekla je Ingeborg Glopen Džonsen, portparol Ministarstva spoljnih poslova. Ta zemlja je prošle godine pokrenula istragu kako bi otkrila da li su se dešavale nezakonite ili neetičke prakse i da li norveški zvaničnici nisu uspeli da ih kontrolišu.

Krajem oktobra, Čoi je nervozno koračala svojim uskim stambenim prostorom, dvaput proveravala vreme dolaska letova i kopala po albumu fotografija koje blede. Nije spavala danima.

Njen sin, sada 52-godišnji modni dizajner, dolazi je u posetu.

Čoi je tiho stajala na međunarodnom aerodromu Inčeon, sa sveže sređenom kosom i u jarko ružičastom kardiganu koji je odabrala za ponovno okupljanje. Uvežbavala je šta da kaže i vežbala je "Izvini" na engleskom.

A onda se on pojavio u masi. Odmah ga je prepoznala - poznati okrugli obrazi, istaknute uši, široke, nasmejane oči.

Zarila je lice u njegove grudi i zajecala, uspevajući da kaže samo "žao mi je".

Ovo je samo jedna od brojnih priča o lažnom usvajanju dece iz Južne Koreje, koje su otkrivene u poslednje vreme.

Veruje se da je "mašina za usvajanje" poslala stotine hiljada korejske dece u porodice u SAD, Evropi i Australiji. Sada odrasli, mnogi su od tada otkrili da je njihova dokumentacija o usvajanju bila neistinita, a njihova potraga za odgovornošću sada se proširila daleko izvan granica Južne Koreje na zapadne zemlje.

Te vlade su zatvarale oči pred neograničenom prevarom i ponekad vršile pritisak na vladu Južne Koreje da deca nastave da dolaze, pokazala je istraga koju je vodio AP.

Dokumenti pokazuju da su na vrhuncu usvajanja iz Južne Koreje, zapadne diplomate obrađivale papire kao na pokretnoj traci, uprkos dokazima da su se agencije za usvajanje agresivno nadmetale oko slanja beba u inostranstvo, vršile pritisak na majke i plaćale bolnice. Vlade su se fokusirale na zadovoljavanje intenzivne potražnje zapadnih porodica očajnih za decom.

AP, u saradnji sa Frontline (PBS), razgovarala je sa više od 80 usvojenih u SAD, Australiji i Evropi i i pregledala hiljade stranica dokumenata kako bi otkrili dokaze o kidnapovanoj ili nestaloj deci koja su završila u inostranstvu, izmišljenih imena, bebe koje su se menjale jedna za drugu i roditeljima koji su rekli da su njihova novorođenčad teško bolesna ili mrtva, da bi decenijama kasnije otkrili da su poslata novim roditeljima u inostranstvu.

Seizmičke posledice rikošetiraju širom sveta i dovode u pitanje čitavu međunarodnu industriju usvajanja, koja je izgrađena po modelu stvorenom u Južnoj Koreji.

Holandija je u maju objavila da više neće dozvoliti svojim građanima da usvajaju iz inostranstva. Jedina danska međunarodna agencija za usvajanje saopštila je da se gasi, Švedska je zaustavila usvajanje iz Južne Koreje, a Norveška istražuje. Švajcarska se izvinila što nije sprečila nezakonita usvajanja. Francuska je u martu objavila oštru procenu sopstvene krivice.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf / Prenela: J.N.)