KRVAVA STATISTIKA: U Evropi za 45 godina 10.000 žrtava terorizma!

Strahuje se, međutim, da to nije konačni bilans poginulih u ovom samoubilačkom napadu za koji je odgovornost preuzela tzv. Islamska država.

Ovom napadu je prethodio teroristički akt u Sankt Peterburgu, Rusija, kada je u eksploziiji bombe u metro vozu u pokretu, poginulo 16 osoba, uključujući bombaša samoubicu, a 64 osobe su povređene. Iza napada su, najverovatnije, stajali čečenski teroristi, inspirisani Al-Kaidom.

Samo par dana ranije, 7. aprila, pet osoba je poginulo, u Stokholmu, Švedska, a 14 je povređeno kada je napadač ukradenim kamionom naleteo na masu ljudi ispred robne kuće u prometnoj ulici u centru Stokholma. Napadač je bio motivisan ideologijom tzv. Islamske države.

Islamski ekstremista, je 20. aprila, ubio jednog policajca a drugog ranio u pucnjavi u centru Pariza, na Jelisejskim poljima. Osim dvojice žrtava, pošto je stradao I napadač, tri osobe su povređene.

Pre nešto više od meseca dana, 18. maja, tri osobe su ranjene, u Milanu, Italija, kada je islamski ekstremista nožem napao policajca i dva vojnika, koji su ga zaustavili tokom rutinkse kontrole. Napadač je uhapšen.

Inače, hronologija terorističkih napada u Evropi kaže da je od Britanije do Rusije za 45 godina poginulo je 10.000 ljudi, a među zemljama sa najvećim brojem nastradalih u terorističkim napadima su Rusija, Velika Britanija, Ukrajina, Španija i Francuska.

Teroristi širom Evrope, u periodu od 1970. do 2015. ubili su 10.537 ljudi u 18.803 napada, sudeći po svetskoj bazi terorizma Univerziteta u Merilendu.

U bombaškim napadima ubijeno je 4.724, 2.588 u atentatima, 2.356 u drugim napadima. U toku talačkih kriza 548, otmicama 159, 114 u napadima na zgrade. Na hiljade je ranjeno ili su nestali.

Podaci iz Merilenda, takođe, pokazuju kako su se učestalost i smrtnost napada od 2000. pomerali između istoka na zapad Evrope.

Od 1970. do devedesetih u Zapadna Evropa bila je svedok porasta terorističkih napada inspirisanih nacionalizmom, koje su izvodile grupe poput Irske republikanske armije (IRA) u Severnoj Irskoj i Baskijski nacionalni oslobodilački pokret - svima poznatija kao ETA.

S druge strane, napadi u Istočnoj Evropi postali su učestaliji u vreme pada ŠSR-a 1991. godine.

Terorističke grupe nastale su kao posledica konflikata širom bivše Sovjetske republike, uz pomoć islamističkih terorističkih grupa, poput Al Kaide.

Među zemljama sa najvećim brojem nastradalih u terorističkim napadima, prema podacima iz Merilenda, su Rusija, Velika Britanija, Ukrajina, Španija i Francuska.

Nakon hladnoratovske ere u Rusiji je život izgubila 3.541 osoba u 828 terorističkih napada. Ovo je najveći broj žrtava u terorističkim napadima u čitavoj Evropi.

Među najsmrtonosnijim grupama bili su čečenski pobunjenici, Brigada šehida Rijada-us Salihina, SPIR (ugrubo prevedeno Islamski puk za specijalne namene) i Islambouli brigada Al Kaide.

Dva najsmrtonosnija napada odigrala su se 1999. godine i 2004.

U septembru 1999. godine došlo je do serije eksplozija u četiri bloka Moskvi, Bujnaksku i Volgodonsku. U ovim napadima je ubijeno 293 ljudi i povređeno više od 1.000.

Pet godina kasnije, u septembru 2004. dogodio se jedan od najstrašnijih i najsmrtonosnijih terorističkih napada u Evropi.

Prvog dana škole, čečenski teroristi zajedno sa islamističkim samoubilačkim snagama zauzeli su osnovnu školu u Beslanu u Severnoj Osetiji i zarobili preko 1.000 taoca. Više od 300 ljudi je ubijeno u toku trodnevne talačke krize, polovina žrtava bila su deca.

U napadima prouzrokovanim lokalnim i stranim ekstremistima u Velikoj Britaniji život je izgubilo 2.570 ljudi u 1.679 napada.

Najsmrtonosnije grupe bili su: IRA, Ulsterove volonterske snage (UVF), Ulsterova odbrambena asocijacija i Irska nacionalna oslobodilačka vojska.

Najveći broj smrtonosnih terorističkih napada sprovela je pred kraj 20. veka IRA, a povod za napade bili su tri decenije dugi konflikti između lojalista - protestanata koji su želeli da ostanu deo Kraljevstva - i republikanaca - katolika koji su želeli da Severna Irska postane deo Irske republike.

Iako je IRA bila najsmrtonosnijagrupa u Velikoj Britaniji, ona nije bila odgovorna za devastirajući napad na zemlju - Lokerbi napad u decembru 1988. kada je bomba eksplodirala u avionu na letu Pan Am 103 iznad Lokerbija u Škotskoj. Eksplozija je ubila 270 ljudi, a Abdel Baset Ali al Megrahi, libanski obaveštajac, osuđen je 2001. za ovaj napad.

U 659 terorističkih napada u Španiji život je izgubilo 1.129 ljudi. Među najsmrtonosnijim i najpoznatijim terorističkim grupama su: ETA, Abu Hafs al Masri brigada (Al Kaida), Hezbolah, Argentinska antikomunistička alijansa.

Slično kao i u Velikoj Britaniji, terorističke napade u Španiji od 1970. do 2000. organizovale su lokalne nacionalističke grupe.

Najpoznatijaje ETA, poznata i kao Baskijski nacionalni oslobodilački pokret, grupa koja je kidnapovala, ubijala i izvodila bombaške napade u cilju da se izbori za baskijsku nezavisnost. Raspuštena je 2011.

Ipak, ETA nije bila odgovorona za najsmrtonosniji napad na Španiju. U martu 2004 godine serija eksplozija duž jedne linije metroa u Madridu ubila je više od 190 ljudi. Islamistička grupa, povezana sa Al Kaidom - Abu Hafs al Masri brigada preuzelaje odgovornost za ovaj napad.

U 180 napada u Francuskoj je poginulo 405 ljudi. Najopasnije grupe su: ISIS, Jemenska tajna vojska za oslobođenje Jermenije, Korzički oslobodilački front i Antiteroristička oslobodilačka grupa.

Najsmrtonosnija godina za Francusku bila je 2015. kada je u dva napada život izgubilo 140 ljudi.

U januaru 2015. godina trojica ljudi koji su povezani sa Al Kaidom u Jemenu i ISIS-om ubila je 12 ljudi u redakciji satiričnog magazina Šarli Ebdo u Parizu.

Dvanaest meseci kasnije, u Francuskoj se dogodio najgori teroristički napad u istoriji zemlje, kada su pripadnici ISIS-a u koordinisanoj seriji pucnjave i bombaških napada širom Pariza ubili oko 130 ljudi.

(Espreso.co.rs / Agencije)