"Tu zgradu u Nemačkoj treba da gađamo, neka gori": Putinov saradnik preti - "Ako dron ponovo poleti na Kremlj..."

Kremlj je odlučio da dramatično eskalira svoje retoričke napade na Zapad nakon što je predsednik Vladimir Putin sredinom nedelje rekao da bi ukrajinski napadi na rusku teritoriju zapadnim visoko preciznim oružjem značili da su zemlje NATO direktno uključene u rat.

Prema njegovim rečima, ukrajinske oružane snage same nisu sposobne da izvedu takve udare – to se može desiti samo korišćenjem podataka sa satelita NATO, koje Ukrajina nema. Putin je naglasio da će to "promeniti samu suštinu, prirodu sukoba", a to će značiti da su zemlje NATO-a u ratu sa Rusijom.

Putinove optužbe upućene su Londonu i Vašingtonu, gde bi trebalo da se sastanu američki predsednik Džo Bajden i britanski premijer Kir Starmer. Bajden i Starmer moraju definitivno da odluče da li će dozvoliti ukrajinskoj vojsci da napadne duboko u Rusiju raketama ATACMS i Storm Shadov, koje Volodimir Zelenski već dugo traži. Iako to neće suštinski uticati na ratnu situaciju, moglo bi da izazove značajno uništenje ruskih vojnih kapaciteta, a u Moskvi su ocenili da moraju da pokažu jedinstvo pred "zlim zapadnjacima”.

"NATO određuje gde će da napadnu"

Odmah nakon toga pokrenuta je sinhronizovana pi-ar kampanja sa dva cilja: da se pokaže da iza Putina stoji gotovo cela Rusija, ali i da se zapreti zapadnim saveznicima da bi mogli skupo da plate podršku Ukrajini. Zbog prvog pogotka dogovoren je sastanak Putina i ruskog patrijarha Kirila, koji je potom saopštio da "istorija pokazuje, a ubuduće će još ubedljivije pokazati da je istina na našoj strani". Nedugo posle patrijarhovog govora, državni mediji objavili su da poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da "rad ruskog predsednika Vladimira Putina odobrava 73,8 odsto Rusa, dok mu veruje 77,2 odsto ispitanika".

Podrazumeva se da su u odnosu na NATO reč dobili zagovornici politike tipa "vruća trava za tople rane“. Pošto je napadnuta, Rusiji je dozvoljeno da uzvrati svakom ko naoružava Ukrajince.

- SAD i njihovi saveznici zapravo pokušavaju sebi da daju dozvolu za izvođenje akta agresije raketama protiv Rusije. Oni (osoblje NATO-a) određuju koji će gradovi u našoj zemlji biti napadnuti, koordiniraju vojne akcije i izdaju naređenja. NATO je postao učesnik vojnih akcija u Ukrajini, oni vode rat protiv naše zemlje - rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik ruske Dume.

"Imamo pravo na masovne napade"

Još konkretniji je bio uticajni politikolog Sergej Karaganov, koji je pozvao na upotrebu nuklearnog oružja kao odgovor na nenuklearne napade na rusku teritoriju. "

- Došlo je vreme da proglasimo da imamo pravo da na sve masovne napade na našu teritoriju odgovorimo nuklearnim napadom, to se odnosi i na svako zauzimanje naše teritorije - rekao je on u intervjuu za Komersant.

- Dužnost Rusije je da aktivira nuklearni faktor u svetskoj politici i da ubedi naše protivnike da smo spremni da upotrebimo nuklearno oružje u slučaju bilo kakvog zadiranja na našu teritoriju i naše građane - dodao je Karaganov, predlažući napade na evropske prestonice konvencionalnim naoružanjem. odgovor na napade na Rusku Federaciju.

- Ako dron ponovo poleti na Kremlj, zašto prvo ne pokrenuti redovan raketni napad na Rajhstag? Neka gori - navodi se u rešenju koje citiraju ruski mediji.

Britanski premijer Kir Starmer prokomentarisao je Putinovu izjavu da bi upotreba zapadnog dalekometnog naoružanja na ruskoj teritoriji bila direktno učešće zemalja NATO-a u sukobu.

- Rusija je započela ovaj sukob. Rusija je ilegalno izvršila invaziju na ukrajinsku teritoriju i može da okonča ovaj sukob. Ukrajina ima pravo na samoodbranu i očigledno u potpunosti podržavamo pravo Ukrajine na samoodbranu, za šta pružamo mogućnosti za obuku - rekao je Starmer.

Podsetimo, Velika Britanija je pristala da isporuči rakete Storm Shadov Ukrajini u maju 2023. godine pod uslovom da ih ukrajinske oružane snage ne koriste za napad na ciljeve na ruskoj teritoriji. U septembru 2023. godine, ukrajinske oružane snage su iskoristile Olujnu senku za napad na Sevastopolj, koji je 2014. pripojena Rusiji.

Potencijalna eskalacija sukoba

Američki zvaničnici, uključujući predsednika Džoa Bajdena i ministra odbrane Lojda Ostina, protivili su se ukidanju ograničenja za dalekometne udare na ciljeve duboko u Rusiji, strahujući da bi to moglo da eskalira sukob. Istovremeno, u maju 2024. godine, Bajden je dozvolio Ukrajini da izvrši udare američkim oružjem po ciljevima u Rusiji – ali samo u blizini granice u oblasti Harkov. Posle toga je savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džejk Saliven rekao da je zahvaljujući ovoj odluci zaustavljena ruska ofanziva na Harkov.

Metju Savil, direktor vojnih službi u odbrambenom istraživačkom centru RUSI sa sedištem u Londonu, objasnio je da je svako proširenje savezničke podrške raketama dugog dometa Ukrajini "test podrške i snage volje da li će Zapad biti zastrašen ili ne ruska retorika", iako to neće bitno promeniti situaciju na ratištima.

Nespremnost da se preuzme takva obaveza do sada je bila usredsređena "oko rizika od nuklearne eskalacije i odmazde protiv međunarodnih partnera", primetio je Savil, "ali u isto vreme, Rusi ionako godinu dana govore o tome kao da su već efektivno u ratu sa SAD i Velikom Britanijom".

Bonus video:

(Espreso/ Blic/Jutanji list/M.L.)