Put u Evropsku uniju za državljane Srbije više neće biti isti: Nemačka menja pravila ulaska, evo šta to znači

“Nevidljive” granice i neometana putovanja bez pasoša i kontrola suština su Šengen zone Evropske unije i njenih 27 članica, koja praktično funkcioniše kao “jedna zemlja”, sa preko 420 miliona ljudi koji godišnje ostvare oko 1,25 milijardi prelazaka. Odluka Nemačke da pooštri kontrolu na svojim granicama mogla bi da stavi dragocenu slobodu kretanja i jedinstvo EU na ozbiljan test.

Nemačka, naime, od 16. septembra uvodi privremene kontrole na inicijalnih šest meseci na svim svojim kopnenim granicama. Stroža granična pravila, navode vlasti, omogućila bi “masovno povećanje” u odbijanju azilanata i pomoć u borbi protiv islamističkog terorizma i ozbiljnog prekograničnog kriminala.

Takođe imaju za cilj zaustavljanja ruta krijumčarenja ljudi.

Da li je ovo početak kraja Šengena?

Kako je to sumirao “Dojče vele”, granice “bez šavova” i slobodna putovanja su suština Šengen zone – sem ako niste nemačka centralno leva federalna koaliciona vlada koju su upravo uzdrmali istorijska izborna pobeda desnice - AfD na prvom mestu na pokrajinskim izborima u Tiringiji i druga u Saksoniji – i smrtonosni teroristički napad nožem – u kojem je zbog ubistva troje ljudi uhapšen Sirijac sa navodnim vezama sa Islamskom državom. On je ušao u Evropsku uniju (EU) preko Bugarske 2022. kao azilant. Najviši nemački zvaničnici – uključujući predsednika Franka Valtera Štajnmajera i kancelara Olafa Šolca - prisustvovali su memorijalnoj ceremoniji u Zolingenu, gde se krajem avgusta dogodio napad tokom festivala povodom 650. godišnjice grada. Štajnmajer je tada rekao da je napad bio usmeren na “jezgro” Nemačke kao tolerantne države.

Mnogi su kritikovali nemačke migracione politike nakon napada u Zolingenu.

Napad u Zolingenu podstakao je, ne samo debatu o imigraciji, već i o kriminalu, sa 44 odsto ispitanika koji su rekli da se ne osećaju bezbedno na javnim mestima, prema anketi ARD početkom septembra. Čak 77 odsto je tada reklo da smatraju da su “potrebne suštinske drugačije politike o azilu i izbeglicama kako bi dolazilo manje ljudi”.

A skoro dve trećine od 1.309 ispitanika je reklo da su za uvođenje stalne kontrole na nemačkim granicama.

Šolc je tokom ceremonije u Zolingenu obećao da će pooštriti zakone o noževima, pojačati bezbednost i organizovati konsultacije na visokom nivou usmerene na smanjenje “iregularnih migracija”. Podrška njegovoj vladi je dosegla novi minimum, prema mesečnoj anketi ARD Dojčlandtrend, a sledeći generalni izbori zakazani su za 28. septembar 2025.

Čak 84 odsto ispitanika je reklo da su manje ili generalno nezadovoljni radom federalne vlade, što je najveća brojka otkako je vlada stupila na dužnost krajem 2021.

Šta tačno planira Nemačka?

Nemačka će od ponedeljka uvesti sistematičnije kontrole kopnenih granica na šest meseci za ljude koji dolaze autobusima, vozovima ili automobilima iz susednih zemalja Šengen zone – Belgije, Francuske, Danske, Holandije i Luksemburga.

Pored toga, postoji mogućnost odbijanja ljudi na svim nemačkim kopnenim granicama u skladu sa evropskim i nacionalnim pravom.

Zemlja je već uvela privremene unutrašnje granične kontrole na kopnenim granicama sa ostalim susednim zemljama – Austrijom, Švajcarskom, Češkom i Poljskom od oktobra 2023. Prema nemačkom Ministarstvu, ovim merama je do sada odbijeno preko 30.000 ljudi, navodi DW. Nemački plan omogućava privremeno uvođenje sistematskih kontrola na najviše dve godine u praksi, kad postoji specifična pretnja po bezbednost. Ali, šengenska pravila i zakon EU garantuju pravo na traženje azila i princip zabrane prinudnog vraćanja.

Ipak, puni detalji novog plana su trenutno nejasni, a uskoro se očekuje detaljan predlog.

Bes evropskih zemalja

Nemačka je u geografskom i ekonomskom središtu EU i graniči se sa devet država, čiji će putnici sada biti podvrgnuti pojačanoj kontroli i potencijalno dugim proverama koje bi mogle da izazovu gužve na granicama, uspore tranzit i čak utiču na ekonomiju. Prema nemačkoj Federalnoj agenciji za zapošljavanje, oko 240.000 ljudi iz susednih zemalja svakodnevno putuje u Nemačku na posao.

U utorak je poljski ministar Donald Tusk osudio najavu iz Nemačke kao “neprihvatljivu” i rekao da će njegova vlada održati hitne konsultacije sa drugim pogođenim zemljama.

- Poljskoj ne treba povećanje kontrole na našim granicama već veće učešće zemalja poput Nemačke u čuvanju i obezbeđenju spoljnih granica EU – rekao je on.

Tu je i pitanje šta će biti sa ljudima kojima se odbije ulazak na nemačkim granicama. Namera nemačke vlade je da odbije više ljudi i smanji “neregularne migracije”, ali rezultat bi mogao da bude zastoj onih koje Nemačka odbija da primi, a susedne zemlje odbijaju da vrate nazad, rekao je DW-u Alberto Horst Najdhard iz Centra evropske politike.

- Haotični prizori kampova mogli bi da obeleže neke od najprometnijih ulaznih tačaka – rekao je on i dodao da “sumnja da Nemačka ima dovoljno kapaciteta i dobro obučenih graničara da efikasno čuva sve svoje kopnene granice”.

Druge zemlje EU mogu da slede primer Nemačke

Najdhard je upozorio da je realnija zabrinutost da bi nemački potez mogao da izazove “lančanu reakciju, sa zemljama poput Francuske ili Holandije, u kojima su koalicioni partneri izabrani na antimigrantskoj platformi, kako slede njihov primer”.

Slično kaže i Mireja Faro Sarats iz Evropskog saveta za spoljne odnose.

- Ovo će verovatno postaviti presedan za druge članice EU koje ne podržavaju mnogo migracije - poput Poljske, Mađarske i Češke - da tvrde da se radi o nekoj vrsti bezbednosne pretnje – rekla je ona DW-u.

Šta ovo znači za Šengen?

Kako piše Džon Henli, evropski dopisnik britanskog “Gardijana”, nemačka odluka da pooštri kontrole na granicama rukovođena je uglavnom politikom, teško ju je opravdati zakonom, a zadaje težak udarac slobodi kretanja i mogla bi da stavi jedinstvo EU na ozbiljan test.

- Izgleda da je namera vlade da Nemcima i potencijalnim migrantima simbolično pokaže da potonji više nisu poželjni ovde – rekao je Markus Engles iz Nemačkog centra za integracije i istraživanje migracija.

Prema Albertu Alemanu, profesoru evropskog prava Pariske poslovne škole (HEC), privremene nemačke kontrole „predstavljaju očigledno nesrazmerno kršenje principa slobodnog kretanja unutar Šengen zone“.

- To neće biti u skladu sa zakonima EU, ali da li će odvratiti Šolca da nastavi dalje? – upitao je on.

Kristofer Vratil sa Univerziteta Beč optužio je Berlin da “upravlja kao da je AfD (već) na vlasti”.

U igri i ekonomska vrednost Šengen zone. Prema izveštaju Fondacije Bertelsman još iz 2016. procenjuje se da bi ponovno uvođenje unutrašnjih graničnih kontrola koštalo Evropu oko 470 milijardi evra tokom decenije. Gerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za stabilnost, doveo je u pitanje efikasnost mera.

-Unutrašnje granične kontrole koje imaju bilo kakav efekat znače kraj Šengena - ocenio je on na “X”, dodajući da bi to zahtevalo “federalnu zaštitu granice i ograde oko Nemačke” i da “neće uspeti ako susedi ne budu zainteresovani za učešće”.

Šta nova pravila za ulazak u Šengen znače za Srbiju?

Putovanja građana Srbije u zemlje EU pretrpeće uskoro velike promene, pošto je najavljeno stupanje na snagu dva nova sistema koji donose dodatna pravila za ulazak u prostor Šengen zone.

Od 10. novembra će na snagu stupiti sistem "kontrolne zone" EES (Entry-exit ili Ulaz-izlaz sistem), a do sredine 2025. godine i ETIAS (Evropski sistem za odobravanje putovanja), čija je glavna karakteristika uvođenje "instant viza". Nova pravila se odnose na tzv. treće zemlje čiji su građani do sada uglavnom bez viza ulazili na prostor EU, iako nisu bili njeni članovi. U toj grupi je oko 60 zemalja, uključujući Srbiju.

Bonus video:

(Espreso/Blic/M.L.)