Hrvat promenio ime i prezime i uzeo srpsko državljanstvo: Kad je ispričao svoj "put do pakla" naišao na osudu svih!

Hrvatski bloger Kristijan Iličić otkrio je da je zbog ostvarenja svog sna promenio ime i prezime i uzeo srpsko državljanstvo. Pogledajte snimak o kom bruji Balkan.

Kristijan Iličić, poznati hrvatski bloger koji putuje po celom svetu, otkrio je šta je sve prošao da bi ostvario svoj cilj. Trebalo je da postane prvi Hrvat koji je obišao sve zemlje sveta, ali nije uspeo. U kratkom filmu koji je objavio na svom Instagram profilu, ispričao je kako je došao do opcije koje se, prema njegovim rečima, najviše plašio - da uzme srpsko državljanstvo. Nakon što je u snimku pod nazivom "Put do pakla" sve objasnio, naišao je na niz negativnih komentara.

"Šesti oktobar 2023. godine, trebalo je da bude moj najsrećniji dan u životu. Trebalo je da postanem prvi Hrvat koji je proputovao sve države sveta. Trebalo je da proslavim taj ogroman uspeh u zemlji vatre i leda na Islandu, ali nažalost, nisam uspeo. Na Islandu sam osetio samo led, ali ne i vatru. Led od umora, led od razočaranja, od neverice. Hteo sam da dođu svi moji ljudi, svi moji prijatelji, porodica. Mnogima sam već kupio karte. Bio sam uveren da će se moje putovanje oko sveta završiti baš tada, u oktobru, na moj rođendan. To sam pažljivo isplanirao još početkom 2023. godine, kada sam aplicirao za vize država koje sam hteo da posetim.

Loše vesti su me zatekle u Mongoliji. Jedna država, planirana za leto te godine, odbila mi je vizu za ulazak. Odbili su je bez ikakvog objašnjenja. Nisam znao šta sam pogrešno uradio, a to nisam mogao ni da popravim. Ništa mi nije bilo jasno. Tada, u Mongoliji, verovao sam da je to samo privremeni problem. Toliko puta sam se suočavao sa problemima na granicama. Ovo je bio samo još jedan u nizu. Jahao sam mongolskim visoravnima, uveren da će sve biti u redu. Prvo sam lično pisao lokalnim vlastima, pokušao sam da objasnim ko sam i šta želim. I opet su me odbili.

Tu vest sam primio u Nepalu. Već sam se zabrinuo jer se dan mog ulaska u tu državu približavao. Ni blagoslov boginje Kumari nije pomogao. U najsrećniju državu na svetu, Butan, došao sam prilično zabrinut. Počeo sam da šaljem pisma na sve strane, ljudima koji rade u turizmu, državnicima, ljudima na visokom položaju. Ništa nije pomoglo. Nisam se ni snašao, a već sam u džepu imao tri odbijene vize. Da li je moguće da će to sad biti problem? Toliko malo, tek korak do ostvarenja sna koji sam sanjao punih 18 godina i sad odjednom - zid. Nastavio sam da putujem Uzbekistanom i Tadžikistanom. Rok kada sam planirao da uđem u tu državu, već je prošao i morao sam da se vratim kući. Bio sam utučen, nisam znao šta da radim.

Meseci koji su usledili, bili su teška agonija. Oni koji su me ozbiljnije pratili, shvatili su da sam na tik od ostvarenja sna, odjednom promenio priču. Malo Kanada, malo Bahami, malo Havaji... Kao da tamo negde ne čeka to nešto veliko što sam toliko dugo hteo da ostvarim. Pokušao sam da prikrijem dramu i utučenost. Oni koje me nisu poznavali dobro, videli su me uvek nasmejanog i dobre volje. Nisu slutili dramu koja se odvija iza kulisa tog godišnjeg odmora. Kad prolaziš kroz teške situacije, ne možeš sve do kraja otkriti na društvenim mrežama. Zapravo, to nekako skrivaš i pokušavaš da popraviš stvari. Ipak, istina je da sam mnoge stvari u poslednjih godinu dana radio sa 50 odsto snage, da sam izgubio jako puno entuzijazma, čak sam prestao i da objavljujem toliko putovanja.

Stalno sam obećavao da ću objaviti brutalne snimke iz Avganistana, ali jednostavno, nisam mogao da se nateram da objavljujem svoj sadržaj. Proživljavao sam neverovatne emotivne uspone i padove. Svaki put kad bih nešto obećao i ponadao se, sve bi palo u vodu, a ja bih bio još više utučen. Društvene mreže pokazuju samo površinu stvari. Moguće je da sam delovao srećno, ali oni koji me dugo prate, uočili su da mi je sadržaj otišao u skroz nekom drugom smeru. Nisam više pokrivao putovanja onako kako sam pre to radio. Neki su shvatili da se nešto dogodilo. Ali ono što nisu slutili, jeste da se u meni sve slomilo.

Pisao sam molbe, pisma, apele, slao ih ljudima u Svetskoj turističkoj organizaciji, ljudima u UN-u, ambasadorima širom sveta, raznim dobro umreženim poslovnim ljudima, uspeo sam da se probijem do vrlo bitnih političara iz Turske, Katara, Azerbejdžana. Svi naši bivši predsednici su se trudili da mi pomognu, povlačili su svoje veze. Svakome, čijeg sam se imena setio, slao sam molbu. I? Nikakav rezultat", ispričao je Kristijan u svom snimku.

Poslednja opcija i jedino rešenje - Srbija

"Preduzeo sam sve, baš sve. Imao sam još jednu, poslednju opciju. Te opcije sam se plašio i nisam za njom posezao sve dok ne iscrpim sve ostale. Otišao sam u Srbiju i uzeo srpsko državljanstvo. Promenio sam ime i prezime. Znao sam da je to, na neki način, izigravanje sistema, iako sam zapravo zazirao od toga jer ako bi me provalili, nikad u životu ne bih mogao da uđem u tu državu. Zato sam to čuvao kao zadnju opciju. U međuvremenu sam nakupio pet odbijenih viza, imao sam tako dobar zalet, a onda mi je svemir ozbiljno digao kočnicu. Da li je trebalo da stanem i razmislim o svemu? Nisam bio spreman da razmišljam o svemu. Samo sam klonuo i pao u bezvoljnost, počeo da verujem da ću zapeti na tome, da nikada neću ostvariti svoj san.

Kada 18 godina sanjate nešto, buđenje u realnosti u kojoj nema sna, osećate kao pakao. Ja sam zaista prolazio emotivni pakao. Bila je to želja da ostvarim svoju viziju koja je uvek bila jasna. Svi smo mi ljudi, nema dobrih i loših nacija, vera i boja kože. Nema babaroga tamo u daljini. Postoje samo ljudi i ne treba da se bojimo jedni drugih. Bio sam u svakoj državi sveta i niko ne može da mi kaže da je negde onako kako nije. To je bila moja vizija, misija i san započet još u mladom srcu. Upravo zato mi se sada srušio ceo svet. Toliko puta sam hteo da odustanem, ali me je držala ljubav i podrška moje žene i bližnjih. Zbog njih sam usmerio fokus na korisne stvari", ispričao je Kristijan i dodao da je "ovo najava koja potencira ličnu priču i borbu za uspeh".

Ipak, snimak i Kristijanovo iskustvo naišlo je na niz negativnih komentara. Mnogi su pisali da "ljudi imaju ozbiljne probleme, kao i da "odbijanje vize ne bi trebalo da naziva putom do pakla". Pogledajte snimak:

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Prenela T.Š.)