Erupcija vulkana za koju je bomba u Horišimi bila ništa! Nakon nje ništa nije ostalo, a osetila se čak do...(VIDEO)

Erupcija Indonezijskog vulkana Krakatau prouzrokovala je jednu od najvećih vulkanskih nesreća u modernoj istoriji, 13.000 puta veća od bombe u Hirošimi.

Krakatau je bilo malo ostrvo u Indoneziji koje je zadesila veoma tužna sudbina. Celo ostrvo je razneto nakon snažne vulkanske erupcije koja se dogodila 1883. godine. Erupcija je u potpunosti uništila ostrvo. Samo ostrvo je i nastalo zbog tog vulkana, ali on je bio pasivan sve do 1680. godine kada je imao prvu erupciju.

U godinama pre katastrofe povremeno su se javljali znaci da je vulkan ponovo aktivan, da bi 20. maja vulkan počeo da se dimi.

Nešto posle 10 ujutru, 27. avgusta 1883. godine, Krakatau je raznela jedna od najvećih eksplozija ikad zabeleženih. O jačini eksplozije svedoči i činjenica da se zvuk čuo čak do Australije, udaljene 3500 km. Ostrvo se urušilo samo u sebe i pretvorilo u prašinu. U vazduh je odletelo oko 19 kubnih kilometara vulkanskog materijala. Taj oblak prašine godinama je kružio oko Zemlje i prouzrokovao klimatske promene, ali i predivne zalaske širom planete.

Poginulo je više od 36.000 ljudi, a najveći problem nije bila erupcija, već cunamiji koji je prouzrokovala. Bili su viši od 40 metara kad se vulkan urušio i uništili 163 sela uz obale Jave i Sumatre.

Jača erupcija od one 1883. godine zabeležena je samo kad je eksplodirao vulkan Tambora, na indonežanskom ostrvu Sumbavi. Ta erupcija 1815. godine izbacila je pet puta više vulkanskog materijala, ali je erupcija Krakatau privukla mnogo veću pažnju. Razlog je to što se erupcija se dogodila u vreme pojave masovnih komunikacija, pa su se vesti o njoj proširile po svetu putem telegrafa za samo nekoliko sati. Informacije o eksploziji naučnici su sakupljali i one su postale veoma bitni za proučavanje uzroka i ponašanja vulkana, što je značilo za savremene teorije o tektonskim pločama i pomeranju kontinenata.

Nakon erupcije, vulkan je izbacio i ogromne količine sumpor-dioksida koji su vetrovi preneli na sve strane , što je izazvalo globalni rast koncentracije sumporne kiseline u cirusima (vrsta oblaka) koji su zbog toga odbijali mnogo više sunčeve svetlosti nego što je uobičajeno - to je već sledeće godine izazvalo pad prosečne temperatura na Severnoj hemisferi za 1,2 stepena celzijusa, vremenski obrasci su bili haotični godinama, i klima se nije unormalila sve do 1888. godine, kada je sumpor napokon pao na tlo u vidu kisele kiše.

Ova je ova erupcija izazvala i višegodišnje zatamnjenje neba, i spektakularne crvene zalaske koji su oslikavani a da autori slika verovatno nisu shvatali da je „krivac“ Krakatua. Iz tih godina imamo i izveštaje ljudi koji su prijavljivali da plavi i zeleni Mesec.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)