Veliki eksperiment Viktora Orbana doživeo fijasko: Spiskao 10 milijardi evra na ovo, pa razbesneo sve žive!

Prema pisanju Financial Timesa, velikodušne mađarske subvencije usmerene ka povećanju nataliteta nisu uspele da ostvare željene rezultate. Viktor Orban troši pet procenata BDP-a na povećanje stope rađanja, ali blagi pomak koji je trajao nekoliko godina opet se rasplinuo. Čini se da više novca i subvencije ipak nisu način da se reši demografski pad u bogatijim svetskim regijama.

Julia Scharle, 33-godišnja Mađarica, bila je korisnica mađarskih programa za podršku rađanju. Zahvaljujući troje rođene dece, ona i suprug su dobili više od 80.000 evra bespovratnih sredstava i zajmova od vlade, uključujući i podršku od oko 6.000 evra za kupovinu novog porodičnog automobila. Nakon drugog deteta, Scharle je dobila kredit od 25.000 evra.

Nakon trećeg, smanjen je iznos koji su morali da vrate. Da je rodila četvrto dete, država bi im oprostila ceo kredit. To se nije dogodilo. "Želeli smo četvrto dete, ali su nam savetovali da to ne činimo, iz medicinskih razloga. Budući da smo religiozna porodica, to je bilo teško", kaže Julia.

Mađarski program za podsticanje žena na rađanje najizdašniji je na svetu. Poreske olakšice povećavaju se sa brojem dece, a majke sa četvoro ili više dece ne plaćaju porez na lični dohodak. Pet procenata BDP-a, koliko Mađarska troši na porodične subvencije, dvostruko je više od onoga što Mađarska troši na odbranu.

Međutim, koliko god to sve zvučalo lepo i idilično, sve je jasnije da mere imaju ograničen uticaj na stope rađanja. Isprva se činilo da ima smisla. Sa rekordno niskom stopom rađanja od 1,23 dece po ženi 2011. godine, stopa plodnosti u zemlji je porasla na 1,59 u 2020. Međutim, potom su se dogodile pandemija COVID-19 i ekonomska kriza. Rađanje se nakon toga smanjilo, a generacijski pad broja žena u dvadesetim i tridesetim godinama doprinosi usporavanju stope rađanja.

Poslednjih godina stopa se ustalila na oko 1,5. U prvoj polovini ove godine stopa plodnosti iznosila je 1,36 beba po ženi, što je najniža brojka u poslednjih deset godina.

Wolfgang Lutz, osnivač Wittgensteinovog centra za demografiju i globalni ljudski kapital u Beču, za FT kaže da su povećanja ukupne stope plodnosti u Mađarskoj pre poslednjeg pada "prvenstveno bila potaknuta promenom obrazaca u vremenskom rasporedu rađanja, uz usporavanje prethodnog snažnog odlaganja rađanja". Drugim rečima, žene koje su planirale porodicu, na to su se jednostavno odlučile ranije. Međutim, dugotrajan porast broja rađanja nije stvoren.

Programi koji imaju za cilj povećanje broja rađanja pomno se prate jer deseci zemalja širom sveta doživljavaju čak i brži pad stope rađanja nego što su demografi predviđali. Globalno, stope plodnosti pale su sa 5,3 dece po ženi 1960-ih na 2,3. Više od polovine svih zemalja sada ima stope plodnosti ispod 2,1 rođenog po ženi, što je nivo potreban za održavanje stalne veličine stanovništva bez migracija.

Mađarski premijer poznat je po rasističkim izjavama i otporu migracijama. Mnogi desničari u zapadnom svetu vide ga kao lidera i prate rezultate njegovog eksperimenta. Rezultati poslednjih godina nisu obećavajući.

Osim što ima manjak efikasnosti, mnogi smatraju da sistem koji Mađarska ima nije pravedan. Najviše koristi imala je srednja klasa. Ne i, na primer, siromašniji slojevi ili preduzetnici.

To misli i Agnes, majka troje dece s kojom je FT razgovarao tokom njenog kratkog odmora uz jezero Balaton. Porodica nije jela u restoranu, a deca nisu dobila rekvizite za plažu.

Naime, Agnes je frizerka i tvrdi da su njeni prihodi nedovoljni za bilo šta osim za najnužnije. Četvrto dete u njenom slučaju nije dolazilo u obzir, bez obzira na to kakvi poticaji postojali - čak i potpuno oslobađanje od poreza, rekla je.

"Poreske olakšice i jeftini zajmovi imaju smisla za ljude koji imaju dovoljno stalnih prihoda da vide korist. Ja radim kao preduzetnica i plaćam porez na delatnost, a ne porez na dobit. Ne zarađujem ni približno dovoljno da bih izgradila kuću i imala koristi od subvencionisanog kredita. Nikada nisam imala novi auto i verovatno nikada neću. Nemojte da počnem o pravednosti sistema", rekla je ona.

Balazs Kapitani, demograf u državnom uredu za statistiku, u junu je priznao da je pregled hiljada korisnika pokazao da su subvencije povećale razliku između siromašnijih i bogatijih porodica.

"Ovi programi podrške sada cilјaju na najimućnije ljude i povećavaju nejednakost. To je verovatno nuspojava, a ne izvorna namera", rekao je. Iako i majke poput Scharle tvrde da se na više dece nisu odlučile zbog novca, Orbánova vlada, na vlasti od 2010., mogla bi značajno proširiti sadašnje politike. Razmatra se produženje doživotnog imuniteta od poreza na dohodak, koji se trenutno nudi majkama sa četvoro ili više dece. Ta bi mera važila već od trećeg deteta.

Financial Times podseća da je Orban stopu nataliteta učinio kamen-temeljcem svoje političke platforme. Njegov šef kabineta prošle godine hvalio se da, iako se mađarsko stanovništvo nastavlja smanjivati, bez ovog programa ne bi bilo rođeno 160.000 dece između 2011. i 2021. godine.

Reč je o skupom programu. Od 2019. novouvedeni programi, poput kredita za automobile i stanove, koštali su državu više od deset milijardi evra. To je imalo ekonomske posledice: povećana je izgradnja i obnova kuća. Međutim, plan vladajuće stranke Fidesz da subvencijama izgradi imućniju i lojalniju srednju klasu samo je delimično uspeo.

Urbanizovana i obrazovana omladina je imala koristi od programa, ali tipični glasač Fidesza danas je stariji, ruralniji i manje obrazovan nego ranije.

"Naši glasači su drugde", rekla je jedna osoba upoznata s vladinom političkom strategijom. Autoritarna vladavina Viktora Orbana i ekonomska stagnacija pod njegovom vladom doprinose odlasku mozgova.

Pored toga, predstavljanje mera kao pokretača tradicionalnih vrednosti mnoge žene je nateralo da se osećaju kao mašine za rađanje. Rađanje se postavlja kao krajnji cilj, što kod mnogih izaziva nelagodu zbog ideoloških razloga.

"Tretiraju vas kao mašinu za bebe sve dok više ne možete rađati", rekla je Anna Melocco, novinarka koja je pisala o svojoj odluci da ne ima decu. Melocco je odrasla želeći veliku porodicu, ali se predomislila u dobi od 29 godina, nakon što joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Strahovala je da će postati neadekvatan roditelj.

Neki od njenih partnera želeli su porodicu, ali sada, u 44. godini, više nije pod pritiskom. "Rekli su nam da zemlja pripada onima koji je pune bebama", rekla je FT-u, citirajući desničarski slogan. "E pa, to nisam ja. Takav stav objektivizuje žene. Evo, uzmi nešto novca, idi se razmnožavati... Ali niko ne razmišlja o sudbini tako rođene dece", zaključuje Melocco.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr/Preneo D.M.)