Opasan virus stigao u Evropu, a naročito je problematičan za trudnice: Evo kako se širi i ko ga prenosi

Ove godine prijavljeno je više od 10.000 slučajeva, od kojih 19 u Evropi, a prva dva smrtna slučaja izazvana virusom koji potiče od lenjivaca potvrđena su u Brazilu. Šta znamo o virusu, kako je dospeo u Evropu i koji su rizici?

Slučajevi virusa oropouche, nezvanično poznatog kao virus lenjivaca, pronađeni su u Evropi, usred epidemije u Južnoj Americi.

Oropouche virus je zoonoza koja se uglavnom prenosi na ljude kao rezultat ujeda zaraženih mušica, iako ga neki komarci takođe mogu nositi i širiti.

Prvi put je otkriven na Trinidadu i Tobagu 1955. godine, na reci Oropouche – odakle i potiče njegovo ime.

Od tada ga ima u Latinskoj Americi i na Karibima, sa sporadičnim izbijanjima u zemljama kao što su Brazil i Peru. Bilo je oko 500.000 zabeleženih slučajeva otkako je bolest otkrivena, prema časopisu The Lancet Infectious Diseases.

Oropouche se kolokvijalno naziva virusom lenjivaca jer se veruje da bolest ima rezervoar u lenjivcima, zajedno sa neljudskim primatima i glodarima, što znači da su oni prirodni domaćini virusa i prenose ga.

„Virus se takođe nalazi u oblastima gde su lenjivci, koji nose niz parazita i patogena“, kaže Karolina Gonkalves, nadležna farmaceutkinja u Farmici.

„Međutim, naziv je relativno pogrešan jer se širi ubodom insekata, a ne direktnim kontaktom sa lenjivcima“, dodaje ona.

Prvi smrtni slučajevi od virusa izazivaju zabrinutost

Virus je u poslednje vreme postao rasprostranjeniji, sa više od 10.000 prijavljenih slučajeva ove godine u Brazilu, Boliviji, Kolumbiji, Peruu i nedavno na Kubi, gde nikada ranije nije bilo izbijanja, prema Panameričkoj zdravstvenoj organizaciji.

Brazilsko ministarstvo zdravlja izvestilo je da su dve mlade Brazilke bez drugih poznatih stanja bile prve među smrtnim slučajevima ikada izazvani oropoucheom – i istaklo zabrinutost zbog toga što se bolest prenosi sa majke na dete tokom trudnoće.

Ministarstvo je prijavilo šest mogućih slučajeva prenošenja na porođaju, i kaže da su u toku istrage u vezi sa infekcijama tokom trudnoće, potencijalnim urođenim defektima i mrtvorođenostima povezanim sa virusom.

„Još mnogo toga ne znamo o virusu oropouche, ali jedna od glavnih zabrinutosti koja proizilazi iz trenutne epidemije u Južnoj Americi je njegov potencijalni štetni uticaj na nerođene fetuse“, kaže dr Eni Paikao, vanredni profesor na Londonskoj školi higijene i tropske medicine.

„Neke vrlo ograničene studije sugerišu da su antitela protiv virusa pronađena kod dece rođene sa mikroencefalijom i da može postojati veza između infekcije, pobačaja i smrti fetusa u Brazilu, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se istražila potencijalna uzročna veza“, kaže dr Paikao.

Stručnjaci kažu da se još mnogo toga ne zna o oropoucheu u celini i da je potrebno više istraživanja širom sveta, piše Sky News.

Kako se širenje oropouchea pogoršalo?

Nekoliko faktora može objasniti nedavnu epidemiju, kaže dr Paikao, uključujući „pojačani nadzor, klimatske i ekološke promene i potencijalne promene virusa“.

„Promene temperature i padavina mogu da utiču na prenošenje, na primer, rastuće temperature mogu da povećaju stopu razvoja culicoides mušice, jednog od glavnih prenosnika virusa u Južnoj Americi pored komaraca“, kaže ona.

Faktori koji dovode do nedavnog porasta slučajeva zahtevaju dalju istragu, nastavlja ona, dodajući: „Sve dok se ne postigne napredak u razvoju vakcina ili kontroli komaraca i mušica, ili dok se prirodni imunitet u populaciji u Brazilu i drugim pogođenim zemljama ne poveća, izazov koji predstavlja ova zanemarena tropska bolest će i dalje trajati.“

Koji su simptomi?

• Groznica
• Teška glavobolja
• Jeza
• Bolovi u mišićima
• Bolovi u zglobovima
• Mučnina/povraćanje
• Jeza
• Osetljivost na svetlost

U retkim slučajevima, neki ljudi mogu razviti teži oblik bolesti, uključujući meningitis ili encefalitis, prema Health Travel Pro.

Simptomi mogu početi nekoliko dana ili čak nedelju dana nakon ugriza i obično traju tri do sedam dana.

Iako za to ne postoje posebni tretmani ili vakcine, većina ljudi se oporavlja bez dugoročnih efekata.

Bonus video:

(Espreso/N1/Prenela T.Š.)