EKSTREMNA VRUĆINA MOŽE DA UDVOSTRUČI RIZIK OD MRTVOROĐENJA I POBAČAJA: Ovo svaka trudnica MORA DA PROČITA!

Rad na ekstremnim vrućinama može da udvostruči rizik kod trudnica od mrtvorođenja i pobačaja, pokazuje poslednje istraživanje sprovedeno u Indiji.

Studija je ustanovila da su rizici za trudnice znatno veći nego što se ranije mislilo.

Istraživači kažu da vrelija leta mogu da utiču ne samo na žene koje žive u tropskoj klimi, već i u zemljama kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo (UK).

Oni traže da se izrade posebni zdravstveni saveti za žene u celom svetu koje rade tokom trudnoće.

Osam stotina trudnica iz južne indijske države Tamil Nadua učestvovalo je u studiji koju je 2017. godine počeo sprovodi Institut za visoko obrazovanje i istraživanje Šri Ramačandra (SRIHER) u Čenaju.

Otprilike polovina učesnica radile su na poslovima na kojima su bile izložene velikoj toploti, kao što su poljoprivreda, ciglane i rudnici soli.

Ostale su radile u prijatnijim sredinama, kao što su škole i bolnice, iako su neke od njih i na tim poslovima bile izložene velikoj toploti.

Univerzalna granica toplote koju ljudsko telo može da podnese nije određena.

„Uticaj toplote je relativan i zavisi od toga na šta ste navikli i na šta je vaše telo naviklo", kaže profesorka Džejn Hirst, jedna od naučnika koja je radila na studiji.

U bujnim zelenim poljima oko Tiruvanamalaje srećem Sumati, jednu od trudnica koje su učestvovale u studiji.

Ona skida debele rukavice i ispruža prste.

Protekla dva sata je brala krastavce.

„Ruke mi gore na ovoj vrućini", kaže mi, nežno dodirujući vrhove prstiju.

Leto još nije ni počelo, a ovde je već oko 30 stepeni i zbog vlažnosti vazduha, osećaj je da je još toplije.

Sumati mora da zaštiti ruke od sitnih bodlji dok bere krastavce, ali se zbog rukavica mnogo znoji.

„Lice mi takođe gori", kaže ona.

Na farmu krastavaca dolazi pre i posle njenog glavnog posla, koji je spremanje obroka u školi, a plaćena je oko 200 rupija ili oko 2.2 evra.

Sumati je bila među prvim ženama koja se priključila istraživanju.

Njena beba je takođe bila jedna od prvih koja je umrla od početka studije.

„Bila sam toliko iscrpljena dok sam bila trudna, jer sam istovremeno radila na vrućini", kaže ona.

Jednog dana, dok je odnosila mužu ručak, odjednom joj je pozlilo.

Iste večeri je Sumati otišla kod doktora koji joj je rekao da je pobacila u 12. nedelji trudnoće.

„Muž bi me stavljao u krilo i tešio bi me.

„Ne znam šta bih radila bez njega", kaže ona.

Sumati priča o njenom mužu sa mnogo ljubavi, ali je morala da nauči da živi bez njega.

On je nedavno preminuo i ona sada zarađuje hleb za njenu porodicu.

Sumati nikada neće sa sigurnošću znati da li je rad na vrućini tokom trudnoće uticao na gubitak njenog prvog deteta.

Ali sveukupni nalazi studije pokazuju da je rizik od mrtvorođenja ili pobačaja bio dvostruko veći kod žena koje su radile u sličnim uslovima kao Sumati nego onih koje su radile u prijatnijim sredinama.

Važno za žene svuda u svetu

Trudnice koje su učestvovale u studiji u Indiji zaista su „na prvoj liniji klimatskih promena", kaže profesorka Hirst, konsultantkinja za akušerstvo koja živi u UK-u i profesorka globalnog zdravlja žena u medicinskoj istraživačkoj organizaciji Institutu Džordž (The George Institute).

Predviđa se da će do kraja veka prosečna temperatura na Zemlji porasti za skoro tri stepena u poređenju sa vremenom pre industrijalizacije, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na „egzistencijalnu pretnju za sve nas", i navodi da se trudnice suočavaju sa „nekim od najtežih posledica".

Prethodne studije su pokazale da rizik od prevremenog porođaja i mrtvorođenja raste za oko 15 odsto tokom toplotnih talasa, ali su one uglavnom sprovedene u zemljama sa visokim prihodima kao što su Sjedinjene Države (SAD) i Australija.

Najnoviji nalazi u Indiji su tačni i zabrinjavajući i imaju šire posledice, kaže profesorka Hirst.

„Leta u UK-u su sve toplija, i mada nije toliko vruće kao u Indiji, ove štetne posledice [na trudnoće] se zapažaju i na mnogo nižim temperaturama u umerenijim klimatskim uslovima, kao što je UK".

Međutim, te posledice zahtevaju pažljivo razmatranje, dodaje ona.

Čak i ako se rizik udvostruči, većina žena neće izgubiti bebu.

Trenutno ne postoje zvanični međunarodni saveti za trudnice koje rade na vrućini.

Glavne smernice koje postoje za rad po vrućini zasnovane su na studijama iz 1960-ih i 1970-ih godina, u kojima je učestvovao čovek iz američke vojske koji je imao 70 do 75 kilograma i 20 odsto masti u telu.

Profesorka Hirst se nada da će zbog nalaza studije u Indiji i budućih istraživanja smernice biti izrađene.

U međuvremenu, ona savetuje trudnice koje rade na vrućini da:

• ne provode duže vreme na suncu;
• se često sklanjaju u hladovinu tokom vrelih dana, ako rade na otvorenom;
• izbegavaju duže vežbanje i sunčanje tokom najtoplijeg dela dana;
• stalno piju tečnost.

Za studiju u Indiji, istraživači su koristili takozvane „temperature vlažne sijalice", kojima se mere efekti temperature, vlažnosti vazduha, brzine vetra, i toplotnog zračenja na ljudska tela.

Visina ovih temperatura često je niža od onih najavljenih u prognozi na televizijama ili u aplikacijama za vremensku prognozu.

Za ljude koji rade teške poslove, američka Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je odredila 27,5 Celzijusa za prag „temperature vlažne sijalice".

'Nemaju drugog izbora osim da rade na suncu'

Predviđa se da će Indija postati jedna od prvih zemalja u svetu gde će temperature preći granicu bezbednosti za zdrave ljude koji se jednostavno odmaraju u hladu, pokazalo je nedavno istraživanje Univerziteta u Kembridžu.

Predviđa se i da će se broj vrućih dana i vrućih noći (kada se telo bori da se oporavi od dnevne vrućine) udvostručiti ili čak četvorostruko povećati do 2050. godine.

Reka Šanmugam, bivša medicinska sestra i vodeća istraživačica studije koju je sproveo SRIHER, meri temperaturu u poljima šećerne trske u Tiruvanamalaju.

Oko nas nekoliko desetina radnika, od kojih su otprilike polovina žene, malim mačetama seku debele stabljike trske.

„Ove žene često nemaju drugog izbora osim da rade na suncu, jer im je potreban novac", kaže Šanmugam.

Ona sipa vodu u merni uređaj i pritiska razne dugmiće.

Očitava se „temperatura vlažne sijalice" od 29,5 Celzijusa, što je iznad praga za obavljanje ove vrste fizički zahtevnog posla na vrućini.

„Ako radnici duže vreme provedu na ovakvoj vrućini, skloniji su bolestima povezanim sa toplotom, a to je posebno zabrinjavajuće za trudnice", kaže mi ona.

Sandija, koja ima 28 godina, kaže mi da nema izbora osim da radi ovu vrstu teškog fizičkog posla za koji dnevnica iznosi oko 600 rupija, ili 6,6 evra.

Ima dvoje male dece, a mora da hrani i članove šire porodice.

Sandija je takođe učestvovala u studiji, i izgubila je prvo dete u šestom mesecu trudnoće.

Morala je da uzme nekoliko meseci odsustva da bi se oporavila i kaže da još uvek otplaćuje dugove koji su se za to vreme nagomilali.

„Sve moje želje su usredsređene na moju decu", kaže mi Sandija.

„Želim da dobro uče i da dobiju dobre poslove.

„Ne bi trebalo da se muče ovde na poljima kao ja".

Problem piškenja

Mehanizmi kako i zašto toplota na tako zabrinjavajući način utiče na trudnice i bebe koje rastu u njihovim stomacima nisu dobro shvaćeni.

Studija koja je ranije sprovedena Gambiji otkrila je da visoke temperature mogu povećati broj otkucaja srca fetusa i usporiti protok krvi kroz pupčanu vrpcu.

Jedna od teorija je da kada se majka previše zagreje, telo, da bi pomoglo majci da se ohladi, može da preusmeri krv koja u tom slučaju ne stiže do fetusa.

Šanmugam smatra da je dodatni problem to što nema toaleta.

Ona kaže da je ranija studija otkrila da mnoge žene ne žele da čučnu na otvorenom polju da se olakšaju, pa zato ne piju vodu, što uzrokuje urinarne probleme.

„Boje se insekata i zmija u žbunju, ali ne žele ni zbog muškaraca koji ih gledaju iz prikrajka", kaže ona.

„One se često ne osećaju bezbedno, pa trpe ceo dan, a u toalet odu tek kada stignu kući".

Pronalaženje rešenja

Nalazi studije u Tamil Naduu se shvataju veoma ozbiljno, kaže dr TS Selbavinajagam, direktor za javno zdravlje u ovoj indijskoj državi.

„Već nudimo novčanu pomoć trudnicama, ali možda treba da razmotrimo i mogućnost alternativnog zapošljavanje", kaže on.

Vlada ove indijske države daje siromašnijim ženama 18.000 rupija (oko 200 evra) kada uđu u 12. nedelju trudnoće.

Međutim, zaštita slabo plaćenih radnika uglavnom zavisi do šefovi na radnom mestu.

Tilaj Basker, vlasnik ciglane u predgrađu Čenaja, podigao je ogromne čelične nadstrešnice sa posebnim premazima za zaštitu od toplote, kako bi njegovim radnicima obezbedio preko potrebnu hladovinu.

„Vlasnici preduzeća treba da budu dovoljno pametni da znaju kako da zadrže zaposlene", kaže on.

„Ako se vi brinete o njima i oni će se brinuti o vama".

Rekao nam je i da planira da izgradi toalete samo za žene.

Neke organizacije takođe nude kurseve gde žene uče kako da se zaštite na vrućini.

Dostupni i termosi u kojima voda za piće duže ostaje hladna.

Kada je nekoliko godina posle pobačaja Sumati ponovo zatrudnela, opet nije imala izbora i morala je da nastavi da radi na ekstremnoj vrućini.

Ali dobila je konkretne savete od lekara i istraživača SRIHER-a o tome kako da se bolje zaštiti.

Rodila je zdravu ćerku i sina.

Večeras, posle duge smene, ide kući gde je čekaju njena deca.

Iscrpljena i nestrpljiva, ali veoma zahvalna što ima decu.

Bonus video:

(Espreso/ BBC na srpskom/ Prenela: T.M.)