BALTIČKE ZEMLJE BI MOGLE DA POŠALJU SVOJE TRUPE U UKRAJINU? Širi se bojazan od dalje eskalacije!
Dok Šolc upozorava na eskalaciju rata i hvali nemačku i američku suzdržanost, istočnoevropske članice NATO strahuju da bi upravo ta politika mogla da izazove dalju eskalaciju
Objavljeno:
Tamara Marić
Ukrajina je sve više u defanzivi, a iako nemački ministri traže veće izdvajanja u novcu i oružju za Kijev, kancelar Olaf Šolc je i dalje rezervisan u vezi sa tom pomoći pošto se plaši eskalacije sukoba sa Rusijom i posledica po izbore za Evropski parlament.
To piše nemački Špigl koji navodi da bi u takvoj situaciji baltičke zemlje mogle da pošalju svoje trupe u rat u Ukrajinu ako se situacija na ratištu značajnije pogorša.
Navodi se Šolc želi da uveri nemačku i evropsku javnost da ne želi dalju eskalaciju sukoba u Ukrajini, pa je zato vrlo oprezan kada se radi o slanju oružja, pogotovo onog koje bi Ukrajinci mogli da koriste za napade na teritoriji Rusije.
Špigl navodi da Šolc, poput američkog predsednika Džoa Bajdena, tvrdi da se ponaša razumno.
On veruje da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da uzvrati ako zemlja poput Nemačke isporuči sisteme oružja koji su previše dalekog dometa.
Zato blokira isporuku krstarećih raketa Taurus i odbacuje zaštitu ukrajinskog vazdušnog prostora koja bi se vršila sa teritorije NATO, kao i to da NATO osoblje u Ukrajini obučava tamošnje vojnike.
Navodi se da, dok Šolc upozorava na eskalaciju rata i hvali nemačku i američku suzdržanost, istočnoevropske članice NATO strahuju da bi upravo ta politika mogla da izazove dalju eskalaciju.
Špigl piše da su prošle nedelje, na marginama konferencije o spoljnoj i bezbednosnoj politici održane u estonskoj prestonici Talinu, baltički zvaničnici upozorili predstavnike Šolcove vlade na posledice nemačke politike.
Olaf Šolcfoto: EPA-EFE/FILIP SINGER / POOL
Navodi se da njihov argument glasi: ako Rusi postignu strateški proboj u istočnoj Ukrajini jer Zapad samo polovično pomaže Kijevu, situacija bi mogla dramatično da se pogorša.
Batički političari su upozorili da, u tom slučaju ove tri zemlje - Litvanija, Letonija, Estonija, ali i Poljska, ne bi čekale da se ruske trupe rasporede na njihovoj granici, već bi same poslale trupe u Ukrajinu.
Navodi se da je jasno da bi time NATO postao strana u ratu, a to je upravo ono čega se Šolc i Bajden s pravom plaše.
Po mišljenju baltičkih država, svatko ko želi da ograniči rat preteranim suzdržavanjem, zapravo samo rizikuje da ovaj sukob izmakne kontroli.
Špigl navodi da slično gledište imaju i najvažniji članovi Šolcovog kabineta, bilo da je reč o vicekancelaru Robertu Habeku ili šefici diplomatije Analeni Berbok, koji su oboje iz stranke Zelenih, ministru finansija Kristijanu Lindneru iz Partije slobodnih demokrata (FDP) ili ministru odbrane Borisu Pistorijusu iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
Svi oni pozivaju na dodatnu pomoć Ukrajini u oružju u fazi rata koja bi mogla da bude odlučujuća.
Navodi se da na samoproglašenu razboritost socijaldemokrate Šolca kritički gledaju i Zeleni i FDP.
- Neki brkaju oklevanje sa razboritošću, ali situacija je preozbiljna za to - kazao je neimenovani zvaničnik vladajuće nemačke koalicije.
Vicekancelar: Jednog dana bi mogli da pitaju ko je učinio premalo za Ukrajinu
Špigl navodi da pomoć Ukrajini dominira u pregovorima o nemačkom državnom budžetu za 2025.
Šolc govori o apsolutnoj potrošnji, gde je Nemačka u tome na drugom mestu iza SAD i pomaže više od bilo koje druge evropske zemlje. S druge strane, Zeleni i pojedini zvaničnici FDP smatraju da Berlin ne čini dovoljno u odnosu na ekonomsku moć koju ima.
- Mislim da nismo učinili dovoljno da podržimo Ukrajinu u poslednje dve godine - ocenio je vicekancelar Habek i dodao da bi "jednog dana moglo da se postavi pitanje ko je učinio premalo za Ukrajinu".
Robert Habekfoto: Profimedia
Penzionisani pukovnik Bundesvera: Nemačka takođe ruska meta
Roderih Kiseveter, penzionisani pukovnik Bundesvera, kazao je za Špigl da "situacija još nije beznadežna".
- Ukrajina još uvek može da pobedi, ali samo ako podržimo Ukrajinu potpuno, vojno, finansijski, politički. To košta. Zato bi ovaj rat trebalo da posluži kao hitna situacija kako bi se finansirala odbrana i podrška Ukrajini bez obzira na dugove. Ali da bi to učinila, vlada bi morala da prizna da je Nemačka takođe meta ruskog rata - poručio je Kiseveter.
