ZNATE LI KOJI SE JEZICI NAJVIŠE KORISTE U SVETU? Prvo mesto je OČIGLEDNO, ali drugo će vas ozbiljno IZNENADITI...

Procenjuje se da na svetu postoji preko 7000 različiti jezika, i pored nastojanja da se napravi univerzalni jezik Esperanto, do toga nikad nije u potpunosti došlo.

Međutim, ovih deset jezika su se najviše približili tome da ih većina sveta govori, te su postali najrasprostranjeniji jezici sveta.

Zašto je važno znati jezike?

Istraživanja su pokazala da recimo, bilingvalne osobe koje znaju španski i engleski jezik mogu da se sporazumeju sa 1 od 3 osobe. Takođe, mogu i da razumeju 60 posto sadržaja postavljenog na internetu. Ovo znatno olakšava putovanja, koordinaciju, ali i istraživački rad. Takođe, olakšava i upoznavanja na internetu, ali i druženje sa osobama drugih nacija.

1. Engleski jezik

Najrasprostranjeniji jezik na svetu, priča ga preko 1.4 milijarde ljudi širom sveta, a maternji je jezik preko 370 miliona ljudi.

2. Mandarinski jezik

Drugi na listi najrasprostranjenijih jezika je mandarinski jezik. Preko 1.1 milijarde ljudi priča ovaj jezik, ali to je pretežno zato što je on maternji jezik 929 miliona ljudi u Kini. Međutim, mandarinski se ne klasifikuje kao jezik jer je on zapravo skup kineskih dijalekata.

3. Hindu

Hindu je maternji jezik skoro 344 miliona ljudi, a on je, uz engleski jezik, jedan od 22 zvanična jezika u Indiji. Ukupna populacija sveta koja govori Hindu je preko 600 miliona ljudi.

4. Španski jezik

Španci su bili veliki kolonizatori, a dosta zemalja širom sveta koristi Španski jezik kao zvanični jezik, naročito zemlje Južne Amerike, ali i Afrike i Azije. Dans postoji 21 zemlja koja koristi španski jezik kao prvi jezik, sa preko 548 miliona govornika. Zanimljivo je da su, posle Španije, Sjedinjene Američke Države druga zemlja na svetu po broju ljudi koji govori ovaj jezik.

5. Francuski jezik

Drugi romanski jezik na našoj listi, francuski jezik priča preko 274 miliona ljudi, a 80 miliona ga vodi kao maternji jezik. Danas postoji 29 država u kojima se govori ovaj jezik.

6. Arapski jezik

Moderni arapski jezik govori preko 272 miliona ljudi, ali ono što je posebno zanimljivo je da ne postoji ni jedna osoba kojoj je ovo maternji jezik. Zbog čega je to tako? Arapski jezik ima mnogo dijalekata, a većina stanovništva odrasta na nekom od njih - od egipatskog dijalekta do mesopotamijskog dijalekta. Moderni standardni arapski jezik se koristi u štampi, televiziji i filmovima, ali narod ne priča na njemu u svakodnevnoj komunikaciji. Zbog toga se savetuje da se prvo nauči neki od dijalekata, pa tek MSA jezik.

Gde ima najviše jezika?

Mnoge države imaju više oficijalnih jezika, ali neke prednjače. Na području Papua Nove Gvineje je zastupljen najveći broj jezika - u pitanju je čak 820 jezika kojima se koriste stanovnici. Odmah iza je Indonezija, u kojoj se koristi čak 742 različita jezika, dok stanovnici Nigerije koriste 516 jezika.

7. Bengali

Bengali je oficijalni jezik Bangladeša, ali se priča i u nekim delovima Indije i Mjanmara. Možda deluje iznenađujuće jer je region na kome se priča dosta mali, ali kada se uzme u obzir populaciju ovih zemalja, nije šok što ga priča preko 270 miliona ljudi.

8. Ruski jezik

Za razliku od prethodnog jezika, ruski jezik nije nikakvo iznenađenje na ovoj listi. Kako je Rusija najveća zemlja na svetu, i iako je prvi jezik u samo četiri države, rasprostranjen je i koristi se u 19 država, i govori ga 258 miliona ljudi.

9. Portugalski jezik

Još jedan romanski jezik na listi, Portugal je prvi jezik u devet država širom sveta, a govori ga preko 257 miliona ljudi. Najveća država u kojoj se govori nije Portugal, već Brazil, a zbog njega je portugalski jezik je najrasprostranjeniji jezik na južnoj hemisferi.

10. Urdu

Na desetom mestu nalazi se jezik Pakistana i Indije i dosta je sličan Hindu jeziku, pa se većinom lako sporazumevaju. I, iako je prvi jezik 70 miliona ljudi, govori ga 231 miliona ljudi širom sveta.

Zašto postoje različiti jezici?

Postoji mnogo mitova o tome zašto ceo svet ne priča na istom jeziku, a napoznatija je ona koja se pominje u “Bibliji”, a vezana je za Vavilonsku kulu.

Priča kaže da su ljudi u to vreme pokušavali da pronađu mesto u kome će boraviti, sve dok nisu stigli do tadašnjeg Vavilona, gde su odlučili da podignu grad, a u njemu kulu. Kako su svi bili složni, tako su zaboravili na Boga, te poželeli da izgrade kulu toliko visoku do neba, kako bi se i oni uzdigli i postali slavni. Ovo je naljutilo Boga i odlučio je da ih kazni jer su zaboravili prave vrednosti, pa je odlučio da im izmeša jezike kako bi ih osujetio plan. Zbog nemogućnosti komunikacije, gradnja najviše kule je stala i ljudi su se isto tako rasuli po svetu.

Naravno da postoje naučna objašnjenja o tome kada je otprilike i na koji način pračovek počeo da govori,a prve reči su bile imenice, jer mu je bilo potrebno da imenuje predmete i pojave sa kojima se u to doba susretao. Potom su nastajale ostale reči i došli smo do jezika kakav je danas.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)