KO JE EBRAHIM RAISI? Predsednik Irana najverovatnije stradao u padu helikoptera, a ovo je njegova biografija

Predsednik Irana Ebrahim Raisi najverovatnije je poginuo u 63. godini prilikom pada helikoptera u provinciji Istočni Azerbejdžan.

Raisija su dugo smatrali "prirodnim naslednikom" vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, najvišeg autoriteta u Iranu.

Za Raisija kažu da je bio religiozno konzervativni političar sa dobri vezama u pravosuđu u verskoj eliti. Prvi put se kandidovao za predsednika 2017, ali nije uspeo da pobedi. Izabran je 2021. godine.

Raisi je krenuo na bogosloviju u Komu sa 15 godina i nastavio je da uči kod nekoliko muslimanskih učenjaka tog vremena. U ranim dvadesetim godinama imenovan je za tužioca u nekoliko gradova, a onda je otišao u glavni grad Teheran da radi kao zamenik tužioca.

Godine 1983. oženio je Žamile Alamolhodu, ćerku imama Ahmada Alamolhode. Dobili su dve ćerke.

Al Jazeera navodi da je tokom 1988. godine bio deo komiteta koji je nadgledao niz pogubljenja političkih zatvorenika, a ta prošlost ga je učinila nepopularnim među iranskom opozicijom i dovela do toga da su mu Sjedinjene Države uvele sankcije. Godine 1989. imenovan je za tužioca Teherana nakon smrti prvog iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ruholaha Homeinija.

Raisi je nastavio da se uzdiže kroz redove pod Homeinijevom zamenom, ajatolahom Hamnejem, postavši predsednik Astan Kuds Razavi, najveće verske zadužbine u Mešhadu, 7. marta 2016, čime je učvrstio svoj status u iranskom establišmentu.

Prvi put se kandidovao 2017. godine protiv Hasana Rohanija, koji se kandidovao za drugi mandat. Rohani je nadgledao pregovore o nuklearnom sporazumu Irana iz 2015. sa svetskim silama, ograničavajući njegov nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija.

Nakon poraza, Raisi je počeo da planira svoju sledeću predsedničku kampanju. U junu 2021. osvojio je 62 odsto glasova, ali izbore je poremetila niska izlaznost od 48,8 odsto, a nakon što je sprečena kandidatura nekoliko reformista.

Tada dolazi i do povlačenja SAD iz sporazuma i novog uvođenja sankcija, što je opasno ugrozilo ekonomiju Irana, a sve se dodatno pogoršalo tokom pandemije kovida 19.

Raisijev položaj u verskom establišmentu bio je jak, sa čvrstim odnosima sa pokojnim Homeinijem, kao i sa Hamneijem, koji ga je imenovao na nekoliko visokih funkcija.

Takođe je uspeo da održi dobre odnose sa svim granama vlasti, vojnom i zakonodavnom, kao i sa moćnom teokratskom vladajućom klasom.

Međutim, Raisi je vodio Iran u vreme javnog gneva zbog sve lošijeg životnog standarda, delom zbog sankcija i onoga što kritičari kažu da je prioritet odbrana nad domaćim pitanjima.

Krajem 2022. njegovu vladavinu potresao je i gnev javnosti koji je izbio zbog smrti Mahse Amini (22) u pritvoru iranske moralne policije. Protesti su mesecima potresali Iran, a žene su skidale ili spaljivale svoje hidžabe i šišale kosu u znak protesta.

Mitinzi su okončani sredinom 2023. godine nakon što je oko 500 ljudi ubijeno kada su snage bezbednosti ušle da razbiju proteste. Sedam ljudi je pogubljeno zbog uloge u nemirima.

Misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica je u martu ove godine zaključila da je Iran počinio zločine protiv čovečnosti u suzbijanju akcije, uključujući ubistvo, mučenje i silovanje.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf.rs/ I.N/ Prenela: A.P)