OD OVIH SIJAMSKIH BLIZNAKINJA JE MAJKA NAPRAVILA ROBINJE: Kad su se konačno oslobodile, desilo se OVO

Vajolet i Dejzi Hilton bile su sestre Hilton mnogo pre nego što su slavne naslednice Paris i Niki uopšte rođene. Ali malo ljudi zna za ove sijamske bliznakinje, spojene kukom, koji su živele najneobičnijim, slavnim ali ujedno i najnepoželjnijim životom.

Kada su se rodile bile su neželjene od samog starta, a iako su proputovale svet sa ljudima poput Boba Houpa i pojavljivale su se u poznatim filmovima, sreća im nikada nije bila naklonjena. Čak ni u njihovim poslednjim danima, kada su bukvalno sastavljaje kraj sa krajem.

Dejzi i Vajolet su rođene 1908. godine u Engleskoj. U to vreme, o njima se govorilo kao o sijamskim blizancima, pošto su rođene povezane u kukovima i zadnjici. U vreme njihovog rođenja, njihovo razdvajanje nije bila opcija jer se strahovalo da bi to moglo dovesti do smrti jedne ili čak obe sestre.

Akušer koji je porodio njihovu majku je rekao da veruje da će umreti u roku od mesec dana od rođenja. Za čudo, živele su do 60. godina. Međutim, da su rođene u 21. veku, sestre Hilton bi verovatno bile hirurški odvojene jer su delile samo nekoliko zajedničkih vena, a svaka devojčica je imala svoje organe.

Kejt je bila ubeđena da je stanje njenih beba kazna za njene postupke u prošlosti, pa je po svaku cenu želela da ih se reši, prodavši ih vlasnici lokalnog paba po imenu Meri Hilton.

Hilton je bila ta koja je odlučila da prikazuje „male nakaze“ na priredbama, karnevalima i sajmovima kada su imale samo tri godine. Bliznakinje su je zvali „tetka“, a ona je ubrzo shvatila da može da iskoristi njihov invaliditet i na njemu zaradi novac.

Hilton nije videla bliznakinje kao teret, naprotiv, u njima je videla priliku da se obogati. Počela je da prikazuje devojke u zadnjoj prostoriji svog paba. Za cenu od dva penija, ljudi su mogli da pogledaju neobične bliznakinje, pa čak i da ih dodirnu.

„Naša najranija i jedina sećanja su prodorni miris piva, cigara i lula i pokreti ruku posetilaca koje su podizali našu odeću za bebe da vide na koji načim smo vezane jedna za drugu", napisale su sestre u svojim memoarima.

Sa samo tri godine, Hilton je već vodila Dejzi i Vajolet na turneje širom Engleske i Evrope. Do osme godine već su obišle u Nemačku i Australiju, a donosile su joj ogromnu zaradu. Ali poslovna žena, kakva je bila gospođa Hilton, je želela još više. Ona se ustremila na Ameriku gde je ovakav vid "zabave" i tržište "nakaza" bio u punom jeku.

Godine 1915. otplovile su u San Francisko, ali im je u samom startu ulazak u SAD odbijen, a sestre su proglašene „medicinski nesposobnim“. Hilton je bila lukava i znala je kako da dobije ono što želi. U celu priču je uključila lokalne medije i naterala ih da intervenišu u njeno ime. To se pokazalo kao pravi potez jer su ona i bliznakinje ubrzo dobile boravišnu vizu.

Hilton je nastavila da paradira sa devojkama po Americi, a kako su sestre rasle, sve više je počela da ih zlostavlja psihički i fizički. U svojoj autobiografiji "Život i ljubav sestara Hilton", bliznakinje su napisale: „Kada je bila nezadovoljna nama, šibala nas je po golim leđima i ramenima kopčom svog preteškog kožnog kaiša." Nakon osam mučnih godina u zatočeništvu, tetka Hilton je iznenada umrla. Vajolet i Dejzi konačno su se ponadale da su dani mučenja i patnje iza njih.

Ono što nisu znale je da su Hiltonova ćerka, Edit Hilton, i njen suprug Mejer Mejers, australijski producent sporednih televizijskih emisija, čekali pravi trenutak za napad. Ubrzo su sestre uzeli pod svoje i od njih napravili svoje sopstvene "televizijske robove".

Bliznakinje su postale poznate široj javnosti 1920-ih, a tada su već ušle u tinejdžerke godine. Pojavile su se na istoj sceni zajedno sa ikonama kao što su Čarli Čaplin i Bob Houp. Njihova zarada je takođe bila prilično impresivna, a dostizala je sumu do 5.000 dolara nedeljno.

Međutim, Edit i Mejer su stavljali u svoj džep sav novac koji su devojke zarađivale. Terali su bliznakinje da ih nazivajui svojim „vlasnicima“, a ni jednog trenutka ih nisu ispušatali iz vida, znajući da devojke žele da pobegnu.

Čuveni iluzionista, Hari Hudini, video je tačku bliznakinja i zainteresovao se za njih. Savetovao im je da saznaju više o svom slučaju, a ne da samo slepo prate i rade šta ima se kaže. Dejzi i Vajolet nisu ni bile svesne koliko su poznate, a o svojoj popularnosti počele su da doznaju iz novina.

Godine 1931, sa 23 godine, Vajolet i Dejzi su uzvratile udarac i dobile sudsku bitku protiv Edit i Majera. Advokat po imenu Martin Arnold uzeo ih je kao klijente i uspeo je da ih otrgne iz pakla u kome su do tada živele.

Arnold je pomogao u oslobađanju 23-godišnjakinja, a 1931. im je dodeljena emancipacija i suma od 100.000 dolara. Konačno, Vajolet i Dejzi su dobile slobodu. Arnold ih je smestio u hotel u San Antoniju i to je bio prvi put da su osetili pravi ukus slobode i šansu da budu ono što one zaista jesu.

„Mogle smo same da kupujemo haljine, i nismo odabrale dve iste, i kupile smo sve glupe šešire koje smo želele. Mogle smo da se oblačimo i izgledamo u skladu sa svojim godinama, a ne da budemo našminkane kao deca, sa mašnama u kosi. Oduvek sam želela da popijem koktel, to sam sada i mogla“, rekla je Vajolet. „Ja sam oduvek htela da da zapalim cigaretu“, dodala je Dejzi.

Nakon što su uspostavile kontrolu nad svojim životima, sestre su dobile brojne obožavaoce. Mentalna sloboda, kako su nazivale to stanje, omogućila im je da nesmetano budu intimne sa muškarcima.

"Okrenula bih se na drugu stranu, čitala bih knjigu ili jela jabuku", izjavila je svojevremeno Vajolet, koja se 1934. godine verila sa zgodnim muzičarem Morisom Lambertom.

Međutim, nakon što su matičari u čak 21 zemlji odbili da ih venčaju (jer su smatrali nemoralnim sklapanje bračne zajednice jednog čoveka i dve žene), Lambert je odlučio da raskine veridbu. Kako bi povratile status zvezda i ponovo došle u centar pažnje, Teri Tarner, njihov agent, predložio im je da se jedna od njih uda na tek otvorenom sportskom stadionu u Dalasu. Mladoženja je trebalo da bude dugogodišnji prijatelj sestara, plesač Džim Mur. Vajolet je pristala da se uda za njega, iako su bliznakinje znale da je Džim homoseksualac (brak nikada nije bio konzumiran).

Kasnije se, jednom prilikom, Vajolet izlanula, priznala da je brak bio prevara i podnela je zahtev za razvod. Njihovi fanovi su bili razočarani zbog toga i sestre Hilton su iznenada izgubile slavu. Njihova karijera se nikada nakon toga nije oporavila.

Dejzi je umrla nakon teške borbe sa gripom 1968. godine, u vreme kada su sestre preživljavale radeći u supermarketu. Pošto su bile spojene samo kožom u donjem delu leđa i nisu delile unutrašnje organe, Vajolet nije bila u životnoj opasnosti. Međutim, nekoliko dana nakon Dejzine smrti, i druga sestra je preminula, a tela je pronašao njihov šef u stanu gde su živele.

Bonus video:

(Espreso / Stil / Milica Krajnović / Prenela: A.P)