GUŠEĆI SUZE OTKRILA KAKO JOJ JE OTAC UBIO MAMU ZA NJEN 3. ROĐENDAN: Potresna priča će vam SLOMITI SRCE NA KOMADE

Kad god Olivija Šelbi objavi snimke na društvenim mrežama, obično dobija podrugljive komentare, na šta je ona odgovorila 'ljudi nemaju apsolutno pojma o stvarnosti mog života.' Ovo — zajedno sa usamljenošću i tugom koja je nikada neće napustiti — jedan je od razloga zašto je na Badnje veče prošle godine Olivija, iz Voringtona, postavila emotivni video na TikTok, piše Stil.

"Evo priče o tome kako je moj tata ubio moju mamu na moj treći rođendan", tako ju je opisala — oštar sažetak jednog nasilnog čina koji je odjeknuo tokom njenog života.

Gušeći suze, Olivija je otkrila kako je pre 18 godina njen otac zadavio njenu 35-godišnju majku dok je ona, njihova ćerka, spavala nakon što je obeležila svoj treći rođendan tortom i filmom.

Njegov zločin je takođe narušio njen odnos sa ostatkom njene očeve porodice i izazvao godine tuge, žaljenja i usamljenosti dok su prolazili značajni rođendani, Božići i majčinske nedelje — podsetnici na ono što je izgubila.

Olivija je objavila svoj video kako bi istakla razorno nasleđe porodičnog zlostavljanja i nedostatak podrške deci koja su, iako su žrtve, ostavljena da upravljaju svojom budućnošću uz malo pomoći i saveta.

Mislila je da to niko neće gledati, ali milioni jesu: pet miliona i dalje. Oliviju su kontaktirale stotine ljudi, zahvaljujući joj što je istakla mračnu stvarnost zlostavljanja u kući.

"Upravo sam zauvek čuvala ono što se dogodilo unutra. Ne pričam o tome, čak ni onima koji su mi najbliži", kaže ona. "Ali znam koliko je to uticalo na mene. Mislim da to nikada zaista nećeš preboleti."

Uprkos velikoj traumi koja je obeležila njen život, uspela je da se izdigne iznad situacije,a sreću je pronašla u sitnicama. Ona vodi sopstveni posao grafičkog dizajna i digitalnog sadržaja i ima dvogodišnjeg dečka, Majka, kog je upoznala kroz njihovu zajedničku ljubav prema automobilima. Ona uživa u svojih osam konja, od kojih su mnogi spašeni. "Ne znam kako bi moj život bio bez njih, da budem iskrena", kaže ona. Ipak, ono što joj se u detinjstvu dogodilo, ne može da potisne i da zaboravi.

Njen otac Bredli Benham — koji je već imao sina Risa, koji sada ima 31 godinu, iz prethodne veze — radio je kao mehaničar i, kao i Olivijina mama, Liza Kjubin, bila je u ranim tridesetim kada se par upoznao preko prijatelja.

"Moj brat Ris mi je rekao da postoje srećna sećanja. Vikendom bismo imali lepe porodične dane, ali stvari su krenule naopako kada je [Benham] pio. Znam da mamina strana porodice nije bila zadovoljna vezom", kaže Olivija.

Ali čak ni oni nisu mogli da zamisle kakav će užas doći novembarske večeri 2005. godine.

Oliviji je bio treći rođendan, a ona ima maglovito sećanje na porodicu koja se ušuškala na jastucima i gledala crtani film.

Nikada neće tačno znati šta se sledeće dogodilo, ali se slabo seća da se probudila i zatekla svoju majku kako leži na podu i pokušava da je protrese.

"Kasnije sam rekla policiji da je sigurno pojela sendvič, jer je imala kečap preko sebe", priseća se ona.

Taj kečap je, naravno, bila krv. I njena majka se više nikada nije probudila. Otac ju je teško pretukao, a zatim zadavio. Nešto kasnije, odveo je Oliviju u svoj dom iz detinjstva, farmu u vlasništvu njegovih roditelja.

Godinama kasnije, usledila su samo najmračnija sećanja: Lizina mama Linda je rekla svojoj unuci da je njena majka otišla na neko vreme i da je odvedena na savetovanje i da je vrištila. Nakon stravičnog zločina, otac se ponašao kao da se ništa nije desilo, a ona se seća da ju je vodio na jahanje.

"On je bio u zatvoru tek tri godine nakon zločina, tako da je bio tu naredne tri godine i u mom životu", kaže ona. "To je jedna stvar sa kojom se mnogo borim, da imam uspomene da sam radila lepe stvari sa njim, ali ništa od svoje mame."

Konačno, u novembru 2008. godine, Benham je osuđen za ubistvo drugog stepena i osuđen na 12 godina zatvora. Do tada, Olivija je bila predmet gorke i duge bitke za starateljstvo između bake i dede.

Na kraju, starateljstvo je dodeljeno Lindi, njenoj baki po majci, koja je donela odluku da vrati Oliviju, tada sedmogodišnju, u Veliku Britaniju.

Danas se seća otuđenosti koju je osećala kada je prešla okean u nepoznatu zemlju i ostavila sve — i svakoga — iza sebe, uključujući i svoju voljenu tetku, majčinu sestru Mišel.

"Mrzela sam to", kaže ona. "Sve je bilo drugačije; ljudi, kuće; sve. Nisam poznavala nikoga."

Oliviji je tada bilo jasno da je njen otac ubio njenu majku, ali niko joj nikada nije pričao o tome.

"Niko nije pričao o tome, a svakako ne moja baka. Mislim da joj je bilo previše teško."

Kad je krenula u srednju školu, Olivija nije imala uvid tačnih okolnosti u kojima je njena majka prerano završila - sve do školskog časa informatike kada je imala 12 godina.

Iz razloga koje još uvek ne razume, unela je ime svoje majke u internet pretraživač, a onda je usledio šok. Našla je gomilu novinskih naslova u kojima se izveštava da je njen otac teško pretukao njenu majku pre nego što ju je zadavio u njihovoj kući.

"Osetila sam taj užas, jer je bilo mnogo gore nego što sam znala, ta spoznaja da ju je stvarno udario, stvarno ju je povredio i nastavio da je povređuje. Mnogo je potrebno da bi se neko zadavio do smrti. Tako da je bilo jako loše", priseća se ona.

"Nikad ni sa kim nisam razgovarala o tome šta se dogodilo, uključujući ni svoju baku koja nije htela da priča o tome", kaže ona. "Teško mi je sada da se vratim u taj način razmišljanja, ali mislim da sam jednostavno osećala da to neće imati nikakve veze sa tim, neće promeniti ono što se dogodilo, pa koja je poenta?"

Kada su je ljudi pitali gde su joj roditelji, ona bi odgovorila — kao što ponekad i dalje radi — "Nemam roditelje" da bi prekinula razgovor. Naravno, kako Olivija priznaje, nije izgubila samo generaciju iznad nje: dugi niz godina nije imala nikakav odnos sa bakom i dedom po ocu, uprkos njihovim pokušajima da dopru do nje. Ona se priseća kako je, kada je imala oko 13 godina, automobil stigao ispred kuće koju je delila sa Lindom, a njena baka je odmah imala nešto slično napadu panike.

"Upravo sam došla iz škole i gledala televiziju, kada mi je baka rekla da se sakrijem dok je tatina porodica bila napolju."

Njen otac danas ima 54 godine i izašao je iz zatvora, 20020. godine. Olivija tvrdi da se on trudi da na sve načine dođe do nje, ali da ona ne želi da ga vidi, jer, kako kaže, ne može da mu oprosti ono što je učinio.

"Znam da očajnički želi da stupi u kontakt sa mnom, ali, iako nikada ne mogu reći nikad, ne verujem da ću ga ikada moći videti. Znam da mu nikada ne mogu oprostiti", kaže ona.

Bonus video:

(Espreso/Stil/Prenela T.Š)