"MI SMO U MESECU SMRTI": Početak RAMAZANA predstavlja SUROVU IRONIJU za narod Gaze, stigao u vreme kad im preti...

Kad je prošlog ponedeljka svanulo, obeleživši početak Ramazana, to je predstavljalo surovu ironiju za narod Gaze.

Sveti mesec tokom kojeg muslimani danju poste stigao je u vreme kad im je zapretila glad.

Stanovnici Gaze već su pretrpeli pet meseci rata.

Bukvalno čitavo stanovništvo već je zavisilo od pomoći u hrani da bi preživeli.

„Ljudi ovde već poste mesecima", kaže doktor Amdžad Eleiva, zamenik direktora hitnog prijema u bolnici Al Šaifa, u Gaza Sitiju.

„Oni prekopavaju grad u potrazi za hranom da bi preživeli, ali ne mogu da je nađu."

Izraelsko bombardovanje Gaze, u reakciji na napad Hamasa od 7. oktobra, uništilo je prehrambenu infrastrukturu i obradivo zemljište širom teritorije.

Agencije za pomoć kažu da je pojačana izraelska bezbednosna provera kamiona stvorila usko grlo oko pomoći koja treba da stigne do stanovništva.

Globalno telo odgovorno za proglašavanje gladi, Integrisana faza klasifikacije dostupnosti hrane (IPC), izvestilo je u ponedeljak da 1,1 milion ljudi - bukvalno polovina stanovništva Gaze - već gladuje, dok bi ostatak populacije mogla da zadesi glad do jula.

Kriza sa hranom najakutnija je u severnoj Gazi.

Za razliku od prethodnih Ramazana, stanovnici ove godine ne mogu da se oslone na to da oblože želuce suhorom, doručkom pred svitanje, niti da se raduju utoljavanju gladi iftarom, obrokom posle zalaska sunca.

Ulične dekoracije, bubnjari i tezge pune poslastica zamenjeni su razaranjem, smrću i svakodnevnom borbom da se pronađe hrana.

Cene ono malo dostupnog brašna ili pšenice skočile su petostruko.

„Sećam se poslednjeg Ramazana, bilo je dobre hrane - sokova, urmi, mleka, svega što biste mogli da poželite", kaže Nadija Abu Nahel, 57-godišnja majka koja se stara o široj porodici od 10 dece u Gaza Sitiju.

„U poređenju sa prošlom godinom, ovo je kao raj i pakao", kaže ona.

„Deca sada žude za veknom hleba, to je obrok o kom sanjaju. Smekšavaju im kosti. Osećaju vrtoglavicu, imaju problema da hodaju. Postaju veoma mršavi."

Prema dobrotvornoj organizaciji koja se bori protiv siromaštva Ker, najmanje 27 ljudi - 23 od njih deca - umrlo je u poslednjih nedelja od neuhranjenosti ili dehidracije u severnoj Gazi.

Prava brojka, prema lekarima iz nekoliko severnih bolnica, verovatnije je još viša.

Među onima koje od neuhranjenosti leči doktor Eleiva u bolnici Al Šifa nedavno je bio dečak između 10 i 12 godina starosti koji je umro prošle nedelje tokom Ramazana; dečak star oko četiri meseca čija je majka poginula, ostavivši ga uskraćenog za mleko u vreme kad ono ne može nigde da se kupi; i 18-godišnja devojka koja je već bolovala od epilepsije.

„Već je bila bolesna i nijedan od njenih lekova više nije bio dostupan, a njena porodica nije imala hranu", kaže doktor Eleiva.

„Na kraju joj je telo bilo veoma slabašno, čista kost i koža."

Pod njegovom negom u Al Šifi u petak, 16-godišnji Rafik Dagmuš je ležao na boku, osuđen na krevet.

Videle su se Rafikove kosti, a jedna od njegovih nogu bila je amputirana ispod kolena.

Za njegov torzo bila je zakačena vrećica za kolostomiju.

„Sasušio sam se", kaže on, govoreći sporo da bi uzeo vazduh između reči.

„Toliko sam slab da ne mogu da okrenem telo sa jedne strane na drugu. Moj ujak mora da me prevrne."

Rafik i njegova sestra Rafif (15), bili su teško ranjeni kad je izraelski vazdušni napad pogodio njihov dom, ubivši 11 članova porodice, ispričao je njihov ujak Mahmud.

Među mrtvima je bila njihova majka, četvoro braće i sestara, i njihovi nećaci i nećake.

Rafik je već patio od neuhranjenosti, rekao je on, pre nego što je ranjen u napadu.

„Nismo mogli da nađemo nikakvo voće za jelo, nikakve jabuke, guave, nije bilo mesa, a bilo kakva druga hrana na pijacama bila je preskupa", kaže on.

Rafif, čija je noga bila smrskana u napadu i potom sastavljena, rekla je da je tražila od bolničkog osoblja bilo kakvo voće ili povrće da bi on mogao da jede, „ali nisu mogli ništa da nam daju".

Ramazan je nekada bio vreme za čistu radost, kaže Rafif, „raj u poređenju sa ovim sada."

„Zaista je bilo prelepo", kaže ona.

„Ali ta vremena se neće vratiti. Najbolji ljudi u našim životima su nestali."

Lekari iz Al Šife su prebacili mnoge dečje pacijente koji pate od neuhranjenosti dalje na sever do bolnice Kamal Advan, zato što ima bolje pedijatrijske ustanove, ali deca su i tamo umirala u velikim brojevima.

Doktor Husam Abu Safija, šef pedijatrije u Kamal Advanu, rekao je da je 21 dete umrlo u bolnici od neuhranjenosti ili dehidracije u protekle četiri nedelje, a da trenutno ima 10 dece u akutnom stanju.

„Osećam nemoć da spasem tu decu i to je teško i sramotno osećanje", kaže doktor Safija.

„Isto osećanje imam za vlastito osoblje, koje ne može da nađe dovoljno hrane za sebe i nekih dana uopšte ne jede."

Izrael vodi „rat izgladnjivanjem", kaže on.

„Namerno uskraćivanje hrane deci, ubijanje glađu - ne postoji zakon na svetu koji dozvoljava okupatoru da to radi."

Šef EU za spoljne poslove Žozep Borel takođe je optužio Izrael da namerno izgladnjuje stanovnike Gaze.

„U Gazi više nismo na ivici gladi, mi smo u stanju gladi", rekao je on u ponedeljak.

„Ovo je neprihvatljivo. Izgladnjivanje se koristi kao oružje rata. Izrael izaziva glad."

Izrael negira da namerno izgladnjuje stanovnike Gaze.

On je okrivio Ujedinjene nacije, za koje kaže da su stvorili logističke probleme oko isporuke pomoći, baš kao i Hamas, za koji Izrael kaže da prisvaja pomoć za sebe.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu negirao je prošle nedelje da stanovnici Gaze gladuju.

„To nije informacija koju mi imamo, a pažljivo pratimo šta se dešava", rekao je on za Politiko.

Ali stanovnici Gaze zaista gladuju.

„Činjenice govore za sebe", kaže Abir Etefa, viši portparol Svetskog programa za hranu za Bliski istok.

„1,1 milion ljudi je pod IPC fazom 5 - to je katastrofalna glad. A više od trećina dece mlađe od dve godine akutno je neuhranjeno. To znači da su u riziku od smrti."

U petak je 200 tona pomoći u hrani koju je obezbedila dobrotvorna organizacija Svetska centralna kuhinja stiglo barkom do novonapravljenog mola uz obalu Gaze, koji je dobrotvorna organizacija izgradila od ruševina uništenih zgrada.

Nada postoji da će to ublažiti tešku nestašice u severnoj i centralnoj Gazi, i doneti malo olakšanja tokom ostatka Ramazana.

Ali ova humanitarna operacija pomoći dovela je do optužbi protiv Izraela da je on odustao od svojih humanitarnih odgovornosti prema civilnoj populaciji, prepustivši dobrotvornim organizacijama i drugim zemljama da uskoče kako bi popunile tu prazninu.

„Kao okupaciona sila, država Izrael je u obavezi da namiri potrebe populacije ili omogući isporuku humanitarne pomoći", rekla je Žilijet Tuma, direktorka komunikacija za agenciju za izbeglice UN-a UNRVA.

„Ali to ne radi. Ne dovoljno."

U petak, dok se barka Svetske centralne kuhinje približavala obali Gaze, Kaled Nadži, otac šestoro dece, pomagao je ženi da pripremi večeru u ruševinama njihovog doma u Deir Al Balahu, u centralnoj Gazi.

„Potrebna nam je ova pomoć", rekao je Nadži.

„Stalno pričaju o humanitarnoj pomoći, ali mi ne dobijamo ništa."

Kao i mnogi u Gazi, Nadži i njegova porodica su pokušali da se pridržavaju Ramazana.

„Postimo za Boga, ali ove godine u tome ne uživamo", kaže on.

„Ne u suhuru, ne u trenutku kad prekidamo post, ne u ritualima koje sledimo. Ne oblačimo decu da ih vodimo na molitve. Ne učimo ih našoj veri. Samo nahranite decu nečim malim i plašite se sve vreme da će vam granata pasti na glavu."

Kad je došao zalazak sunca, Nadži je rasprostreo ćebe na parče betona i seo sa porodicom među ruševine.

Uspeli su da iskopaju malu količinu hrane za večernji obrok.

Nekih od prethodnih dana nisu imali ništa.

„Kakva je situacija za sada za nas u Pojasu Gaze, maltene zavidim mrtvima", kaže Nadži.

„Mi nismo u Ramazanu ove godine, trebalo bi da mu promenimo ime. Mi smo u mesecu smrti."

Bonus video:

(Espreso/ BBC na srpskom/ Prenela: T.M.)