SUTRA SE ODLUČUJE: Ko će biti PREDSEDNIK FRANCUSKE i KAKVE SU PROGNOZE?

U Francuskoj se sutra održava drugi krug predsedničkih izbora čiji će se ishod, ma kakav bio, kako ocenjuje agencija AP, osetititi od ekstremističkih uporišta u Siriji do berzi u Hongkongu i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Posledice koje bi mogla da oseti Evropa, mogle bi da prevaziću i Bregzit. Eventualni odlazak Francuske iz Evropske unije ili evrozone odnosno Fregzit bio bi poguban za ideju evropskog ekonomskog jedinstva posle Drugog svetskog rata. Francuski birači su razočarani jer su prinuđeni da biraju između "dva zla" - neiskusnog centrističkog kandidata Emanuela Makrona i liderke krajnje desnice Marin Le Pen.

Neki od razloga zašto su ovi izbori toliko značajni su pored rizika od Fregzita, uspon populizma, kao i Asadova Sirija i Putinova Rusija.

Iz tima Marin Le Pen nastojali su da relativizuju apokaliptički scenario u ovom slučaju, tvrdeći da evro koji sada koristi 19 zemalja, svakako ide ka propasti.

Sa druge strane, Makron je biračima pokazivao snimak britanskih glasača koji žale zbog odluke o napuštanju EU, tvrdeći da oni nisu shvatili u šta su se upustili, kao i američke birače koji žale zbog toga što su glasali za Trampa.

Ako Le Pen ostvari iznenađujuću pobedu, to bi oživelo populstički talas podstaknut pobedom Donalda Trampa i Bregzitom. Mnogi francuski radnici koji su ostali bez posla usled globalizacije slično kao u SAD i Britaniji prezasićeni su strankama establišmenta i privučeni obećanjima o promenama statusa kvo.