SIROMAŠNI SU GA OBOŽAVALI, A SADA MU ZAPAD KIDA DRŽAVU: Umro je u VELIKIM MUKAMA, ali i "DALJE ŽIVI, DOĐAVOLA"

"Čavez živi, dođavola!", vojnik viče svakog dana u isto vreme kraj grobnice pokojnog venecuelanskog lidera Uga Čaveza, koji je i dalje moćna figura u toj zemlji i 25 godina nakon što je stupio na vlast.

Harizmatični revolucionar, koji je postao simbolični predvodnik levice u Južnoj Americi, preminuo je na današnji dan 2013, ali njegov politički pokret čavizam još živi.

Čavez je bio miljenik siromašnih. Državnu naftu je koristio za razvijanje socijalnih programa, ali je kritikovan zbog autoritarnog stila vladanja.

Ipak, može se zapaziti da je Venecuela upala u velike ekonomske probleme nakon njegove smrti.

Iako se možda njegova retorika nije uvek svima sviđala, bio je upečatljiv političar i strateg.

Zahvaljujući svojoj harizmi i govorništvu, smatra se da je učinio mnogo više nego bilo koji drugi južnoamerički lider u poslednjih nekoliko decenija kada je reč o ujedinjenju zemalja regiona.

Uspeo je da pokrene mase koje su se godinama osećale zaboravljenima.

Čavez je sebe video kao modernog Bolivara, nastavljajući rad državnika iz 19. veka koji je predvodio borbu južnomeričkih zemalja za nezavisnost od Španije.

Kombinujući Bolivarovu viziju ujedinjene Južne Amerike, slobodne od uticaja stranih sila, zajedno sa marksizmom, Čavez je želeo da stvori savez koji bi ne samo izbacio uticaj SAD već bi se i ekonomski i politički takmičio sa SAD i EU.

To je posebno imalo odjeka među građanima koji su se protivili ideji ekonomske politike koju je promovisao MMF ili Svetska banka.

Ipak, svojim delovanjem je naišao na mnoge neprijatelje, a brojne latinoameričke zemlje su ga, takođe, krivile da im se meša u unutrašnja pitanja, poput Brazila, Salvadora, Hondurasa i Meksika.

Mnogima se nije svidelo ni što se Venecuela naoružava ili sklapa prijateljske veze sa Rusijom.

Venecuelanci su bili duboko podeljeni, pa je nemoguće jasno odmeriti uspeh Čavezove revolucije.

Ugo Čavez je rođen 1954. godine, a nakon uspešno završene Vojne akademije, započeo je vojnu karijeru. Iako je dobio zadatak da hvata levičarske gerilce, počeo je da podržava njihovu revolucionarnu ideologiju. Zajedno sa drugim oficirima je 1992. pokušao da zbaci vladu predsednika Karlosa Andresa Pereza, ali je završio u zatvoru do 1994.

Nakon toga je osnovao politički pokret Peta republika, a 1998. je postao predsednik Venecuele jer se zalagao za veća davanja socijalnim programima i redistribuciju bogatstva zasnovanog na nafti. Popularnost mu je kasnije opala kada je želeo da menja Ustav ne bi li proširio svoja ovlašćenja, pa ga je 2002. vojska nakratko zbacila sa vlasti.

Ipak, ponovo se našao u ulozi predsednika 2006.

Bio je istaknuti kritičar svetskih lidera, posebno onih u SAD.

Preminuo je 5. marta od raka.

Poslednji dani

Čavezovo zdravstveno stanje je bila strogo čuvana tajna sve dok u junu 2011. nije otkriveno da boluje od raka.

Iako je poslednje dane proveo u bolnici u prilično lošem stanju, dišući kroz cevke i bez mogućnosti govora, posećivali su ga mnogi saradnici koji su ga obavešatvali o aktuelnim pitanjima.

Kada je trebalo da bude izabran novi ministar spoljnih poslova, pokazali su mu listu nekoliko mogućih kandidata, a on je obeležio jedno ime, pre nego što je potpisao dokument.

Nakon što je objavljeno da je rak zahvatio karlicu, i da mu je uklonjen tumor veličine teniske loptice, Čavez je insistirao da se podaci o njegovom zdravlju drže u strogoj privatnosti.

Zahvaljući hemoterapijama i drugim procedurama, kandidovao se na izborima 2012, a kampanju je vodio uz velike doze lekova i jake bolove.

Poslednjeg dana predizborne kampanje, nakon višesatnog stajanja na kiši, više nije mogao da izdrži i miting je bio otkazan. Ipak, pobedio je na glasanju u oktobru.

Izabrao je da se leči na Kubi, a dobro je poznato da je bio veliki prijatelj sa tamošnjim liderom Fidelom Kastrom.

Bio je operisan četiri puta.

Njegove reči upućene saradnicima pre nego što je otišao na poslednju operaciju, u decembru 2012, bile su: "Vratiću se sigurno."

Operacija je trajala šest sati, a izgubio je puls nekoliko puta. Kubanski lekari su kreirali specijalni koktel antibiotika kojim su se borili protiv infekcije.

Iako se vratio u Venecuelu, bio je u veoma lošem stanju i nije mogao da se pojavljuje u javnosti.

U danima pred smrt, Čavez se sastao sa najbližim članovima porodice i saradnicima. Čak i jedan od njegovih najbližiih prijatelja, bolivijski lider Evo Morales, nije ima dopuštenje da ga vidi.

Preminuo je nakon što mu se rak proširio na pluća, zbog čega je imao problema sa disanjem.

Zarobljeno zlato

Nakon njegove smrti usledila je žestoka borba za mesto predsednika države između Nikolasa Madura i Enrikea Kaprilesa.

Maduro je i danas predsednik, ali je Venecuela godinama u ekonomskom i političkom haosu, a situacija se produbila kada se pojavio Huan Gvaido, koji se 2019. godine samoproglasio za predsednika uz podršku SAD i drugih zapadnih zemalja.

Ipak, Gvaidova avantura se završila krajem 2022. godine, kada je opoziciona nacionalna skupština Venecuele glasala za njegovu smenu. Raspuštena je njegova vlada i imenovana komisija koja će upravljati imovinom zemlje u inostranstvu u nastojanju da se formira ujedinjeni opozicioni front uoči izbora zakazanih za 2024.

Jedan od najvećih problema je što je britanska vlada priznala Gvaida kao predsednika i praktično zaplenila dve milijarde dolara u zlatu koje Karakas ima u Banci Engleske. Gvaidovi advokati su tvrdili da on ima pravo da predstavlja i kontroliše sredstva Centralne banke Venecuele u Londonu.

Na taj način, Gvaido je pokušao da prisvoji venecuelansko bogatstvo. Iako je smenjen, venecuelansko zlato ostaje zarobljeno u Britaniji, a nema naznaka da će se taj problem uskoro rešiti.

Bonus video:

(Espreso/ 24sedam/ N.P/ Prenela V.A)