ESPRESO U AFRICI: Skupa je karta, ali pogledajte šta vas tamo čeka! Posetili smo jednu od NAJLEPŠIH DRŽAVA SVETA

Malo ostrvo u Indijskom okeanu uz oblast Tanganjiku čini državu Tanzaniju, ostrvo se prostire na svega 1658 km² i broji oko 1.700.000 stanovnika.

Ime Zanzibar u prevodu znači "zemlja crnih ljudi", a popularnost je stekao proteklih par godina. Turizam na Zanzibaru nije ni postojao do 1993. godine, kada su ugostili njihovog prvog turistu ikada. Nakon toga, krenula je sve veća popularnost, a danas je jedna od najdražih zimskih destinacija ljudima željnih kupanja i letnjih temepratura.

Nije tajna da je život u Africi dosta svedeniji i siromašniji nego kod nas, ali kakve su cene i život prosečnog stanovnika tamo?

Što se valute tiče, koriste tanzanijski šiling, a 1000 tanzanijskih šilinga je oko 43 dinara. Na Zanzibar je najskuplje doći, a sama hrana i piće su dosta jeftiniji nego kod nas.

Cene hrane i pića

Na primer, cena ručka ili večere u restoranu košta oko 20.000 tanzanijskih šilinga (što je oko 850 dinara) - najpopularniji su morski mlodovi i pice, dok je na meniju šesto najskuplji jastog, koji ide i do 70.000 šilinga (3000 dinara).

Što se sokova tiče, uvozni sokovi koštaju oko 5000 šilinga (200 dinara) u restoranima, dok u prodavnicama cena varira oko 200 šilinga (100 dinara). Što se tiče sveže ceđenih sokova, sve zavisi od restorana do restorana, ali okvirna cena je oko 10.000 šilinga (400 dinara). Popularno je i pivo, koje košta oko 5000 šilinga u restoranima (200 dinara). Imaju dve lokalne opcije.

Iako je Zanzibar pretežno muslimanska država, distribucija alkohola je dozvoljena, a na koktelima "ne štede", te je savet pažljivo ih konzumirati - jedan koktel od 15.000 šilinga (600 dinara) je sasvim dovoljan. Na slici možete videti ilustrovano koliko je njihov koktel jak.

Što se tiče popularnog "street food" koncepta, nije preporučljivo jesti hranu sa lokalnih mesta, međutim, postoji izuzetak za to - palačinke. Po ceni od 4000 šilinga možete dobiti jedan pravi zanzibarski delikates. Često nazivane i Zanzibarska pica, ove palačinke sa kremom i bananama/ananasom se prave na licu mesta i sigurne su za jelo.

Što se voća tiče, cena na pijacama je veoma niska, te možete dobiti komad marakuje za svega 100 šilinga (4 dinara) ili jedan ananas za 2000/3000 šilinga (100-ak dinara). Druga alternativa za voće je - ulica. Širom Zanzibara možete naći banane i drvo marakuje, koje slobodno možete da uberete, ukoliko možete da dohvatite.

Kafa

Postoji hrana i piće, i postoji - kafa. Čak i oni koji nisu ljubitelji iste, ne mogu da odole mirisu i ukusu tanzanijske kafe. Od instant varijante, do klasične arapske kafe (pogodne za pravljenje domaće kafe) ovo je pravi izbor za svakoga. Kafu uzgajaju na lokalnim farmama začina.

U restoranima šolja kafa košta oko 2000 šilinga (100-ak dinara), a ukoliko želite da kupite upakovanu kafu, moraćete da izdvojite od 4000 šilinga za jeftinije (ali jednako lepe) kafe pa i do 10.000 šilinga ( 500 dinara) za single origin kafe (pakovanje od 500 grama), koje, po mom mišljenju, vrede i više od toga.

Začini

Domaći cimet, biber, muškatni orašćić, vanila, kafa. Ostrvo puno domaćih začina, po skromnim cenama od 5000 šilinga (200 dinara), ali i manje, u zavisnosti gde ih kupujete i da li su upakovani u "suvenir" pakovanju.

Prevoz

Najpopularniji način transporta za lokalce je lokalni autobus - DalaDala, i TukTuk (drugi naziv Bađađi). Cene su minimalne, karta za vožnju autobusom je oko 2000 šilinga (80 dinara) dok za tuk tuk zavisi od destinacije.

Međutim. turisti preferiraju put taksijem. Taksi može da vozi sedam ljudi, i za 50 do 100 evra će vas odvesti do neke udaljenije plaže (pa čak i na drugom kraju ostrva) i čekati vas ceo dan tamo, do povratka. Preporuka je da mu se plati tek na kraju vožnje, jer, iako retko, postoji šansa da ode bez vas. Vožnja po gradu u oba smera (sa čekanjem) košta između 20.000 i 40.000 šilinga (1000 do 2000 dinara) za sedam ljudi.

Plate i život lokalaca

Nakon svih ovih cena, treba pomenuti kako se kreću plate unutar lokalne zajednice.

Naime, prosečna plata na Zanzibaru je oko 100 do 150 dolara, a ovolike plpate imaju i profesori u školama, pa čak i doktori, kojima je nešto viša - oko 200 dolara. Najviše plate na ostrvu imaju vojnici i policajci (oko 700 dolara) ali to je samo zato što njih finansira Tanzanija, tačnije kontinentalni deo - Tanganjika.

Žive u oskudnim kućama, sa najosnovnijim stvarima neophodnim za život. A kako su muslimanska država, imaju više žena (najčešće 4 žene) a svaka mora da dobije iste uslove. Žive u mnogobrojnim porodicama, sa i po 12oro dece, međutim, u decu ubrajaju samo sinove.

Što se zarađivanja tiče, smatraju se veoma lenjim narodom, a osnovni način zarađivanja im je trgovina (prodaja voća i povrća koje nisu sami zasadili), vožnja taksija, prodavanje sitnica i suvenira.

Celo ostrvo u potpunosti zavisi od kontinentalnog dela, od struje, do vode i prehrane - skoro ništa se ne proizvodi na samom ostrvu. Veliki su fanovi fudbala, te kad su u toku utakmice, izbace televizor napolje i okupi se ceo komšiluk da gleda utakmicu.

Kao što smo već pomenuli, njihova zavisnost od Tanzanije je apsolutna, a nestanak struje, vode i interneta je česta pojava. Svaka manja nepogoda, poput kiše, vetra ili sličnih nepogoda, može uticati na nestanak struje koji traje od nekoliko sati pa i do nekoliko dana. Kako pumpe za vodu rade na struju, nestanak struje uzrokuje i nestanak vode, tako da u tim trenucima ostrvo "staje": Srećom, hoteli imaju agregate, a kuhinje pretežno rade na gas, pa turisti neće previše "ispaštati".

O tome koliko su nezainteresovani za bilo kakav napredak, govori i činjenica da je kuća Fredi Merkjurija - bila magacin, a sad je hotel.

Za troškove na Zanzibaru moguće je potrošiti oko 300 evra po osobi za 10 dana, što je oko 800.000 šilinga,a ta suma može biti i dosta manja, ali to je u slučaju da ne izlazite u barove na plažama, ne kupujete previše suvenira i ne pijete previše koktela na plažama.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)