PRETI NAM PAKAO? Na Bliskom istoku KLJUČA, Amerika na IVICI AMBISA, a sve će zavisiti od JEDNE KLJUČNE STVARI...

Sve su veće tenzije na Bliskom istoku otkako se Vašington zakleo da će odgovoriti na napade dronom, koje su izveli militanti koje podržava Iran, a u kojima su poginula tri američka vojnika.

Konflikti u regionu su dramatično eskalirali od početka rata Izraela i Hamasa u oktobru. Sada se svi pitaju da li to znači da će doći do većeg rata?

Napadi koji su se dogodili u nedelju, za koji američki zvaničnici tvrde da ga na u bazu u Jordanu pokrenula grupa koju podržava Iran sa druge strane granice u Siriji, dolazi u trenutku kada se pomorska koalicija predvođena SAD bori protiv Huta u Crvenom moru.

Hezbolah, koji podržava Iran, pokrenula je talas raketnih napada iz Libana, a Izrael na njih redovno uzvraća. Rat u Gazi između Izraela i Hamasa se i dalje nastavlja i čitav region bukti od sukoba, a strahuje se da će rat da se proširi.

Hoće li SAD odgovoriti?

Predsednik SAD Džo Bajden je, u svom obraćanju nakon napada na američke trupe u Jordanu, krivicu svalio na "radikalne militantne grupe koje podržava Iran, a koje operišu u Siriji i Iraku". Istovremeno, zakleo se da će odgovoriti na ove napade "u vreme i na mestu kako SAD odluče".

Iran negira direktno učestvovanje u napadu, govoreći da grupe u regionu "ne primaju naređenja od Irana".

Direktni konflikt između Irana i SAD preti da se dogodi već decenijama, ali su obe strane takav scenario vešto izbegavale.

Međutim, Bajdenovi politički rivali u domovini ističu da je bilo više od 160 napada na američke trupe od početka sukoba Izraela i Hamasa, i optužuju Belu kuću da ne čini dovoljno da odvrati Teheran, piše Politico.

"Ostavio je naše trupe da budu glineni golubovi. Jedini odgovor na ove napade treba da bude vojna odmazda protiv iranskih terorističkih snaga u Iranu i širom Bliskog Istoka", rekao je republikanski senator Tom Koton.

Kada su bili na vlasti, međutim, i republikanci i demokrate su izbegavale da uđu u direktan sukob sa Iranom.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji će najverovatnije biti kandidat republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima, pretio je tokom mandata da će napasti Iran, ali to nikad nije uradio, samo je Teheranu uveo sankcije i udarao je na njegove regionalne saveznike.

Tramp jeste, doduše, naredio vazdušni napad na Bagdad 2020. u kojem je ubijen Kasim Sulejmani, komandant Kuds snaga, divizije Iranske revolucionarne garde odgovorne za eksteritorijalne i tajne vojne operacije. Teheran je zapretio masovnim odgovorom, ali se na kraju povukao.

Jastrebovi u Vašingtonu smatraju da je ovo dokaz da bi Bajden mogao da bude mnogo suroviji sa Iranom i da ne izazove ozbiljniju odmazdu.

Ipak, Heloise Fajet, istraživač u istraživačkom centru IFRI u Parizu, rekla je da je malo verovatno da će SAD direktno napasti Iran osim ako se ne dokaže da je Teheran naredio napad.

"Odgovor SAD će verovatno biti udar na iranske partnere", smatra Fajet.

To isto misli i Endru Boren, bivši američki obaveštajac i direktor globalne bezbednosti u obaveštajnoj firmi Flashpoint.

"Računica rizika koja uključuje rat sa samim Iranom neće biti laka i mora uključivati procene bilo kakve iranske nuklearne sposobnosti zajedno sa narednim potezima režima. Takođe će zahtevati procenu pozicija američkih partnera i saveznika u regionu kao što su Saudijska Arabija, Jordan, Turska, Izrael i Egipat", rekao je Boren.

Hoće li Ameriku podržati saveznici?

Veruje se da bi Ameriku u ovome eventualno podržala neupitno lojalna Velika Britanija.

Raste konsenzus da bez zajedničke strategije i sa različitim interesima u regionu, evropski saveznici Vašingtona neće biti aktivno uključeni.

"Ne postoji želja među evropskim zemljama sa veliki konflikt sa Iranom na Bliskom Istoku. Evropa bi trebalo da brine, ali je teško nositi se sa tim u isto vreme kad i sa Ukrajinom. Tako da je vrlo verovatno da će Evropa ostaviti Ameriku da sama rešava ove probleme", navodi Fajet.

To ne znači da evropski saveznici ne pružaju nekakvu vrstu podrške.

Italija, Nemačka, Belgija i druge zemlje EU su obećale da će poslati brodove da patroliraju u Crvenom moru, dok ministri spoljnih poslova zemalja članica treba da se sastanu 19. februara da bi raspravljali kakvu će misiju EU obavljati u regionu.

Francuska ima dva broda u tom području, koji su ispaljivali projektile da obaraju dronove Huta. Međutim, ovi brodovi ne učestvuju zvanično u operaciji "Čuvar prosperiteta", koju Amerikanci vode u Crvenom moru.

Amerika i Britanija su izvele brojne zemaljske udare protiv Huta i najavili su da su moguće dalje akcije ukoliko brodovi i šlepovi u Crvenom moru nastave da budu meta.

Ranije ovog meseca francuski predsednik Emanuel Makron rekao je novinarima da se Pariz nije pridružio ovim napadima jer želi da se izbegne eskalacije.

Šta znači ova kriza za sve nas?

Crveno more je jedna od najvažnijih svetskih saobraćajnica za isporuke nafte i gasa, ali do sada je uticaj na energetska tržišta bio ograničen — iako su velike brodarske kompanije naredile svojim brodovima da umesto tom rutom krenu dugim putem oko afričkog Rta dobre nade preko Sueckog kanala.

U subotu, međutim, tanker koji je u vlasništvu multinacionalne Trafigure se zapalio nakon što ga je pogodio projektil Huta u trenutku kada je prevozio rusku naftu.

Iako nije bilo povređenih na bordu, koji je u međuvremenu bezbedno prebačen do luke, ovaj incident je ukazao da je sve veća opasnost po energetsko tržište i može dovesti do toga da i drugi operateri izbegavaju ovo područje.

Radikalnija opcija za Iran bila bi da zatvori Ormuski moreuz, koji povezuje Zaliv sa Indijskim okeanom i čini oko petinu svetskog prometa nafte.

Martin Kruger, direktor nemačkog udruženja brodara, rekao je da bi takav potez imao duboke posledice po evropsku i globalnu energiju.

"Mnogo saobraćaja energije morskim putem zapravo prolazi kroz taj moreuz, tako da bi uticaj bio prilično ozbiljan", rekao je on.

Šta će se dogoditi sa hranom?

Nedavno izbegavanje Crvenog mora od strane teretnih brodova ima neposredniji uticaj na voće i povrće. Za razliku od nafte i gasa, kvarljivi poljoprivredni proizvodi ne mogu tako lako da se preusmere oko Rta dobre nade, što dodaje i do tri nedelje u tranzitu.

"To znači da postoji opasnost da sveži proizvodi trunu na putu za Evropu", kaže Marko Forgione, generalni direktor Instituta za izvoz i međunarodnu trgovinu, koji je upozorio da će, ako se sukob nastavi, on "pokidati širu ekonomiju hrane" i mogao bi uticati na kontinentalnu ekonomiju i snabdevanje - od mesa do čaja i kafe.

Posebno teško pogođene su države na Mediteranu, poput Italije, Grčke i Kipra, koji su ranije imali koristi zbog olakšanog pristupa Sueckom kanalu.

Može li Amerika da zauzme čvršći stav?

Iako obim i cilj Bajdenovog obećanog odgovora na napade još nisu jasni, svaki jednostrani potez će verovatno privući udarac od ključnih saveznika na Bliskom istoku koji se brinu da će izazvati regionalni rat.

Saudijska Arabija se zalagala za uzdržanost u odnosima sa Teheranom i strahuje od ekonomske cene regionalne nestabilnosti.

Turska, ključni saveznik NATO, osuđuje akcije Izraela u Gazi, dok predsednik Redžep Tajip Erdogan optužuje SAD i Veliku Britaniju da žele da Crveno more pretvore u "more krvi".

"Turska ne želi da bude uvučena u ovaj sukob jer deli granicu sa Iranom“, kaže Selin Nasi, gostujući saradnik na Evropskom institutu Londonske škole ekonomije.

"Ako se SAD, kao njihov glavni saveznik u NATO-u, direktno umešaju u ovaj vojni sukob, Turska mora da izabere stranu, a to će značiti da će biti teže održati uravnotežen pristup – kao što je to uradila sa ratom u Ukrajini", ističa Nasi.

Izazov za Bajdena jeste kako da se osveti, a da ne izazove eskalaciju sa Iranom i njegovim partnerima u regionu.

S druge strane, ako ne učini ništa, posebno nakon što je rekao da će osvetiti smrt trojice američkih vojnika, to će ga izložiti novim Trampovim optužbama da je ranjiv.

"Iransko rukovodstvo verovatno računa da će Sjedinjene Države biti uzdržane da odlučno reaguju na bilo koji način koji bi rizikovao eskalaciju tenzija na Bliskom istoku i pokrenuo sukob u celom regionu koji je Bajdenova administracija sjajno pokušala da spreči u poslednja tri meseca", rekao je Džonatan Panikof, bivši zamenik američkog obaveštajnog oficira.

"Ali SAD će možda morati da „preduzmu snažniji odgovor kako bi obnovile odvraćanje“, dodao je on.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ I.N./ Prenela: T.M.)