BLISKI ISTOK NA IVICI AMBISA, SAMO JE PITANJE KADA ĆE BURE BARUTA EKSPLODIRATI: Noćna mora AMERIKE vuče sve KONCE

Unakrsnom vatrom Irana i Pakistana, postalo je jasno da više nije reč o tome da li će se sukob na Bliskom istoku raširiti, čini se da već jeste. Nakon rata Izraela i Hamasa, često dolazi do okršaja mnogih zemalja i mnogih militantnih grupa, stoga je sada veće pitanje da li će i kada svetsko bure baruta eksplodirati. U međuvremenu, sve konce iz mraka vuče Iran, zemlja koja finasira Hamas, Hezbolah i Hute, usko sarađuje sa Rusijom, a godinama vodi veliki spor sa Amerikom.

Nova runda haosa na Bliskom istoku počela je napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. Ubijeno je oko 1.200 civila, dok je na stotine njih odvedeno u Gazu.

Izrael je gotovo odmah rešio da uzvrati i najavio rat do istrebljenja Hamasa. Do sada je u Gazi ubijeno oko 25.000 ljudi i nema naznaka da će sukob uskoro stati.

Unakrsni sukobi

Ovo je pokrenulo talas nasilja na Bliskom istoku.

Ubrzo su Izrael i Hezbolah, teroristička grupa iz Libana, počeli seriju napada jedni na druge, u kojima je nekoliko ljudi stradalo. Libanski Hezbolah često preti da će se direktno uključiti u rat u Gazi, podržavajući Hamas protiv Izraela.

Takođe, front su otvorili i Huti, jemenski pobunjenici, napadajući zapadne brodove na Crvenom moru, u znak podrške Gazi.

Često se dešava i da Izrael gađa ciljeve u Siriji. Nedavno je Iran uradio isto, a na meti su se našli Irak i Pakistan.

Nuklearno naoružani Pakistan uzvratio je udarac Iranu i tako je otvoreno više frontova nego što mnogi mogu za zamisle.

Zajednički imenilac u ovoj priči je Iran, koji podržava i oružjem snabdeva Hamas, Hezbolah i Hute.

Mračni trag Irana

Islamski pokret otpora Hamas je nacionalistički pokret sa političkim, vojnim i društvenim granama. Osnovan je tokom Prve intifade (ustanak Palestinaca protiv Izraela prim. aut.) u decembru 1987. godine, a osnivači su šeik Ahmad Jasin, i njegov pomoćnik Abdul Aziz al-Rantisi i drugi članovi Muslimanskog bratstva u Palestini. Hamas je prerastao u autonomnu organizaciju sa sopstvenom poveljom i strategijama.

Hamas ne priznaje državnost Izraela, a članovi ove grupe zaklinju se na uništenje Izraela. Oružane borbe su legitiman način za Hamas da ostvari svoje političke ciljeve, a oružano krilo napravljeno je po uzoru na fedaine, palestinske oružane grupe koje su se pojavile 50-ih godina nakon osnivanja države Izrael 1948. godine.

Hamas u ratu sa Izraelom uživa podršku Irana. Isto ima i Hezbolah.

Obzirom da je direktno vezana za Iran, ova grupa ima duboke veza sa drugim grupama koje su povezane sa Iranom kao što su Hamas i Islamski džihad. Nakon što se dogodio napad u subotu ujutru 7. oktobra, Hezbolah je objavio da je u „direktnom kontaktu s vođstvom palestinskog otpora“.

Ova grupa ima različit status kod različih sila – neke države su je u celosti proglasile terorističkom organizacijom, pojedine samo njeno vojno krilo, a ima i zemalja poput Rusije i Kine koje održavaju kontakt sa njom. EU je proglasila vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, dok je Nemačka u aprilu ove godine to učinila u potpunosti. Prošle godine je to učinila i Velika Britanija, a nešto ranije, 2016. godine i Arapska liga.

Hezbolah predstavlja šiitsku libansku proiransku paravojnu organizaciju, koja je nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban. Nakon 18 godina, Hezbolahovo vojno krilo (Islamski otpor Libana) je, nakon mnogih gubitaka nanetih Izraelcima, 2000. godine prisililo Izrael na povlačenje.

Glavni finansijer Hezbolaha je Iran, a određena pomoć stiže i od Sirije. Vojni deo Hezbolaha raspolaže sa oko 1.000 naoružanih ljudi i oko 10.000 u rezervnom sastavu. Vojna taktika se uglavnom zasniva na raketiranju Izraela. U napadima se isključuje upotreba bombaša samoubica, a takođe, bar načelno, ne napadaju se civili.

Još jedna grupa na listi finansiranja Irana su Huti.

Nakon izbijanja rata u Gazi, pobunjenički pokret Huti, šiitska vojno-politička organizacija koja kontroliše severozapadni deo Jemena i uživa podršku Islamske Republike Iran, počeo je da napada Izrael i komercijalne brodove koji su plovili Crvenim morem u znak podrške Palestincima. Nasilje je eksaliralo kada su u noći između četvrtka i petka američke i britanske snage bombardovale više od 10 lokacija Huta.

Ova militantna grupa je saveznik Teherana, kao i Hamas i Hezbolah, i nastoji da smanji zapadni uticaj na Bliskom istoku. Njihovi slogani su „smrt Americi“, „smrt Izraelu“ i „prokletstvo nad Jevrejima“.

Huti trenutno kontrolišu veći deo zapadnog Jemena sve do moreuza Bab al Mandeb, vodenog dela dužine 25 kilometara koji označava ulaz u Crveno more.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)