DA LI JE "ERA MIRA" GOTOVA? Dramatično upozorenje stiglo iz ZAPADNE SILE, na ove 4 države treba POMNO PAZITI...

Velika Britanija trebalo bi da se pripremi za buduće ratove koji bi mogli izbiti u idućih pet godina, a u koje će biti uključene i Kina, Rusija, Severna Koreja i Iran, kazao je britanski ministar odbrane Grant Šaps, piše Tajms.

Kako prenosi Jutarnji list, Šaps je rekao i da se svet mora prebaciti u „predratnu fazu“ kako su globalni sukobi eskalirali i pozvao NATO saveznike da povećaju odbrambenu potrošnju kako bi dostigli ciljeve saveza od dva odsto BDP-a.

U svom govoru u Lankaster Hausu, nakon vezdušnih napada SAD-a i Velike Britanije na Hute koje podržava Iran, Šaps je rekao i kako protivnici Zapada naoružavaju sebe i svoje saveznike što „svet čini mnogo opasnijim“.

Dodao je i da je Iran obogatio uran sve do 83,7 odsto u nastojanju da napravi nuklearno oružje. Takođe je rekao da severnokorejske balističke projektile koristi Rusija u napadima na Ukrajinu.

Šaps je upozorio da Kina posmatra reakcije Zapada u Ukrajini, posebno nakon što je na Tajvanu prošlog vikenda izabran kandidat koji se opire Pekingu.

„Dok Rusija nastavlja sa svojom ilegalnom kampanjom u Ukrajini, Kina procenjuje hoće li Zapad izgubiti svoje strpljenja. U roku od pet godina mogli bismo biti suočeni s brojnim pretnjama uključujući Rusiju, Kinu, Iran i Severnu Koreju. Gledajući današnje konflikte u svetu, zapitajte se hoće li se broj sukoba povećati ili smanjiti? Pretpostavljam da svi znamo odgovor – verovatno će se povećati. Sve u svemu, te kombinovane pretnje dovode u rizik međunarodni poredak temeljen na pravilima, koja su uspostavljena za održanje mira nakon Drugog svetskog rata. Tužno je što je današnji svet mnogo opasniji“, rekao je.

Odbrana britanskih interesa

Premijer Riši Sunak obećao je da će „reči podržati akcijom“ dok Huti nastavljaju napadati brodove s obala Jemena. Govoreći pred poslanicima po prvi put nakon prošlonedeljnih vazdušnih napada, Sunak je rekao kako je intervencija SAD-a i UK-a zamišljena kao „jednokratna, ograničena akcija“.

Ali rekao je i da neće oklevati da brani britanske interese ako se napadi Huta nastave i dodao da bi bila poslata pogrešna poruka kako su britanski brodovi „laka meta“ da se nije odgovorilo na napad dronovima i projektilima na HMS Diamond prošle nedelje.

Sunak je rekao i da vladina procena sugeriše da u britanskim napadima, u kojima je uništeno 13 ciljeva na dve lokacije, nije bilo poginulih civila. Pogođeno je devet zgrada u selu Bani, mestu s kojeg se lansiraju dronovi za izviđanje i napade, i još tri na aerodromu Abs. Takođe je uništen lanser projektila kojeg su koristili Huti.

Šap je ranije tvrdio da su Britanija i SAD želele da napadi u petak budu jednokratni, ali spremni su da preduzmu i dalje akcije ako Huti, opisani kao produžena ruka Irana, ne zaustave napade dronovima.

Odbacio je tvrdnje da su napadi bili eskalacija sukoba u Gazi i insistirao da je to bila s Gazom nepovezana odbrana globalnih brodskih puteva i prava brodara da se koriste međunarodnim vodama.

Šaps je rekao da će izdvajanja za odbranu nastaviti da se povećavaju. Objaviće raspoređivanje 20.000 vojnika širom istočne Evrope za potrebe vojne vežbe jer je, kako je rekao, „vreme mira u periodu nakon Hladnog rata, završeno“.

Šaps je rekao i da bi Huti dobili previše dragocenih informacija da su poslanici unapred raspravljali o napadima. Odbacio je izveštaje da je američkoj administraciji zasmetalo njegovo upozorenje da će doći do napada. Naime, upitan prošle nedelje o mogućim napadima na ciljeve Huta, rekao je: „Motrite to područje“.

Pritisak na Iran

„Namerno smo odabrali strategiju da Hutima i Irancima damo vrlo jasno upozorenje da će biti posledica ako nastave s napadima. Mi i Amerikanci smo pažljivo koordinisali naš pristup i namerno ih upozorili šta će se dogoditi ako ne prestanu. I nisu prestali. Naravno, videli ste posledice“, rekao je za Tajms Radio.

Udari su „izvedeni na način koji šalje vrlo jasnu poruku da ne može hrpa nasilnika ometati međunarodni saobraćaj brodova“, rekao je Šaps BBC-ju.

Šaps je takođe sugerisao da su napadi osmišljeni i kako bi se izvršio pritisak na Iran.

„Mi stvarno želimo da Teheran, dakle iranski režim, obuzda svoje ‘proksije’, koje je Iran obučavao, Iran opremao, a često ih snabdevao i obaveštajnim podacima. Želimo da im kažu: ‘Gledajte, dosta je, jer ne želimo da ovo eskalira'“.

Iako su napadi bili zamišljeni kao ‘diskretna akcija‘, upozorio je: ‘Ako Huti ne prestanu, moramo o svemu ponovno razmisliti. Britanija apsolutno ima sposobnost za dalje napade i sposobna je doneti odluke koje treba doneti ako se napadi Huta nastave.‘

Huti su kazali da su napadi bili odgovor na izraelsku ofanzivu u Gazi, ali Šaps je to odbacio. ‘Napadnuti su brodovi 50 različitih zemalja, tako da je sasvim jasno da to zapravo nije povezano (s Gazom).‘

Iako je postojala zabrinutost zbog rizika da Britanija i SAD budu uvučene u širi regionalni sukob, Šaps tvrdi: ‘Nemamo interesa da ulazimo u neki veći sukob u Crvenom moru, jednostavno želimo da međunarodni brodovi mogu ploviti.‘

Zašto vojnim intervencijama ne treba odobrenje britanskog parlamenta?

Britanske trupe već su se borile u Kuvajtu 2003. u vreme premijera Tonija Blera. Iako je bilo glasanja, on je rat u Iraku poslanicima predstavio kao gotovu stvar nakon što je prethodnog dana ostavku dao Robin Kuk, ministar spoljnih poslova.

Kazao je laburističkim poslanicima, uključujući Džeremija Korbina, neka samo pokušaju da povuku vojnike iz njihovih pustinjskih kampova na granici s Irakom, tvrdeći da je ‘nemoguće povući se u ovom trenutku‘.

Bler nije imao obavezu da daodluku na glasanje poslanicima. Naime, premijer ima posebnu vlast da uđe u rat u ime krune. U prethodnim sukobima, parlamentarne rasprave su se obično održavale nakon što su trupe već bile raspoređene.

Ali Blerovo glasanje – deo politike osmišljen da zacementira njegov autoritet u stranci – uspostavio je presedan kad je u pitanju odobrenje parlamenta u pogledu britanskih vojnih intervencija.

Prošle nedelje, Sunak je odlučio da zaobiđe poslanike kad je odobrio vazdušne napade na Jemen i parlamentu nije ponudio glasovanje. Iako su laburisti podržali tu odluku, druge stranke, uključujući SNP i liberalne demokrate, zasmetalo je što se nije konsultovao sa poslanicima.

Ta konvencija je uspostavljena nakon što je Dejvid Kameron odobrio vazdušne napade na Libiju bez odobrenja poslanika 2011. U eri nakon Iraka, koaliciona vlada priznala je potrebu za demokratskim odlučivanjem pre ulaska u rat. Nova konvencija, objavljena u priručniku vlade, obećala je poslanicima raspravu pre ulaska u rat. Ali dokument je sadržavao upozorenje da vlada može zaobići parlament ‘kada postoji hitan slučaj i takva rasprava ne bi bila primerena‘.

To se dogodilo 2013. kada je Kameron tražio odobrenje poslanika za napad na Bašara al-Asada nakon napada hemijskim oružjem u Siriji. Poslanici su glasali protiv napada i Kameron je poštovao njihovo mišljenje.

Godine 2014. Kameron je opet od poslanika zatražio podršku za napade na ISIS u Iraku. Sledeće godine ponovo se konsultovao s parlamentom oko vojne intervencije u Siriji, i oba puta dobio podršku.

Ova zadnja rasprava izazvala je razmirice u Laburističkoj stranci nakon što je Korbin svojim poslanicima ponudio slobodno glasanje, što je navelo Hilari Ben, ministrarku spoljnih poslova u senci, da se raziđe sa svojim stranačkim liderom i podrži vojnu akciju protiv ljudi koje je nazvao fašistima.

Međutim, nakon što je predstavljena, ta Konvencija se neujednačeno poštuje, a Sunak nipošto nije jedini koji je odobrio napade pre konsultacija sa poslanicima.

Britanija je poslala trupe u Mali 2011. bez odobrenja poslanika, a Tereza Mej izvela je vazdušne napade na sirijska postrojenja za hemijsko oružje 2018. bez savetovanja s parlamentom.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji list/ Prenela V.A)