OVAKO SE PROSLAVLJA BOŽIĆ U DRUGIM PRAVOSLAVNIM ZEMLJAMA: Ako mislite da su SRPSKI OBIČAJI čudni, ove morate VIDETI

Kako vam se čini pomisao da na dan Božića, umesto da lomite česnicu, ugledate kroz prozor muškarca koji pleše prerušen u kozu? Ili da u sobi imate božićno drvo koje izgleda kao da ima bradu? Ovo su samo neki od brojnih božićnih običaja drugih pravoslavnih zemalja. Pre nego što pomislite kako spadaju u neobičnije, setite se da je kod nas uvreženo da domaćin oponaša kvočku, a za njim idu ostali članovi porodice koji pijuču.

Ali u tome i jeste draž tradicionalnih običaja – da se prisetimo hrišćanskih vrednosti koje oni simbolizuju. Zato, i ako na imitiranje živine gledate kao na nešto čudno, setite se da kvočka privija svoje piliće pod krila da ih greje i čuva, kao što u vašoj kući roditelji brinu o deci, a Hrist o svima nama. Hajde zato da pogledamo specifične običaje pojedinih zemalja.

Rumunija - muškarac izvodi kozji ples

Mladiće koji na ulicama pevaju božićne pesme predvodi neobično stvorenje – muškarac prerušen u kozu. On izvodi takozvani kozji ples, na rumunskom „kapra“, a maska koju nosi čak ne liči na običnu kozu. Glava joj je drvena, a donja vilica dovoljno opuštena da može da klopara i proizvodi zvučne efekte. Rogovi su u živopisnim bojama i ukrašavaju se trakama, kićankama, perlicama, krznom... Kostim treba da prikrije identitet hrabrog muškarca koji se upustio u ovu maštovitu predstavu, pa se pravi od debele, takođe šarene tkanine. Ceo ovaj doživljaj ima obrise pozorišne predstave jer je uključen i tekst koji se govori, kao i pesme koje se pevaju uz pratnju instrumenata. Vlada karnevalska atmosfera. Ova prilično karnevalska atmosfera možda ne upućuje na mir koji se vezuje za Božić, ali iako je jasno da mnogi običaji potiču iz paganskog perioda, njihova životnost im omogućava da traju i dan-danas. Ne propustite ni zadivljujuću božićnu litiju poznatu pod nazivom Alilo. Vernici šetaju u svečanoj povorci odeveni u belo, predstavljajući pastire koji su najavili Hristovo rođenje, a predvode ih deca koja simbolizuju anđele.Rusija - bubuška daruje decu.

Rusija - babuška daruje decu

Rusi nas iznenađuju zanimljivošću da babuška nije samo čuvena drvena lutka. Prema legendi, Babuška je bila žena kojoj su jedne večeri u kuću došla tri mudraca da ih ona napoji i nahrani pre nego što nastave svoj put u Vitlejem da dočekaju Hristovo rođenje. Pozvali su je da pođe s njima, međutim, kao što bi mnoge žene uradile, pravdala se da se kuća neće počistiti sama, da nema šta da obuče za put i da nema dovoljno dobar poklon za novorođenog Hrista. Predomislila se kada su tri mudraca već uveliko odmakla i, ne mogavši da pronađe put kojim je Hrist potom odveden, otada luta po kućama da daruje deci slatkiše, žaleći što ih nije na vreme darovala Hristu.

Bugarska - koledari i dalje koledaju

Kad biste birali zemlju gde se ne biste snebivali oko toga šta tačno treba da radite kad na red dođu božićni običaji, jedna od njih svakako bi bila Bugarska. Dakle, ako vam više prijaju poznata iskustva, ovo je prava zemlja u kojoj biste, da se u vreme Božića zateknete u nečijem domu, osetili domaću atmosferu i ne biste propustili nijedan običaj kog se i mi pridržavamo. Ipak, običaj koji je i kod nas poznat, danas najčešći na jugu i istoku, u Bugarskoj je opstao u većoj meri. Reč je o koledarima, koji odeveni u tradicionalnu nošnju idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme. Čitav ritual se na bugarskom naziva „koleduvane“, a u prilog tome da mu se pridaje veći značaj nego kod nas govori i činjenica da se u Bugarskoj Božić naziva Koleda i čestita sa „Vesela Koleda“.

Komšijska zemlja deli sličnu tradiciju s nama, te gozba za Badnje veče i Božić podrazumeva posne sarme, posne punjene paprike, žito i, naravno, česnicu za novčićem.

Grčka - svuda se kite brodići

Hodate ulicama Atine za vreme praznika i pored spektakularne jelke nailazite na veličanstveno ukrašen brod. Mada nesvakidašnji simbol Božića, nije čudo što su ga Grci kao pomorski narod uvrstili u svoju tradiciju. I u mnogim domovima zadržao se običaj ukrašavanja brodića, na grčkom „karavaki“. Iako je zapadnjački običaj kićenja jelke pomutilo slavu grčkih brodića, u poslednje vreme se tradicija sve više vraća. Pa, ako se za Božić nekada zateknete u Grčkoj, osetite dašak njihove duge pomorske tradicije tako što ćete kupiti brodić i ukrasiti ga živopisnim lampicama i grčkom zastavicom.

Počastite se i tradicionalnim božićnim poslasticama – melomakarone i kurabjedes. Ne brinite, ako niste ljubitelji novih ukusa, reč je o varijantama nama već poznatih slatkiša, urmašica i gurabija.

Gruzija - umesto jelke drvo čičilaki

Ako se ikada za Božić zaputite u ovu zemlju čija istorija asocira na odvažne i izdržljive kavkaske ratnike, a tradicija na fizički zahtevne nacionalne plesove, ne zaboravite da na trpezu stavite božićno drvo čičilaki. U pitanju je neobično drvo od osušenih orahovih ili leskovih grana, ostruganih u spiralne tračice koje oblikuju krošnju. U Gruziji smatraju da takva krošnja liči na bradu Svetog Vasilija Velikog, za kog se veruje da posećuje domove poput Deda Mraza ili Božić Bate. Ukrašava se suvim voćem i slatkišima, a spaljuje se dan pred Bogojavljenje, kako bi se simbolično iskorenile nesreće iz prethodne godine. Pa, ovih dana nije mnogo teško zamisliti koju prošlogodišnju pošast bi Gruzini najradije zauvek oterali.

Bonus video:

(Espreso/ Blic Žena/ B.Đ/ Prenela V.A)