"NOVI POŽARI PRETE SVETU KOJI JE VEĆ U PLAMENU": Stručnjaci izdali UPOZORENJE, ulazimo u strašnu epohu ANTROPROCENA

Svet je na potpuno nepoznatom terenu, a 2023. je osvetlila realnost klimatskih promena, dok su očekivanja za ovu godinu da će biti još toplija. Sa posledicama klimatskih promena i fenomena El Ninjo, 2024. je na putu da postane rekordno vrela.

- Novi požari prete svetu koji je već u plamenu - upozorava Karl Majer u analizi klimatskih i drugih dešavanja u 2023. za “Blumberg”.

Šokovi klimatskih promena nastavljaju da se šire, sa smrtonosnim poplavama u Libiji, šumskim požarima na Havajima i sušom koja je ušla u treću godinu na Rogu Afrike. Vrelu 2023. neće biti lako zaboraviti, a šta god da donese 2024. sva je prilika da će biti još više previranja, zaključio je Majer.

Ipak, klimatski samit COP28 doneo je pomak: svet se prvi put složio na prelazak sa fosilnih goriva na druge energente.

Obećanja sa tog samita nemaju rok trajanja, ali onaj u realnosti nam ističe. Prema sporazumu, godišnje globalne emisije štetnih gasova moraju da dosegnu vrhunac do 2025. kako bismo ostali na pragu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa. To za najveće emitere zagađenja znači da će 2024. biti tačka prekretnica za energetsku tranziciju, na kojoj će ili ubrzati ili propustiti priliku da zadrže taj prag.

2024: Godina novih klimatskih ekstrema

Prema britanskom Met ofisu, sledeća godina godina je na putu da dosegne "zabrinjavajući prag u analima klimatske istorije".

Model predviđa da bi 2024. mogla da postane prva godina u ljudskoj istoriji koja će premašiti kritični prag zagrevanja od 1,5 stepeni, koji se smatra potencijalnom tačkom nepovratnosti klimatskih promena.

Dok je novembar 2023. bio najtopliji globalno, a čitava godina najtoplija u istoriji, projekcije za 2024. već govore o novim ekstremima. Prema Met ofisu, za ovakve temperature odgovorna je kombinacija klimatskih promena i fenomena El Ninjo. Naučnici procenjuju da će se temperature u 2024. kretati između 1,34 - 1,58 stepeni iznad predindustrijskog proseka.

- Ova prognoza je u skladu sa tekućim trendom globalnog zagrevanja od 0,2 stepeni po deceniji i podstaknuta je El Ninjom. Očekujemo dve nove rekordne godine zaredom što se tiče globalne temperature, a po prvi put predviđamo razumnu šansu da će godina privremeno premašiti 1,5 stepeni Celzijusa – rekao je Nik Danstoun iz Met ofisa.

Zašto je ovaj prag tako kritičan?

Prekoračenje praga od 1,5 stepeni moglo bi da ima teške posledice po našu planetu. Čak i neznatno povećanje preko te granice može da ima potencijalno nepovratne posledice:

• češći i intenzivnije uragani,
• toplotni talasi,
• suše i poplave,
• rast nivoa mora usled topljenja glečera koje preti obalskim područjima i ostrvima,
• poremećaji ekosistema koji ugrožavaju mnoge vrste, poput izumiranja korala,
• posledice po poljoprivredu poput nestašica hrane i rasta cena,
• zdravstveni rizici poput širenja infektivnih bolesti,
• ekonomske posledice štete od ekstremnog vremena,
• klimatske migracije i nedostatak resursa koji mogu dovesti do društvenih nemira i geopolitičkih tenzija.

- Očekujemo da će suše postati uobičajenije i češće. A to će se dešavati postepeno kako temperature rastu – rekao je agenciji Anadolija Karlo Bontempo, direktor Službe za klimatske promene Kopernikusa.

Međuvladin panel za klimatske promene UN navodi da te emisije moraju da se srežu za bar 43 odsto do 2030, u poređenju sa nivoima iz 2019, a najmanje 60 odsto do 2035. Uprkos tome, poslednji izveštaj Programa UN za životnu okolinu otkriva da su globalne emisije porasle za 1,2 odsto od 2021-2022..

Globalni problemi, kako je ukazao Bontempo, mogu da imaju samo globalno rešenje.

Šta kaže globalni indeks?

Prema globalnom indeksu klimatskih promena (CCPI) za 2024, uprkos bumu obnovljivih energija svet nije bliže ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma, osim ako upotreba fosilnih goriva ne opadne drastično.

CCPI prati procese ublažavanja klimatskih promena u 63 zemlje i EU, koje su zajedno odgovorne za preko 90 odsto globalnih emisija.

Kako navodi Institut Nova klima, kao i prethodnih godina nijedna procenjena zemlja nije postupala u skladu sa granicom od 1,5 stepeni.

Na vrhu liste je ponovo prva Danska (4. mesto), slede Estonija i Filipini. Hrvatska je na toj listi na 35, Slovenija na 41, a Grčka na 28. mestu. EU je na 16, a Kina, najveći emiter, ostaje na 51. mestu liste CCPI, dok su SAD pale za pet mesta od prošle godine na 57. Domaćin samita COP28, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran i Saudijska Arabija, na dnu su liste.

U prvom planu obnovljive energije

Poslednjih godina su vlade širom sveta stavljale klimatske akcije na svoju agendu, a obnovljive energije doživljavaju bum u mnogim zemljama, od solarnih panela i vetroparkova, do električnih vozila. Ipak, to i dalje nije dovoljno i trka protiv vremena se nastavlja.

Globalne emisije se moraju maltene prepoloviti do 2030, a smanjenje fosilnih goriva treba da doprinese većini toga. Ipak, većina zemalja sada cilja na “nulte emisije”: 2015. je to bio samo Butan, a sada se priključilo preko 90 država koje predstavljaju skoro 80 odsto globalnih emisija.

Ekonomija bez ugljen-dioksida je sada, kako piše “Juronjuz”, “mejnstrim vizija”. Investitori i kompanije osećaju pritisak da deluju na planu klime, a obnovljive energije su sada jeftinije od fosilnih goriva, dok elektrifikacija zgrada i transporta, centralna u svetskoj strategiji dekarbonizacije, brzo napreduje, navodi “Juronjuz”.

Klimatske promene utiču na troškove života

Klimatske promene ugrožavaju snabdevanje vodom i hranom, dok svetska populacija raste, baš kao i troškovi života. Iako je generalna inflacija, uključujući troškove energije, ispod prošlogodišnjih vrhunaca, kriza troškova života u Evropi nastavlja da utiče na kupovnu moć građana.

Prema Evropskoj centralnoj banci, inflacija u evrozoni biće verovatno 5,6% u proseku za ovu godinu. To će pogoditi domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, jer su visoke cene dobara i usluga smanjile njihovu kupovnu moć. Istraživanje troškova života u svetu EIU pokazalo je da su cene u proseku rasle za 7,4% na godišnjem nivou u lokalnoj valuti. Rast je usporen, u odnosu na 8,1% iz prošlogodišnjeg istraživanja, ali ostaje znatno iznad trenda 2017-21.

- Pretpostavljam da će se kriza troškova života nastaviti i u sledećoj godini – rekla je za Cleanenergywire.org Lora Kristin Krause, direktorka inicijative Više zajedničkog Nemačka.

Šta očekuju ljudi u vezi klimatskih promena?

Ljudi očekuju da će se klimatske promene pogoršati u 2024, pokazala je anketa Ipsosa.

Nakon najtoplije godine u istoriji, 81 odsto ispitanika očekuje da će globalne temperature u 2024. biti još više. Ipak, sada postoji razumno očekivanje da će alarmantnost klimatske krize izazvati akciju. Oko 55 odsto ispitanika očekuje da će njihove vlade postaviti zahtevnije ciljeve za smanjenje emisije ugljenika u 2024.

Anketa je sprovedena u 34 zemlje od 20. oktobra do 3. novembra na 25.292 odraslih ispitanika.

Šta očekuju naučnici?

Oni kažu da bi u 2024. mogli zvanično da uđemo u epohu antropocena, novo poglavlje u istoriji naše planete.

Termin antropocen naširoko se odnosi na vreme značajnih planetarnih promena kao posledice ljudskih aktivnosti, poput seče šuma ili spaljivanja fosilnih goriva.

Naučnici će sledećeg avgusta na 37. međunarodnom geološkom kongresu u Busanu, u Južnoj Koreji, doneti zvaničnu odluku o proglašenju nove geohronološke jedinice nastale uticajem ljudi na Zemlji.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)