10 DOGAĐAJA KOJI SU PROMENILI SVET I DEFINISALI 2023. GODINU: Ratovi, veštačka inteligencija, GLOBALNO ZAGREVANJE

Brojni ratovi, klimatske promene, veštačka inteligencija - ova godina je sigurno jedna od najtežih godina za svet u skorijoj istoriji. Ovo su 10 najvažnijih dešavanja iz godine iza nas.

10. PAD DEMOKRATIJE SE NASTAVLJA

Globalni pad demokratije se nastavlja. Iako su optimisti tvrdili da je moguć povratak demokratije na velika vrata, u ovoj godini to je ispalo pogrešno. Freedom House je početkom 2022. godine objavio da je ovo sedma konsekutivna godina u kojoj su nacionalna sloboda i demokratija u padu.

Od vojnog puča s ciljem svgravanja predsednika Nigerije do cenzure i zastrašivanja u politici Indije, pa sve do desničarskih stranki koje su zauzeli Evropu, sve to samo potvrđuju tu tvrdnju.

Dok Donald Tramp svoje protivnike naziva "štetočinama", a državni tužilac radi sve u svojoj moći da spreči dolazak izabranog predsednika na vlast Gvatemale, demokratija u svetu gubi. Niz afričkih vojnih pučeva, nelegalno ponašanje izvršitelja, cenzure - sve u svemu, nije dobra godina za demokratiju.

9.SVEMIRSKE TRKE

Ono što je nekad bilo "idi na zapad" sad je postao "idi u svemir". U svetu postoje čak 77 svemirskih stanica, a 16 od tih država je u stanju da pošalje objekte u svemir.

Glavna destinacija - Mesec. Ruska ekspedicija nije dobro prošla, u avgustu jedan od njihovih pokušaja se završio debaklom, kada se jedan od sonda slupala na površini Meseca.

Nekoliko dana kasnije, uspešna misija sletanja bespilotnog vozila na Mesec učinila je Indiju četvrtom zemljom na svetu koja je to uspela, a potom pokrenula istraživanje ekspedicije na Sunce.

Pored toga, NASA radi na tome da vrati čoveka na Mesec, što očekuju da bude do 2025. godine.

Jedan od glavnih strahova je moguć "rat za svemir" geopolitički suprotstavljenih strana, a kako Kina odbija da potpiše sporazum o istraživanju svemira, a postojanje privatnih kompanija poput SpaceX i Blue Origin koje igraju važnu ulogu u svemiru, sve je teže postići dogovor među zaraćenim stranama.

8.INDIJA POSTALA NAJMNOGOLJUDNIJA ZEMLJA

Indija je u 2023. godini prestigla Kinu kao najmnogoljudnija zemlja, sa procenom da je broj stanovnika čak 1.43 milijarde ljudi.

Takođe, kad uzmemo u obzir da se broj novorođene dece u Kini smanjuje, te da stanovništvo stari, velika je šansa da će Indija ostati na prvom mestu, dok se predviđa drastično opadanje kineske populacije (do čak 100 miliona ljudi do 2050. godine), ali i prosečnih godina stanovnika (sa 39 godina na 51 godinu).

Za to vreme, procenjuje se da Indija može dostići brojku od čak 1.7 milijardi stanovnika, prosečnih godina 39. Ovo bi učinilo Indiju demografski povoljnijom od Kine, jer mlađe stanovništvo znači i više radne snage, ali i ekonomski rast.

Ovo može da prouzrokuje ogromne posledice u ravnoteži moći u Aziji.

7.AZERBEJDŽAN ZAUZIMA NAGORNO-KARABAKAH

Posledice raspada Sovjetskoj Saveza i dan danas, nakon tri decenije, imaju velike razmere. Najveći konflikt nastaje zbog granica, koje zbog loseg rasporeda, ostavlja stanovništvo država van njenih granica.

Enklava Nagorno je jedna od primera za to. Naseljena je skoro isključivo Jermenima i ne žele da budu pod upravom Bakua.

Krajem 1991. godine, ona je objavila nezavisnost što je pruzrokovalo rat između Jermenije i Azerbejdžana. Rat je trajao do 1994, kada je Nagorno dobrio nezavisnost, uz rusku pomoć. Primirje je trajalo do 2020. godine kada je Azerbejdžan opet napao, te, uz još jedno primirje, dobio vlast nad većinskim delom ovog predela.

U Septembru 2023. dolazi do još jednog napada, gde Azerbejdžan želi da osvoji celu teritoriju i reintegriše enklavu njegovoj teritoriji. Ovo je prozrokovalo da više od 100 000 Jermena pobegne i traži utočište u Jermeniji.

Postavlja se pitanje bezbednosti preostalih Jermena na teritoriji, ali i strateške pozicije Zangezurskog koridora, koji povezuje Azerbejdžan sa Nahčivanom, a graniči sa Turskom, Jermenijom i Iranom.

6. GRAĐANSKI RAT U SUDANU

Ova godina je trebalo da bude simbol uspostavljanja demokratije u Sudanu. Umesto demokratije, dobili su građanski rat.

Koren konflikta je leži u protestu nakon koga je vojska skinula sa vlasti dugogodišnjeg diktatora Omera al-Bašira. Vojska je zajedno sa narodom dostigla dogovor o tome kako će zajedno upravljati državom.

Međutim Abdel Fatahal-Burhan, na čelu sudanskih oružanih snaga (SAF), i Mohamed Hamdan Dagalo (načelnik Rapid Support Force - skraćeno RAF) su organizovali još jedan puč, te se dogovorili da zajedno vode zemlju u tranziciju do vladavine naroda. Dogovor nije potrajao, te je RSF ubrzo napao i zauzeo glavni grad Sudana - Kartum, dok SAF drži predeo oko luke.

Borbe su bile najteže u Darfuru, gde su u bila etnička čišćenja pretžno arapskog stanovništva tokom ranih 2000ih.

Kako se bliži kraj godine, na teritoriji Sudana ima preko 10 000 mrtvih zbog ovog rata, a preko 5.6 miliona ljudi je raseljeno (što čini oko 15 % sudanske populacije).

5. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA -POŠAST ILI PREMIJA?

Ekspanzija veštačke inteligencije uticala je na mnoge segmente života. Nastankom ChatGPT u 2023. godini uticala je na želju čoveka da iskoristi sav njen potencijal. Da li je ovo nova era ljudske kreativnosti ili pak pošast, godine će nam reći, ali je činjenica da je nakon što je objavljena, veštačka inteligencija uticala je na razvoj lekova, naučna otkrića, rešavanje nerešivih jednačina i druge aspekte sveta.

Upravo zbog nagle ekspanzije, narod je zabrinut, a pesimisti smatraju da ovo može da dovede do gubljenja pozicija, globalne nezaposlenosti, pa sve do nestanka sveta kakvog znamo. Vlada ne čini dovoljno da skupi sve načine na koje veštača inteligencija dobro utiče, njene benefite, ali i potencijalne probleme koje može da prouzrokuje.

4. TENZIJE IZMEĐU SJEDINJENIH DRŽAVA I KINE

Iako je sastankom Si Đinpinga i Džo Bajdena prošle godine u novembru delovalo da se tenzije smanjuju i da dve države nalaze zajednički jezik, kineski nadzorni balon pojavio se iznad teritorije Sjedinjenih Država. Nedeljama je leteo iznad teritorije, dok navodno nije srušen u blizini Severne Karoline.

Ovo je uticalo na to da američka vlada odloži put u Kinu, a kineski predstavnici odbiju poziv američkog ministra odbrane Lojda Ostina. Iako su na kraju u Junu otišli u Kinu da "vode konstruktivnan razgovor", to nije sprečivo Vašington da stavi dodatne zabrane na trgovinu sa Kinom ili natera Peking da smanji napade na Tajvan i Filipine. U Novembru ove godine Bajden i Si Đinping su se ponovo našli, i iako su postigli određene dogovore, ništa značajno se nije desilo što bi moglo da promeni konflikt koji tinja između dve zemlje.

3. KONTRAOFANZIVA UKRAJNE SA MALIM NAPRETKOM UZ VELIKE GUBITKE

Iako su na početku godine polagali nade da bi Ukrajna mogla da slomi rusku kontrolu nad Krimom i Istočnom Ukrajnom, kontraofanziva koja je počela u junu ove godine i iako je nanela veliku štetu ruskoj vojsci, do promene na bojištima jedva je došlo.

U novembru ove godine, ukrajinski general izjavio je da su trenutno u "pat poziciji" i da ne očekuje duboko probijanje na teritorijama. Ruska vojna i ekonomska sila znatno je veća od ukrajinske, te je često pitanje da li je uopšte moguće da Ukrajna izdrži ovaj iscrpljujući rat, a sve manja pomoć koja pristiže ne utiče dobro na opštu sliku ovog rata.

Zbog toga, postoje nastoji da Ukrajna pređe sa napada na odbranu i potencijalno zatraži primirje, a da li će do istog doći, zavisi od toga da li ruski predsednik Vladimir Putin želi da prihvati uslove.

2. HAMAS NAPAO IZRAEL

Bliski Istok je u 2023. godini delovao sve stabilnije, a Abrahamovi sporazumi uticali su na sve bolji odnos između Izraela i apraskih zemalja. Spekulisalo se da bi uskoro moglo doći i do sporazuma između Saudijske Arabije i Izraela. Međutim, to je prestalo ubrzo, kada je u oktobru ove godine Hamas napao Izrael. Oko 1200 Izraelaca je ubijeno, što ovo čini najteži dan u njihovoj istoriji. Kao odgovor, Izrael je napao i zauzeo Gazu.

Privremena pauza krajem novembra obezbedila je sklanjanje na stotine talaca, ali ratovanje je ubrzo ponovo počelo, a Izrael je napao južni deo Gaze. Mnoštvo ubijenih Palestinaca, pretežno žene i dece, prourokovalo je bes celog sveta, optužujući Izrael za ratne zločine. Izrael je to demantovao, a američki predsednik Džo Bajden je stao na njihovu stranu, uz apel da se izraelske trupe trude da spašavaju što više civila.

Strah da se ovaj izolovan konflikt dve države proširi na ceo Bliski Istok, iako manji kako se približava kraj godine, i dalje nije nestao, a kako će se rat završiti ostaje da vidimo u godini što sledi.

1.GLOBALNO ZAGREVANJE

Globalno zagrevanje više nije pretnja budućnosti, već realnost današnjice.

Ova godina je najtoplija godina do sad, sa temperaturama koje nisu viđene već 125 000 godina, i prete da prestignu povećanje od 2 stepena Celzijusa, limit postavljen pariskim sporazumom. Rezultat ovoga su ekstremne vremenske prilike, od suša do poplava, pa sve do istorijskih požara, a svet je u ogromnom problemu.

Međutim, ulaganje u proizvođenje čiste energije u sve veća, te optimisti smatraju da je moguće okrenuti situaciju u našu korist, ali pitanje je da li je prekasno za ove promene, ili je nemoguće da svet izbegne klimatske promene koje slede.

Bonus video:

(Espreso/CFR/T.Š.)