OVAJ ČOVEK ŽIVI KAO VUK SAMOTNJAK: Napustio grad i preselio se u SELO DUHOVA, a sve iz JEDNOG RAZLOGA (VIDEO)

U današnje vreme, odluka da se ostane u malom nerazvijenom selu u unutrašnjosti zemlje, gde struje i vode često nema a ni internet ne funkcioniše kako treba, može izgledati priznaće mnogi pomalo "nepotrebno". Ipak, to nije sprečilo jednog 78-godišnjaka da se na takav korak pre 20 godina odluči.

Vrativši se odmah nakon dobijanja penzije u svoje rodno selo Libijano, u Riminiju u Italiji, nakon mnogo godina provedenih u Lombardiji, jedan Romanjanin, Vitorino Đorđi (78), priznao je da je dobio nadimak "divljak" jer je u svom selu ostao sam. Ipak, kaže, ne mari za to, jer smatra da je doneo pravu odluku.

A sa onim, da nema normalnog života u selu se nikako ne slaže.

"Neko ko živi na selu doživi senzacije o kojima sanja u gradu", objašnjava on, dok kamerama tamošnjih medija pokazuje šta je ostalo od njegovog sela Libijano, gde je rođen i gde nakon mnogo godina opet živi.

Stotinama kilometara udaljen od svoje nekadašnje zgrade i razvijenog grada u Italiji u kom je živeo do 1971. godine, gde je zasnovao i porodicu, priznaje da nakon dolaska uvek ima jednu istu rečenicu da poruči ljudima, a to je: "Ne mičem se odavde".

U selu jedva 10 duša

U selu je, međutim, od nešto više od 360 stanovnika koliko je bilo kada je kao dete trčao njegovim ulicama, ostalo je desetak. To ga kaže boli, ali opet, ne toliko koliko istina da je u ovom selu ostao sam, jer je žena njegovog života pre tri godine preminula.

Međutim, objašnjava, dolazak u rodni kraj ponovio bi još sto puta, za koji smatra "da je to poslednja zemlja koju je stvorio Večni Otac".

A onda je objasnio i zbog čega tako misli.

"Dolazite sa jednog puta i okolo nema ničega osim prostranih polja i nezagađene prirode. Vrata kuće su uvek otvorena, a tu su i neke životinje koje se često pojavljuju u mom dvorištu, nema ničeg što se može uporediti s tim" priznaje Đorđi koji dodaje da straha od vukova ili drugih divljih rasa nema.

"Ovo je sada grad duhova"

Toliko je srećan što je u selu da ne mari i što njegovo selo danas izgleda kao "grad duhova".

Kako je objasnio mesto okupljanja, pre više od pola veka, bila je kafana u blizini njegovog doma. Zatim crkva, mali trg na kome se igralo na desetine dece, stolar, bakalnica i tri škole. Ukratko, Libijano koji je bio pun života danas deluje kao grad duhova.

"Svakog 24. decembra, godinama unazad, selo je postajalo živopisno i animirano na način koji danas više nije moguć. Ali opet, kako da vam kažem, ja uživam ovde. Ove godine za Božić moja ćerka je rekla da me vodi na ručak, ali ja bih radije ostao ovde", nastavlja Vitorino, vuk samotnjak, čiju je priču prvi ispričao italijanski portal Alta Rimini.

"Hoću da umrem na svojoj zemlji"

Kada je sezona, Vitorino bere pečurke, a dok je bio sa suprugom vodio je računa i o malom vrtu. Sada je priznaje nestala želja da obrađuje zemlju i da nešto samostalno proizvodi - delom i zbog usamljenosti.

Ipak, zaključuje on, nema žaljenja zbog njegove odluke da se vrati u selo i ostane tamo čak i po cenu da to učini potpuno sam.

"Kad bi mi rekli da ću sutra umreti, ostao bih ovde. Hoću da umrem mirno, na svojoj zemlji kraj svojih kestena", zaključio je ovaj 78-godišnjak.

Bonus video:

(Espreso/Fanpage.it)