PRE 10 GODINA UMRO JE POSLEDNJI PRAVEDNI VLADAR: Njegovu BORBU protiv aparthejda svet NIKADA NEĆE ZABORAVITI

Na današnji dan 2013. preminuo je Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa, predsednik Južne Afrike od maja 1994. do juna 1999. i čovek koji je pobedio aparthejd.

Rođen je 18. jula 1918. u selu Mvezo, nedaleko od Umtate, tada provincija Kepland, danas Istočni Kejp, u vladarskoj porodici Tembu, naroda Kosa. Završio je prava i bio je uspešan advokat u Johanesburgu.

Pridružio se Afričkom nacionalnom kongresu 1943. Postao je poznat po nenasilnom otporu, poput Kampanje prkosa 1952, ali se ranih šezdesetih opredelio za borbu svim sredstvima i jedan je od osnivača oružanog krila ANK, poznatog kao - Koplje nacije, koje je predvodio.

Hapšen je u više navrata, a osuđen na doživotnu robiju juna 1964. Proveo je 27 godina u zatočeništvu, od čega 18 na ostrvu Roben. Oslobođen je februara 1990.

Kada je maja 1994. postao je predsednik Južnoafričke Republike, bio je to vrhunac višegodišnjeg procesa demontaže aparthejda i njegov konačni kraj.

Iako je aparthejd bio ograničen na JAR, i njenu zavisnu teritoriju, Jugozapadnu Afriku, odnosno Namibiju, nema nikakve dileme da je simbolički značaj obaranja aparthejda neuporedivo širi. Bio je to zapravo poslednji čin svrgavanja klasičnog kolonijalizma.

Bitka za južnoafričko zlato i dijamante

Južna Afrika je specifična zemlja, značajne međunarodne težine, još od obrazovanja Unije, 1910. tada u sklopu Britanske imperije, posle britanskih pobeda u Burskim ratovima.

Strateški značaj koji je Kejp nekada imao nestao je pošto je prokopan Suecki kanal 1869. Upravo tih godina otkrivena su nalazišta dijamanata, tako da je Južna Afrika osamdesetih godina 19. veka obezbeđivala između 80 i 90 odsto svetske produkcije dijamanata.

Potom je 1886. u oblasti Vitvatersranda, gde će zatim izrasti Johanesburg, otkriveno zlato. Bila je to tada teritorija van britanske kontrole, u sklopu burske Južne Afrike, odnosno potonjeg Transvala. Upravo ta činjenica dovešće do Burskih ratova i zaposedanja slobodnih burskih država od strane Britanije. Spajanjem britanskih Keplanda i Natala, sa prethodno slobodnim burskim državama Oranje i Transval, obrazovana je Južnoafrička Unija 1910. sa širokom autonomijom, koja je odgovarala potonjem statusu dominiona.

I danas je JAR, iako više nije u samom vrhu produkcije zlata, zemlja sa ogromnim rezervama tog metala, prema procenama, druga u svetu. U prvim decenijama 20. veka JAR je bila izvor preko 80 odsto svetske produkcije zlata.

Zvanični London potpuno je monopolisao tadašnju produkciju, određujući svetske cene i zadržavajući najveći deo produkcije za sebe. Identična situacija ponoviće se kada SAD preuzmu globalni politički i ekonomski primat. Šezdesetih i sedamdesetih 20. veka, u jeku tzv. hladnog rata, približno dve trećine svetske produkcije zlata poticalo je iz JAR.

I kao nekada Britanija, SAD su određivale kretanja na svetskom tržištu i, po dampingovanim cenama, zadržavale su praktično celokupnu proizvodnju za sebe.

Enormna produkcija u rudnicima zahtevala je brojnu radnu snagu. I to je bila jedna od funkcija aparthejda u tadašnjem globalnom kapitalizmu. Upravo aparthejd je obezbeđivao ogroman rezervoar jeftine i obespravljene radne snage, koja pritom nije imala nikakvu alternativu i uvek je mogla biti zamenjena.

Za vreme hladnog rata SAD su garantovale opstanak aparthejda u JAR, kao jedne od tvrđava protiv mogućeg širenja alternativnog modela kakav je nudila Moskva.

Nikakve osude boraca za ljudska prava niti odgovarajuće odluke OUN (Rezolucije 134, 181, 392, 418) nisu tada mogle ozbiljnije da ugroze vladu u Pretoriji. U samoj Južnoj Africi vlasti su svaku vrstu poziva na pravnu ravnopravnost predstavljale kao komunističku aktivnost.

Aparthejd

Ako se izuzmu potrebe krupnog kapitala, tragičan položaj nebelog stanovništva, sa stanovišta burske, ili afrikanske, nacionalističke koncepcije, bio je i ranije pravdan potrebom obezbeđivanja jeftine ili čak besplatne radne snage za poljoprivredu, što je do naših dana ostalo omiljeno životno opredeljenje Bura.

Segregacija je čak pravdana specifičnim verskim nasleđem, naglašeno konzervativna burska populacija u tom smislu se pozivala na tradicije kalvinizma, odnosno teoriju predestinacije.

Slično je uostalom bilo i na jugu SAD.

Aparthejd, u značenju - podvojenost, odvojeni život - uspostavljen je 1948. i potrajao je do 1994, mada je postupno popuštanje mera započelo 1990.

Uvođen je nizom pravnih akata kojima je regulisano strogo podvajanje rasnih grupa. Umnogome bila je to pravna regulacija normi koje su primenjivane i ranije. Godine 1949. zabranjeni su međurasni brakovi, kojih je i inače bilo vrlo malo. Naredne 1950. strogo su zabranjeni međurasni seksualni kontakti.

Zakon o Popisu stanovništva iz 1950. godine nametnuo je klasifikaciju populacije po rasama - beli, crni, obojeni (mešani), docnije i Azijati. Sledili su akti kojima je zemlja podeljena na zone za bele, u poslednjoj fazi 78 odsto teritorije, i zone opredeljene za matično afričko stanovništvo, kolokvijalno pa i pogrdno nazivane bantustani.

Njihov status je konačno regulisan 1959, od kada se pojavljuje koncept prema kom su svi Afrikanci građani nekog od bantustana, a u belim zonama su, pravno, stranci. Sledila su nasilna preseljenja.

Afrikanci su u belim zonama mogli da borave samo kao radnici i morali su da imaju posebne dozvole. Postupno je obrazovano 10 bantustana unutar JAR i još 10 na teritoriji Namibije.

Pojedini su, pro forme, uz saglasnost vlade u Pretoriji, proglasili i suverenost - Transkej, Boputatsvana, Venda i Ciskej.

U stvarnosti, oko 60 odsto Afrikanaca živelo je u belim oblastima, dakle van bantustana, što je podrazumevalo niz posebnih dozvola i nebrojene probleme.

Čitav model doneo je široko korišćenje represije, s brojnim žrtvama. Stotine hiljada ljudi svake godine je prolazilo kroz razne vidove državno policijske represije. Najpoznatiji su slučajevi Šarpvil, marta 1960, kada je 69 osoba ubijeno, u protestu koji je bio izazvan nametanjem posebnih dokumenata za identifikaciju.

Upravo masakr u Šarpvilu dovešće do izdvajanja JAR iz sastava Komonvelta, odbacivanja britanske krune i proglašenja republike naredne godine. Bunt u Sovetu, radničkom predgrađu Johanesburga, juna 1976, kada je najmanje 176 osoba poginulo, izazvan je nametanjem jezika afrikans jezika kao obaveznog u celokupnom sistemu školstva.

Rasistička vlada u Pretoriji uspela je da obezbedi postojanje čak i uspešnim razvojem nuklearnog programa, u civilne i vojne svrhe, u kooperaciji sa Izraelom. Kao i energetsku sigurnost industrijskom proizvodnjom goriva, što je izuzetno zahtevan i skup proces, ali je imao političku logiku.

JAR je vojno učestvovala u nizu operacija u okolnim zemljama tokom hladnog rata, poput Rodezije (od 1980. Zimbabve) ili Angole gde su formacije Pretorije dospele na sever gotovo da same Luande (od Pretorije udaljene nepunih 3.400 km).

Pritisak Vašingtona primorao je JAR da se, iako nevoljno, direktno vojno umeša u građanski rat u Angoli, protiv promoskovske MPLA.

ve to međutim nije više bilo neophodno kada se dogodio pad Berlinskog zida, novembra 1989, i potonji raspad istočnog bloka pa i samog Sovjetskog Saveza decembra 1991.

Rasistička vlast u Pretoriji, prepuštena sebi, odavno moralno žigosana, započela je proces demontaže aparthejda.

Nelson Mandela, čelnik Afričkog Nacionalnog Kongresa, oslobođen je konačno februara 1990. Sledili su pregovori i dogovori, postupna demontaža rasnih zakona, i konačno izbori.

Zanimljivosti o Mandeli

1. Opravdao je svoje ime

Pravo ime Nelsona Mandele bilo je Rolihahla Mandela što znači "izvući granu iz drveta" ili "problematičan". Kada je imao sedam godina, učitelj mu je dodelio ime Nelson. Afrikancima su početkom 20. veka davana engleska imena kako bi njihovi kolonijalni gospodari mogli lakše da ih oslovljavaju.

2. Bio je ljubitelj sporta

Mandela je voleo sport i verovao je da "ima moć da promeni svet" i da inspiriše.

- Sport ima moć da ujedini ljude na način na koji malo šta drugo može. Obraća se mladima jezikom koji razumeju. Sport može stvoriti nadu tamo gde je nekada bio samo očaj. Moćniji je od vlade u obaranju rasnih barijera - govorio je Mandela.

3. Šestoro dece i 17 unučića

Mandela je imao šestoro dece, četiri ćerke i dva sina. Jedno dete je preminulo veoma mlado 1948, jedan sin je preminuo u saobraćajnoj nesreći 1969, a drugi od bolesti povezane sa AIDS.

Ženio se triput, poslednji put kada je imao 80 godina, za Gracu Mačel koja je prethodno bila udata za predsednika Mozambika Samoru Mačela.

4. 27 godina u zatvoru

Mandela je skoro 27 godina proveo iza rešetaka. Osamnaest godina robije je proveo na ostrvu Roben, a bilo mu je dozvoljeno da viđa ženu jednom u šest meseci. Danas, turisti mogu da obiđu njegovu nekadašnju ćeliju.

5. Njegovo ime nastavlja da živi

Stotine ulica ponele su njegovo ime. Po afričkom borcu nazvana je i jedna vrsta praistorijskog detlića (Australopicus nelsonmandelai) kao i jedna vrsta orhideje (Paravanda Nelson Mandela).

Prvi izbori

Prvi multirasni opšti izbori, uz primenu neograničenog prava glasa, održani su u JAR od 26. do 29. aprila 1994.

Kako je zvanično saopšteno, Afrički nacionalni kongres sa koalicijom pobedio je sa 62 odsto osvojenih glasova. Vlada koja je usledila je bila plod kompromisa između ANK, burske Nacionalne stranke, i Zulu Inkata partije. Obe su imale po približno 20 odsto glasova. Docnija tumačenja jasno su ukazala da su zvanični rezultati bili znatnim delom plod kompromisa. Nisu postojali ni približno precizni birački spiskovi. Nastojalo se da se dođe do mirne dogovorene transformacije, i pazilo se da se postigne manje-više reprezentativna zastupljenost različitih grupa, kao i da Mandelin ANK ne dobije dvotrećinsku većinu, kako bi bili onemogućeni da potpuno samostalno odlučuju.

Pravno, rasna jednakost je obezbeđena, u prvo vreme nesumnjivo kao plod dogovora, ali su realni problemi ostali.

Primera radi, štrajk radnika u rudnicima Marikana (avgust-septembar 2012) kada je 47 osoba poginulo, pokazao je ne samo da je u interesu kapitala da vlast koristi sredstva represije, nego čak i da realni prihodi rudara nisu bitno bolji, nego što su bili pre 1990.

Sam Mandela, posle brojnih priznanja i globalne popularnosti, uključujući Nobelovu nagradu za mir, svoju istorijsku ulogu opisao je rečima: "Ja nisam bio mesija, nego običan čovek koji je postao vođa zbog vanrednih okolnosti".

Madiba, kako su ga zvali, otac nove južnoafričke nacije, ovaj svet napustio je decembra 2013. Imao je 95 godina.

Bonus video:

(Espreso/ 24sedam)