U OVOM MESTU ĆE SUTRA BITI PRAVO SMRZAVANJE, TEMPERATURA PADA NA -48°C: Kad čujete kolike će biti sledeće sedmice..

Led i sneg već sredinom jeseni okovali su daleki istok Rusije, a ovih dana u tim predelima caruje polarno doba.

Temperature na severoistoku Rusije ovih dana spuštaju se i do -40°C, a za vikend se u ruskom selu Omjkonu očekuje pad temperature na -48°C. Još hladnije biće sledeće sedmice, pa će tako prva dekada decembra doneti ovom mestu temperature od -55°C, a ni ona najviša dnevna neće preći -51°C.

Zimske temperature u ovom severoistočnom delu Rusije u proseku su ispod -55°C, a redovno se spuštaju i ispod -60°C, dok su prosečne dnevne od -50 do -45°C.

Najniža do sada izmerena temperatura je –68 °C u meteorološkoj stanici Tomtor godine 1933. Temperatura od -71,2 °C zabeležena je na spomeniku u Ojmjakonu.

Temperature ispod 0°C padaju već sredinom septembra i ispod te vrednosti su do početka maja, a čak tokom sedam meseci imaju prosečne vrednosti od -40 do -10°C.

Srednja godišnja temperatura je ispod 0°C.

U zimskom delu godine severoistok Rusije iako je daleko južnije od Severnog pola, najhladnije je područje na svetu, a temperature od njega rastu u svim pravcima, naročito ka obalama Tihog okeana i Severnog ledenog okena, gde su i za 20-30 stepeni više, zbog ublažajućeg uticaja vodenih površina. Čak i na Severnom polu, temperature od -40°C retka su pojava, a uticaj Golfske struje koja dopire daleko u polarne predele severnije od Skandinavije čini da se temperature zimi retko spuštaju ispod -15, -20°C, a vodena površina nikada se ne ledi.

I dok severoistok Rusije zimi beleži i -60°C, gradovi na istim širinama na Britanskim ostrvima i zapadnoj obali Skandinavije ima veoma retko temperature ispod 0°C, zbog snažnog efekta Golfske struje.

Leta su veoma kratka, ali i topla, uz temperature od 20 do 25°C, a neretko pređu i 30°C, dok je apsolutni maksimum 35°C. Ogromna razlika između leta i zime čini ovo mesto sa najvećom amplitudom na svetu, koja dostiže čak 100 stepeni.

Čak i tokom toplih leta, temperatura u jednom danu može da opadne sa 30 na 0°C i da padne sneg.

Leta traju dva do tri meseca i vrlo su vlažna, uz pljuskove sa grmljavinom, a zime su veoma suve. I pored minimalnih padavina zimi, sneg se zadržava i po devet meseci, a tlo na većim dubinama zamrznuto je tokom cele godine.

Godišna količina padavina veoma je mala, tek 200-250 mm kiše po kvadratnom metru, od čega više od pola padne tokom juna, jula i avgusta.

Poslednih godina i ovo područje podložno je klimatskim promenama, a primetne su i po 10-15 stepeni više temperature u zimskom delu godine, dok leta postaju sve toplija, što poslednjih godina dovodi do katastrofalnih šumskih požara, u kojima izgori nekoliko stotina hiljada hektara tajge i drugih četinara.

Inače, mesto Ojmjakon se nalazi u istočnom delu Rusije na obali reke Indigirke. Administrativno pripada Jakutiji (Republika Saha). Smešten je na svega tri stepena od polarnog kruga (66° 33‘ sgš). Predeo se odlikuje zajednicom tundre i tajge, a nadmorska visina mesta je 741 m.

Omjakon je smešten na Ojmjkonskom platou koji je omeđen Ojmjakonskim planinama (3.003 m) na zapadu i jugozapadu i planinom Tas Kistabit (2.341 m) na severu i severoistoku. Reka Indigirka je sa istoka usekla svoju dolinu i Ojmjakonsku kotlinu.

Inače, reke na ovom području potpuno su zaleđene od oktobra do maja, a tokom letnjih meseci su močvare, često izazivaju i poplave, je tada ovo područje carstvo komaraca.

Zemljište se zaleđuje do dubine od čak 1.500 m. Kako je Ojmjakon blizu severnog pola, dužina dana i noći tokom godine izuzetno varira — tokom decembra dan traje tri, a u junu 21 sat.

U blizini sela Omjakon nalazi se gradić Jakutsk, koji je samo neznatno topliji od ovog mesta.

Oko 500 meštana naviknuto je na hladnoće koje su nepodnošljive za obične ljude. Život zimi ovde nije lak, pa ipak stanovnici su se prilagodili ekstremnim uslovima u kojima je zemlja tokom cele godine zaleđena.

Na ovakvom području očito je da ništa ne uspeva od useva, pa se ljudi koji ovde žive uglavnom hrane ribom, irvasima, konjskim mesom i mlečnim proizvodima.

Činjenica da ne mogu često upaliti motore svojih automobila ne iznenađuje, ali odavde ni avioni ne mogu da polete.

U toku surovih zima, stanovnici Ojmjakona iz svojih domova izlaze samo ako su baš prinuđeni. Čist vazduh i domaća hrana bez industrijskih prerađevina čine ih zdravim i otpornim, te ne čudi da im je životni vek vrlo dug.

Često koriste poljske toalete jer se cevi lede, a automobile moraju da drže u toplim garažama, inače ne bi mogli da ih koriste.

Problem nastaje kada neko umre. Zemlja prvo treba da se odmrzne kako bi se iskopala raka. Da bi se to izvelo, postavlja se vreo ugalj sa strane i pravi rupa u zemlji. Zato sahrana može da bude prolongirana i po nekoliko dana.

Ne čudi da se u ovom mestašcu, naročito u zimskom periodu, aklohol konzumira u velikim količinama.

Uprkos neverovatnim hladnoćama, deca ovde redovno idu u školu, život se normalno odvija, a svakodnevni problemi mogu biti smrzavanje naočara i mastila za penkala.

Selo je pokriveno mrežom za mobilne telefone, ali zbog niskih temperatura uređaji ne mogu da se uključe.

Zbog ovakvih uslova, Ojmjakon je postao turistička atrakcija, pa ga pojedine agencije stavljaju među svoje ponude.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf.rs)