PRETILE SU JOJ 3 SMRTNE KAZNE, ZVALI SU JE TEORISTKINJOM, PROGANJALI: Država se plašila nje, a narod je OBOŽAVAO

Anđela Dejvis je borkinja za klasnu jednakost svakog Amerikanca i svake Amerikanke, kao i svih ljudi van SAD-a, bez obzira na pol, rasu, nacionalnost, te je jedna od poslednjih predstavnica ideološkog komunizma.

Rođena je 26. januara 1944. godine u Birmingamu u Alabami.

Završila je Kalifornijski univerzitet u Santa Kruzu, na kome je jedno vreme i predavala.

Bila je članica Komunističke partije Amerike, a u svojim predavanjima, govorima i tekstovima uvek je isticala komunističku ideju kao pravu ideologiju koja stvorena prema ljudskom liku.

O rasizmu je uvek govorila sa pozicije klasne sveti, uvek je bila marksistička feministkinja, te je isticala neodvojivost svih borbi potlačenih sa radničkom borbom.

Razumela je, ne samo kao učenica Herberta Markuze, već i iskustveno, kao Afroamerikanka, da je rasizam nije samo mržnja prema crncima i Indijancima već i eksploatisanje i ugnjetavanje ljudi određene ne-bele rase na tržištu rada i u institucijama.

Zbog svoje ideologije i načina na koju ju je širila među studentkinja i studentima, kao i celim američkim narodom Dejvis je bila proganjana.

Dva puta ju je Ronald Regan isterao sa pozicije asistentkinje/profesorke Univerziteta, bila je nazvana opasnom teroristkinjom, ali i pretila joj je smrtna kazna. To jest tri smrtne kazne.

Zašto je Anđelu Dejvis čekala smrtna kazna?

Jedna od najzanimljivijih i po nju najopasnijih delova biografije Dejvis jeste slučaj povezan sa slučaj "Braće Solidad".

Naime, zatvorenici kalifornijskog zatvora "Solidad" bili su porganjani zbog svojih političkih stavova, mahom komunističkih, a događaj u kome su se sukobili beli zatvrenici neonacističke ideologije i zatvorenici koji su crnci nije se završio samo u (namernoj) nesmotrenosti policije da sjedini dve grupe zatvorenika koje mogu da se sukobe, već i u smrti trojice crnaca od strane čuvara zatvora.

Među ljudima koji su se pobunili bio je i brat zatvorenika i aktiviste Dordža Džeksona, Džonatan Džekson (17) koji je u tom trenutku bio obezbeđenje Anđeli Dejvis.

Dejvis je morala da ima obezbeđenje, kao i oružje, zbog konstantnih pretnji smrću. Džonatan Džekson je posedovao pištolj Anđele Dejvis kojim je navodno 7. avgusta 1970. godine upucan i sudija Hejli koji je bio jedan od talaca Džeksona.

Na kraju i Džekson je ubijen, a zbog pištolja koji je bio registrovan na Anđelu Dejvis, filozofkinja i aktivistkinja suočavala se sa tri smrtne kazne zbog optužbi za ubistvo, otmicu i zaveru.

Naravno, nijedno Dejvis nije počinila, ali je zbog posedovanja pomenutog pištolja, a i zbog svojih političkih delovanja targetirana je kao zločinka i teroristkinja.

Tokom 1971. i 1972. godine Anđela Dejvis provela je više od godinu dana u zatvoru pre nego što je 1972. godine oslobođena po svim tačkama optužnice.

Optužnice su odbačene zbog dejstva naroda i aktivista i aktivistkinja koji su pomno pratili slučaj i apelovali na bespravno hapšenje i tamničenje Dejvis.

No, ceo taj period nije sprečio Dejvis da nastavi sa borbom, te je i dan danas aktivna u agitovanju za klasnu svest, bolji položaj radničke klase, žena, Afroamerikanaca i Afroamerikanki, Indijanaca i Indijanki i svh drugih potlačenih ljudi ne samo u Americi, već i širom sveta.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)