OBELEŽAVA SE 85 GODINA OD "KRISTALNE NOĆI": Jeziv datum urezan u SEĆANJE ČITAVOG NARODA

Dugo je 9. novembar bio najdelikatniji dan u nemačkom kalendaru. Taj dan donosi sećanje na ubilačko razaranje nacističkih pogroma širom te zemlje 1938. i, 51 godinu kasnije, rušenje najpoznatije barijere na svetu - Berlinskog zida.

Oba događaja su imala međunarodne reperkusije koje se osećaju i danas. Prvi dominira kolektivnim pamćenjem nacije, piše "The Guardian".

Obeležavanje tog datuma nikada nije bilo lako. Iz dobrog razloga, 9. novembar 1990. nije izabran za jedinstveni nemački nacionalni praznik.

Istoričari i komentatori su ga dugo nazivali Šiksalstagom (Dan sudbine), iako to, kažu kritičari, sugeriše na nešto što je učinjeno nemačkoj naciji, a ne nešto u čemu je narod igrao ulogu i imao reč.

"9. novembar označava ne samo brutalni uvod u nacionalsocijalističke zločine, već nas podseća da je progon i pokušaj uništenja evropskih Jevreja počeo naočigled, u gradskim centrima, pod pogledima komšija, kolega, prijatelja, kolega, bilo da su iz orkestra ili sportskog kluba", napisala je Petra Bar, protestantska biskupka Hanovera i članica Nemačkog etičkog saveta u komentaru za "Die Zeit".

U četvrtak, 85. godišnjica onoga što je poznato kao "Kristalna noć", posebno u svetlu izbijanja rata na Bliskom istoku, nije toliko na sećanju na istorijski događaj koliko na razmišljanju o njegovom trajnom uticaju na današnje vreme.

Širom Nemačke, na mestima uništenih sinagoga, kao i unutar onih koje su rekonstruisane poslednjih godina, političari, gradonačelnici i drugi Nemci okupiće se sa jevrejskim liderima na komemorativnim ceremonijama, govorima, koncertima, procesijama sa svećama i čitanjima.

Kancelar Olaf Šolc održaće govor u centralnoj berlinskoj sinagogi u kome će naglasiti posvećenost Nemačke da obezbedi da se istorija nikada ne ponovi.

Ceremonije će podsetiti kako je "Kristalna noć" označila početak rasne mržnje koju je odobrila država, utirući put Holokaustu u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja. Za mnoge hiljade nemačkih Jevreja to je bio katalizator koji ih je naterao da pobegnu.

Organizovane bande nasilnika uništile su oko 7.500 jevrejskih firmi i više od 1.200 sinagoga. Između 1.000 i 2.000 nemačkih Jevreja je ubijeno, neki su izvršili samoubistvo, a još 30.000 je oteto.

Džordž Šefi (92), jedan od retkih preostalih svedoka, otputovao je iz Izraela na ovogodišnju komemoraciju, vraćajući se u svoj dom iz detinjstva iz kojeg je bio primoran da pobegne nakon pogroma.

On je za BBC podelio svoje sećanje kada je, kao šestogodišnjak, gledao grupu ljudi kako se rugaju dok je jevrejski prodavac pokušavao da izbriše antisemitske grafite sa trotoara ispred uništene prodavnice šešira u jevrejskom vlasništvu u blizini njegove kuće.

"I dalje vidim sliku u svom umu, sve šešire i staklo, kao da je bilo juče", rekao je on.

Ove nedelje, tokom posete svojoj berlinskoj školi, koja je spaljena u pogromu, Šefiju, koji je pobegao preko Kindertransporta u Veliku Britaniju, učenici su poklonili malu kutiju u kojoj se nalazio deo pločice spasene iz ruševina.

Dobrotvorna organizacija za obrazovanje o Holokaustu koja je organizovala njegovo putovanje, "March of the Living UK", nada se da je to pokazalo važnost preuzimanja odgovornosti i "suprotstavljanja svim oblicima mržnje".

Kako bi Nemci trebalo da preuzmu odgovornost bilo je u fokusu žestoke debate još od napada na Izraelce 7. oktobra, u kojima je ubijeno 1.400 ljudi, a 242 uzeto kao taoce, i odmazde Izraela na pojas Gaze koja je usledila, a u kojoj su ubijene hiljade Palestinaca.

"Od događaja od 7. oktobra, 9. novembar više ne može ostati onakav kakav je bio", napisala je Barova.

Rat je naterao neke da dovedu u pitanje stav Nemačke prema Izraelu. Njena posleratna spoljna politika posle ubilačke ere nacističkog režima bila je u velikoj meri usmerena na vraćanje poštovanja međunarodne zajednice.

To je uključivalo uspostavljanje bliskih veza s Izraelom i njegovo proglašenje delom nemačkog "Staatsraison"-a – državnog razloga postojanja – za zaštitu zemlje.

Širom političkog spektra, kritikovanje Izraela se smatra veoma spornim i društveno neprihvatljivim.

Dok su grupe za građanska prava osudile policiju i vladu za ono što vide kao grubost i cenzuru u zabrani niza propalestinskih protesta, druge su insistirale da nije bilo dovoljno snažnog suzbijanja.

Usred naleta antisemitskih napada tokom prošlog meseca, savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer upozorila je na moguću eskalaciju oko godišnjice. Ona je rekla da je potrebno dati uveravanja Jevrejima koji žive u Nemačkoj "da 2023. nije 1938.".

U četvrtak će se političari, uključujući Šolca, koji je bio prvi strani lider koji je otišao u Izrael nakon napada u oktobru ove godine, sastati u centralnoj berlinskoj sinagogi Bet Zion na ceremoniji u 11 sati, koju će uživo prenositi televizija.

Sinagogu, završenu 2014. godine na mestu 19. sinagoge istog imena koju su uništili nacisti, prošlog meseca su napala dva maskirana muškarca molotovljevim koktelima, o čemu je izveštavala jevrejska štampa pod naslovom: "Vatrena bomba na vreme za godišnjicu 'Kristalne noći'."

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)