ŠPARGLA, PILETINA, OVČETINA, SPANAĆ... Ovako su BRITANSKI KRALJEVI jeli, a za DEZERT ni više ni manje nego...

Više od 40.000 obroka posluženih dvojici britanskih vladara – kralju Džordžu III i kralju Džordžu IV – otkrili su naučnici sa Univerzitetskog koledža Londona (UCL), Univerziteta u Birmingemu, Univerziteta Lids Beket i Univerziteta Eseksa, javio je UCL News.

Studija objavljena u žurnalu Foods & History predstavlja jedinstveni pogled na ishranu 18. i 19. veka u Britanskoj imperiji. Naučnici su identifikovali oko 3.000 jedinstvenih obroka i 40.000 posluženih obroka.

- Proučavanjem kuhinjskih beležaka kraljevske palate došli smo do neverovatnih otkrića o navikama u ishrani kralja Džordža III i njegovog sina, a kasnije kralja Džordža IV. Mnoga jela, poput turskog kebaba, spremljeni su jednom ili dvaput, što znači da je bilo dosta eksperimentisanja u dvorskoj kuhinji. Naša istraživanja pokazuju i da je hrana za decu često bila drugačija od hrane za odrasle: imala je manju količinu nutrijenata, ali je uključivala zdrave porcije povrća – rekao je dr Adam Krimbl, koautor studije i profesor UCL.

Omiljena jela Džordža III

1. Pileći bujon

2. Slatki tart

3. Pečeni kopun (uštrojeni petao)

4. Pečena ovčetina

5. Špargla

6. Rak

7. Spanać

8. Artičoke

9. Pečena piletina

10. Pečena govedina

Podaci su prikupljeni iz kuhinjskih beleški nastalih u palati u Kjuu i Karltonovoj vili. U njima su zabeleženi obroci kojiu su služeni za svakim stolom između 1788. i 1813.

- Podaci do kojih smo došli zaista pokazuju razlike između navika u ishrani kralja i princa. Kralj Džordž IV bio je poznat po ljubavi prema skupljim i finijim stvarima, što je uključivalo i obroke. Za razliku od njega, kralj Džordž III više je voleo jednostavan, seoski život, pa se to reflektovalo i na njegove navike u ishrani. Jela sa jajima, ševom i strnadicom, kao i povrćem kome nije sezona, spadaju u najskuplja koja je jeo Džordž III, dok je princ uživao u raskošnim dezertima, velikoj količini alkohola i mesom koje je služeno za svaki obrok – rekla je dr Sara Foks, koautorka studije i profesorka Univerziteta u Birmingemu.

Hrana služena na dvoru pokazuje i uticaj širenja Britanske imperije na ishranu. Šećer, začini, čokolada, čaj i kafa pojavljuju se u 18. veku i transformišu kuhinju na Ostrvu. Tada počinju da se jedu pasta i parmezan, kao i turski kebab.

- Džordž III zaista je voleo pečenu piletinu i voćni tart ili puding za dezert. Obroci nisu bili mnogo različiti od današnjih. Ovi podaci su neverovatno vredni za shvatanje različitih članova kraljevskog domaćinastva, od kralja i kraljice do čistačica. Pokazuje nam kako su živeli javno, a kako privatno, kako je društveni status određivao ishranu, ali i šta su doktori smatrali zdravim a šta ne. Osim toga, ove informacije nam pomažu da shvatimo koji su sastojci, ukusi i kuvarske metode iz Britanije i ostatka sveta definisali britanski identitet za kuhinjskim stolom – dodala je Foksova.

Kralj Džordž III vladao je od 1760. do 1820. i za to vreme ovaj vladar iz dinastije Hanover suočavao se sa gomilom problema – od Američke revolucije u kojoj je izgubio kontrolu nad 13 severnoameričkih kolonija do poraza u ratu protiv revolucionarne Francuske. Njegov sin Džordž IV regent je postao još 1811, dok je kraljevsku krunu nosio od 1820. do 1830.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf Nauka)