FRANCUSKA BIRA PREDSEDNIKA: Le Pen PROŠLA U DRUGI KRUG, a za njom odmah i OVAJ KANDIDAT!

Francuzi danas izlaze na birališta, gde će, u najneizvesnijoj trci poslednjih godina, u prvom krugu birati između 11 kandidata za novog predsednika.

Prema prvim podacima, Le Pen i Makron su se plasirali u drugi krug izbora.

Bivši francuski ministar ekonomije Emanuel Makron je za sada osvojio 26 odsto glasova, dok je odmah iza njega sa 23 procenta liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen, preliminarni su podaci na predsedničkim izborima u Francuskoj koje je objavila belgijska televizija RTBF.

Istovremeno, navodi se da je za Fransoa Fijona glasalo 17 procenta, dok je Žan Luka Melanšona podržao 21 procenat birača.

Marin Le Pen proglasila je večeras pobedu u prvom krugu izbora za predsednika Francuske, pozdravivši "istorijski rezultat" uz poruku da je u pitanju opstanak Francuske i da njena stranka Nacionalni front nudi francuskom narodu "veliku alternativu".

Francuski izbori su, pored nemačkih na jesen, verovatno prelomna tačka okršaja desnih populista, koji žarko žele raspad ili reformu EU, i evrofila koji žele da pokažu da su efekti "Tramp" i "Bregzit" ostali u 2016.

Makron je sa suprugom glasao u priobalnom gradu Le Tuke na severu Francuske, dok je Marin le Pen glasala u mestu Enan Bomon.

Iako predsednički kandidati obično glasaju zajedno sa supružnicima, Penelop Fijon glasala je jutros u Sartu bez supruga, koji bi trebalo da glasa u Parizu.

Na predsedničkim izborima u Francuskoj, do 10 sati glasalo je 28,5 odsto glasača, što je nešto više nego 2012. godine, kada je odziv bio 28,29 odsto, saopštilo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova, prenosi Rojters.

Predsednik Francuske Fransoa Oland glasao je danas u prvom krugu predsedničkih izbora u Tilu, u jugozapadnom departmanu Korez.

Oland, najnepopularniji lider Francuske u modernoj istoriji zemlje, odlučio je da se ne kandiduje za drugi mandat, a kandidat njegove Socijalističke partije je Benoa Amon, koji nije među favoritima za predsednika.

Čak 47 miliona Francuza ima pravo glasa, a na izbornom listiću naći će se šaroliki prikaz kandidata: od krajnje levice do ultradesnice.

Najviše će profitirati: Teroristički napad ide u korist Marin Le Pen!

Kandidati koji se po popularnosti izdvajaju od ostalih su Emanuel Makron, nezavisni kandidat i predvodnik političkog pokreta "En marche!", Marin le Pen, liderka ultradesničarskog Nacionalnog fronta, Fransoa Fijon, bivši premijer i kandidat Republikanske partije, i krajnji levičar Žan-Lik Melanšon.

Prema poslednjim anketama, najveće šanse za ulazak u drugi krug imaju Makron i Le Penova, gde bi kao pobednik izašao Makron.

Pobedi Makrona nadaju se EU i svetska elita, s obzirom na to da su njegovi stavovi apsolutno po njihovoj meri. Ovaj centrista i bivši Rotšildov bankar sebe naziva neprijateljem nacionalizma, a ne propušta priliku da žestoko kritikuje Marin le Pen. Makron se zalaže za Francusku koja ima sopstvene bezbednosne, ekonomske i socijalne interese.

Skeptici smatraju da nije dorastao funkciji koja podrazumeva i kontrolu nuklearnog arsenala Francuske, a prebacuje mu se i da je "previše mek" da bi mogao da se bori sa islamskim ekstremizmom.

S druge strane, Marin le Pen želi barem korak dalje u odnosu na 2012, kada je ispala nakon prvog kruga. Njena politika je poznata: antimigrantska, anti EU, sa sve porukom koja neodoljivo podseća na onu koju je u kampanji imao predsednik SAD Donald Tramp.

Marin je ublažila politiku u odnosu na ultraradikalni program svog oca Žan-Marija, ali najveću prepreku za pobedu predstavljaju joj inicijativa o izlasku iz EU, odbacivanju evra i oštra antimigrantska politika.

Za petama Le Penovoj i Makronu su Žan-Lik Melanšon i Fransoa Fijon. Melanšon, koji predstavlja levičarsku verziju Marin le Pen, postao je ozbiljan kandidat delom zahvaljujući borbenim televizijskim nastupima i mudroj kampanji na društvenim mrežama. Prema anketama Rojtersa, Melanšon deli treće mesto sa Fijonom: obojica imaju po 19 odsto podrške, tri manje od Le Penove i šest od Makrona.

Fijon se oporavio od drastičnog pada popularnosti nakon korupcionaškog skandala u koji je navodno upleten. Sebe predstavlja kao "čvrstog čuvara bezbednosti i borca protiv ekstremista", za razliku, kako kaže, od Makrona "čiji je stav po tom pitanju nejasan". Fijon ne skriva simpatije prema Rusiji, i ističe da bi bio spreman da podjednako sarađuje sa EU, Putinom i Trampom.

Dok Le Penova udara po EU zdesna, Melanšon to radi sleva. Radikalni levičar prava je noćna mora investitora, naročito nakon inicijative da Francuska upotrebi svoj uticaj kako bi sprovela "oštre reforme" u korist privrednog rasta.

Ako reforme propadnu, Melanšon ima plan B: stavljanje članstva u EU na referendum. Zbog toga je "Frans pres" potencijalni okršaj Melanšona i Le Penove u drugom krugu nazvao "košmarnim scenariom za finansijska tržišta Evrope".

(Espreso.co.rs / Blic)