ŽENKE SU UŽASNE MAJKE, JEDU UVEK POGREŠNU HRANU, ONE STVARI IH NE ZANIMAJU... Sve što niste znali o slatkim medama

Svetski fond za divlje životinje proglasio je 27. oktobar Međunarodnim danom pandi.

Životinja čiji se dan proslavlja u Kini i 16. marta ima poseban značaj za WWF: ovaj dobroćudni meda ukrašava logo organizacije od njenog osnivanja 1961. godine.

Dan pande u svetu se fokusira na napore za očuvanje ovog crno-belog medveda, koji se smatra nacionalnim blagom u Kini.

Panda živi u šumama visokih planina i provodi većinu vremena hraneći se bambusovim izdancima koji su osnov njene ishrane.

Navedena je kao ranjiva na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta.

Poslednji podaci kažu da populacija pandi u divljoj prirodi broji 1.864 jedinke.

Sačuvajmo pande!

Za prave ljubitelje životinja, evo 5 činjenica o pandama

1. Pande jedu pogrešnu hranu.

Džinovske pande mogu i do 14 sati dnevno da provedu jedući stabljike i lišće bambusa i za to vreme mogu da pojedu oko 12,5 kilograma. Međutim, ove životinje mogu da svare samo oko 17 odsto hrane koju unesu, navodi National Geographic Srbija.

Naime, istraživanje kineskih naučnika je pokazalo da pande imaju tipično mesožderski digestivni sistem, koji nije razvijen tako da se lako nosi sa bambusom. Pored toga, nemaju ni gene neophodne za lučenje enzima koji pomažu varenje biljaka.

"Kombinacija tih stvari mogla bi da bude razlog za njihovu ugroženost", istakla je dr Žine Žang iz Istraživačke baze za razmnožavanje džinovskih pandi u Čengduu, a detalji ovog istraživanja objavljeni su u magazinu mBio, koji izdaje Američko mikrobiološko društvo.

2. Bambus je krivac i za to što se kreću sporije.

S obzirom na to da džinovskim pandama bambus ne pruža dovoljno energije, za svet pandi se ne vezuju neke aktivnosti koje zahtevaju više energije, a upravo otud i karakterističan spor hod.

3. Ženke pande su loše majke.

Uprkos činjenici da često donose na svet blizance, gotovo uvek brinu samo o jednom mladuncu, i to o onom snažnijem, dok slabu bebu uglavnom ignoriše. Stručnjaci veruju da panda nema dovoljno mleka za više od jednog mladunca.

4. Pande nisu posebno zainteresovane za reprodukciju.

Džinovske pande i same doprinose tome što spadaju u ugrožene vrste. Ženke džinovskih pandi su, naime, sposobne za parenje samo dva ili tri puta godišnje, a neki mužjaci ne znaju ni kako da se pare. Zato Tijan Tijan i Mei Šang, par pandi koji živi u Nacionalnom zoološkom vrtu u Vašingtonu, već trinaest godina nisu prirodnim putem dobili mladunce. Kako Dejvid Vilt, šef Centra za opstanak vrsta, objašnjava – Tijan Tijan samo leži na leđima i izgleda kao da nema predstavu šta bi trebalo da uradi.

5. Veoma su sitne na rođenju.

Kada tek dođu na svet, mladunci ne izgledaju ni nalik odraslim pandama. One su ružičaste, slepe, nemaju dlaku i teške su između 85 i 140 grama.

Međutim, već naredne godine su teške oko 45 kilograma, a odrasle mogu da porastu do 1,8 metara i da budu teške oko 158 kilograma.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ National Geographic Srbija)