KRITIČNA SITUACIJA
BOGATA ARAPSKA ZEMLJA JE KLJUČNI POSREDNIK U RATU IZMEĐU IZRAELA I HAMASA: Evo zbog čega je TOLIKO BITNA!
Veruje se da je više od 200 ljudi, uključujući strance, Hamas zarobio tokom napada na Izrael i odveo u Gazu
Katar, nacija bogata gasom, postao je ključni posrednik nad sudbinom više od 200 talaca koje drži Hamas nakon iznenadnog napada na Izrael, stavljajući još jednom malu zemlju na Arapskom poluostrvu u centar pažnje.
Pregovori su takođe gurnuli Katar u delikatnu međunarodnu ravnotežu dok održava vezu sa onima koje Zapad vidi kao militantnu grupu, dok sa druge strane pokušava da održi bliske bezbednosne veze sa SAD.
Prema aranžmanima koji proizilaze iz prošlih sporazuma o prekidu vatre Hamasa i Izraela, gasom bogati emirat Katar isplatio je plate državnim službenicima u Pojasu Gaze, obezbedio direktne gotovinske transfere siromašnim porodicama i ponudio druge vrste humanitarne pomoći Palestincima u Gazi.
U Kataru, tačnije Dohi takođe postoji politička kancelarija Hamasa duže od jedne decenije. Među zvaničnicima koji se tamo nalaze su Kaled Mašal, proterani član Hamasa koji je preživeo pokušaj atentata Izraela 1997. godine u Jordanu, koji je pretio da poremeti mirovni sporazum zemlje sa Izraelom. Tamo se nalazi i Ismail Hanijeh, vrhovni lider Hamasa.
SAD su sankcionisale Mašala 2003. jer je "odgovoran za nadgledanje operacija atentata, bombardovanja i ubijanja izraelskih doseljenika". Vašington je sankcionisao Hanijeha 2018. godine, rekavši da ima "bliske odnose sa vojnim krilom Hamasa i da je zagovornik oružane borbe, uključujući i protiv civila", prenosi AP.
Mašal, u intervjuu za Sky News ranije ove nedelje, rekao je da bi taoci koje je Hamas uzeo tokom napada 7. oktobra mogli da budu pušteni ukoliko Izrael obustavi vazdušne napade. To je sve više neverovatno dok se Izrael sprema na kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze.
Veruje se da je više od 200 ljudi, uključujući strance, Hamas zarobio tokom napada na Izrael i odveo u Gazu. Do sada je pušteno četvoro njih, majka i ćerka iz SAD u prošli petak i još dve starije žene u ponedeljak.
"Neka zaustave ovu agresiju i naći ćete posrednike kao što su Katar i Egipat i neke arapske zemlje i drugi će naći način da ih oslobode i poslaćemo ih njihovim kućama", rekao je Mašal o taocima.
Time što u svojoj zemlji ima kancelariju Hamasa i što u njoj žive neki njegovi lideri, Katar je navukao kritike zajednice i u prošlosti ali i od napada pre tri nedelje, kada je ubijeno više od 1.400 ljudi u Izraelu.
Međutim, Bajdenova administracija je više puta pohvalila Katar zbog napora da oslobodi taoce, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken posetio Dohu tokom nedavne posete regionu.
"Katar je naš dugogodišnji partner koji odgovara na naše zahteve, jer veruju da nevini civili moraju da budu oslobođeni", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler u ponedeljak.
U međuvremenu, katarski vladajući emir, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, kanalisao je širi gnev u arapskom svetu zbog izraelskog vazdušnog udara i opsadu Pojasa Gaze nakon napada 7. oktobra. Ministarstvo zdravlja pod kontrolom Hamasa reklo je da je poginulo više od 5.000 Palestinaca do sada.
Tokom održavanja Svetskog prvenstva u Kataru prošle godine, palestinske zastave bile su izložene, dok su neki izraelski novinari bili uznemiravani.
"Neodrživo je da Izrael dobije bezuslovno zeleno svetlo i slobodnu dozvolu za ubijanje, niti je održivo da nastavi da ignoriše stvarnost okupacije, opsade i naseljavanja", rekao je šeik Tamim u utorak u govoru pred Savetom Šura u zemlji, savetodavnim i zakonodavnim telom.
On je kritikovao izraelsku opsadu Gaze, rekavši da "u naše vreme ne bi trebalo da bude dozvoljeno" da se ukidanje vode, lekova i hrane čitavoj populaciji koristi kao oružje.
Katar, poluostrvo koje strči kao palac u Persijski zaliv sa malo stanovništva i vojske, uvek je oprezno gledao na svoje veće susede Saudijsku Arabiju i Iran. Suočio se sa jednogodišnjim bojkotom od strane četiri arapske nacilje, uključuući Saudijsku Arabiju, zbog političke svađe, za koju je lider Kuvajta u to vreme upozoravao da bi mogla da izazove rat.
Takođe je dobijao oštre kritike od strane SAD i drugih zbog svoje pan-arapske satelitske informativne mreže Al Jazeera. Emitovala je izjave pokojnog vođe Al Kaide Osame bin Ladena i neprekidno izveštavala o posledicama izraelskih vazdušnih napada u ovom ratu sa Hamasom, uključujući slike mrtvih koje su podstakle demonstracije širom Bliskog istoka i sveta.
Ali ta zabrinutost oko većih sila dovela je do toga da Katar uravnoteži rizike kroz svoju diplomatiju i time što u svojoj prostranoj vazdušnoj bazi Al-Udeid ima štab Centralne komande američke vojske.
SAD smatraju Katar glavnim saveznikom van NATO-a, a Doha ima proširenu trgovinsku i bezbednosnu saradnju sa Amerikom, uključujući prioritetnu isporuku za određene vojne prodaje.
Al-Udeid baza služila je kao ključni čvor u američkom haotičnom povlačenju iz Avganistana, dok je Katar takođe bio domaćin talibanskim zvaničnicima sa kojima je Vašington ranije pregovarao o okončanju najdužeg rata u SAD.
Međutim, pregovori Katara su u prošlosti izazivali i glavobolje.
Nedavno je Katar pristao da nešto manje od 6 milijardi dolara iranske imovine jednom zamrznute u Južnoj Koreji bude prebačeno u Dohu u okviru septembarske razmene zatvorenika između Teherana i SAD.
Nakon napada Hamasa, Katar i SAD su se složili da ne reaguju ni na jedan zahtev Teherana za pristup tim fondovima za humanitarnu robu kako je prvobitno planirano - barem za sada.
To je razbesnelo Iran koji je pod sankcijama i ostavilo Katar da "hodi po užetu međunarodnih odnosa", rekao je Dejvid B. Roberts, koji je dugo studirao Katar kao vanredni profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu i nedavno objavio knjigu "Bezbednosna politika u zalivskim monarhijama".
"Realnost je da je sasvim jasno da toliko mnogo visokih vladinih ljudi u Izraelu i Americi želi da Katar ima ovu ulogu i Katar će na kraju biti viđen u širokom pozitivnom svetlu u pokušaju da oslobodi ove taoce", rekao je Roberts.
Bonus video:
(Espreso/ Telegraf.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!