KAKO BI IZGLEDAO SVEOPŠTI RAT NA BLISKOM ISTOKU? Liban na IVICI, Amerika čuva leđa Izraelu, a ako se ONI uključe...

Skoro 50 godina od izbijanja Jomkipurskog rata, Izrael je opet pogođen iznenadnim napadom. Umesto egipatske i sirijske vojske, sada je radikalni islamistički Hamas, defakto vladar zapečaćenog Pojasa Gaze, katapultirao izraelsko-palestinski sukob nazad u centar svetske pažnje na najbrutalniji način.

Potresi od napada Hamasa i vojnog odgovora Izraela sada se osećaju daleko izvan njihovih granica. Širom Bliskog istoka rastu strahovi da će region postati žarište velikog rata koji bi mogao da okupi Palestince na Zapadnoj obali i Jordanu, Egipat (koji deli granicu sa Gazom), libanski Hezbolah, militantne grupe u Siriji i njihovog pokrovitelja Iran.

Arapske zemlje Persijskog zaliva takođe strahuju da će biti pogođene kaskadnim nasiljem.

Američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je u četvrtak upozorio druge regionalne aktere da ne "koriste" krizu za napad na Izrael, takođe je zatražio od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da izbegne civilne žrtve. Očekuje se da će Netanjahuova novoformirana vlada pokrenuti kopnenu invaziju na Pojas Gaze u narednim danima.

- Izrael ima pravo, ali i obavezu, da se brani i da osigura da se ovo više nikada ne ponovi - rekao je Blinken, misleći na smrtonosni upad koji je Hamas pokrenuo iz Gaze prošlog vikenda, u kojem je ubijeno više od 1.000 izraelskih civila i vojnika.

Izrael je ove nedelje naredio potpunu opsadu Gaze – u kojoj živi 2,3 miliona ljudi – isključivanjem vode, hrane i goriva. Vlasti Gaze saopštile su da je više od 1.400 Palestinaca, uglavnom civila, ubijeno, a više od 6.000 ranjeno u izraelskim vazdušnim udarima.

Neposredno nakon terorističkih napada Hamasa, jasno su se pojavile podele u regionalnim odgovorima. Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein kritikovali su Hamas, žalili zbog gubitka života na obe strane i podsticali podršku dijalogu.

Saudijska Arabija je istakla izraelsku okupaciju palestinske teritorije, ali i podstakla deeskalaciju i zaštitu civila.

Кatar, Кuvajt i Oman kritikovali su Izrael zbog kršenja međunarodnog i palestinskih prava. Egipat, koji je već iskusio nestabilnost na granici sa Gazom, izrazio je podršku pravednom miru i palestinskoj državi.

Markus Šnajder, koji vodi regionalni projekat Fondacije Fridrih Ebert za mir i bezbednost na Bliskom istoku sa sedištem u Nemačkoj, kaže da se u najgorem scenariju Izrael suočava sa ratom na nekoliko frontova.

Liban - glavni faktor

Ali on je izrazio sumnju prema ideji da je napad Hamasa bio u bliskoj koordinaciji sa Iranom. Potreba za tajnošću da bi se održao element iznenađenja ne idu u prilog tom scenariju, rekao je Šnajder.

- Hamas je uvek delovao nezavisno i, uprkos trenutnoj podršci Teherana, ima mnogo uspona i padova u odnosima između Islamske Republike i palestinske terorističke organizacije - rekao je on.

Kako dodaje, svako koordinisano planiranje verovatno uključivalo istovremeni udar Hezbolaha na severnom frontu.

Hezbolah je visoko naoružan, ali, po mišljenju mnogih, još nije spreman za veliki rat jer vuče rane iz operacija u Siriji. Međutim, mogući ulazak libanske milicije u rat je trenutno glavni faktor koji bi teritorijalno ograničeni sukob u Gazi pretvorio u regionalni požar.

Izrael se trudi da pokaže da je spreman za rat na dva fronta, pa je brzo prebacio trupe i opremu u Galileju. Već je došlo do artiljerijske razmene vatre preko granice između Izraela i Libana, iako se čini da obe strane za sada pokušavaju da obuzdaju neprijateljstva.

Iako lider Hezbolaha Hasan Nasralah možda još nije doneo konačnu odluku, kada počne kopnena ofanziva u Gazi, pritisak da se pruži islamistička solidarnost "braći" u Palestini će se drastično povećati.

Šnajder kaže da bi, ukoliko uništenje Hamasa kao vojnog i političkog faktora postane izvesno, Liban mogao da se preračuna.

Otvaranje fronta u Siriji

Izraelske odbrambene snage saopštile su u četvrtak da su bacile 6.000 bombi na više od 3.600 ciljeva u Gazi, koju kontroliše Hamas. Sirijska državna televizija je takođe izvestila da je Izrael pogodio dva glavna aerodroma u zemlji, u glavnom gradu Damasku i gradu Alepu na severu zemlje.

Izrael retko priznaje napade koje sprovodi u Siriji. Međutim, poslednjih godina je izveo stotine napada unutar regiona pod kontrolom vlade, često ciljajući objekte za koje kaže da su povezani sa Iranskom revolucionarnom gardom i savezničkim grupama milicija.

Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman razgovarao je o sukobu telefonom sa iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem. Rijad je to opisao kao pokušaj da se spreči širenje rata između Izraela i Hamasa.

Bio je to prvi takav kontakt između bliskoistočnih sunitskih i šiitskih moćnika godinama unazad.

Princ Mohamed, čiji je poziv sa Raisijem usledio nakon nedavnih napora da se normalizuju odnosi sa Izraelom, rekao je da kraljevstvo "dopire do svih međunarodnih i regionalnih strana da bi se okončala trenutna eskalacija", navodi saudijska državna novinska agencija.

Raisi je rekao da Iran i Saudijska Arabija, kao dva ključna igrača u regionu, treba da "brane muslimanski i potlačeni narod Palestine u ovom kritičnom trenutku".

Blinken će narednih dana otputovati u Jordan, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Egipat i Кatar kako bi izvršio pritisak na te zemlje da pomognu u obuzdavanju sukoba i "iskoriste svoju moć sa Hamasom da odmah i bezuslovno oslobode taoce".

Tenzije rastu i na okupiranoj Zapadnoj obali, gde vlasti kažu da je poslednjih dana ubijeno oko 30 Palestinaca.

Nikolas Blanford, viši saradnik u programima Atlantskog saveta za Bliski istok, sa sedištem u Bejrutu, rekao je da će Izrael, ako izbije rat sa Hezbolahom, morati da angažuje značajan broj kopnenih snaga za prodor u Liban po cenu velikih borbenih žrtava.

On je rekao da je sa smrtonosnim napadom Hamasa na južni Izrael i kontraudarom Izraela na Gazu, arapsko-izraelski sukob ušao u "neistražene, nepredvidive i izuzetno opasne vode".

- Istovremeno vođenje velikih vazdušnih i kopnenih ofanziva u Gazi i Libanu bio bi veliki izazov za izraelsku vladu, posebno zato što ne bi bila ograničena samo na Liban i Izrael. Rat sa Hezbolahom bi odmah postao regionalni sa otvaranjem fronta u Siriji i mogućnošću napada iz Iraka, Jemena, pa čak i Irana - rekao je Blanford.

Amerika "čuva leđa" Izraelu

Pol Salem, izvršni direktor Instituta za Bliski istok, rekao je da bi SAD i druge sile trebalo da rade na izbegavanju širenja sukoba i pokušaju da privedu kraju novu rundu sukoba između Palestine i Izraela.

On je rekao da, kada Izrael završi svoje operacije u Gazi, Hamas će verovatno i dalje postojati i da će Izrael morati da uđe u pregovore sa militantima kako bi organizovali veliku razmjenu zarobljenika i nove bezbednosne aranžmane duž granice.

- U međuvremenu, hiljade ljudi će umreti, a stotine hiljada civila će biti uhvaćeno u unakrsnoj vatri i zahtevaće hitnu humanitarnu pomoć. Potrebno je ozbiljno podstaći nastavak mirovnih napora između Izraelaca i Palestinaca, a ovoga puta uz učešće arapskih zemalja koje takođe žele da vide mirniji Bliski istok - rekao je Salem.

I Sjedinjene Države i Britanija najavile su da šalju ratne brodove i avione kao pomoć Izraelu. Hezbolah taj potez vidi kao pretnju da će se Vašington pridružiti odmazdi ako se otvori drugi front.

- Amerika želi da odvrati sve koji razmišljaju o bilo kakvoj daljoj agresiji protiv Izraela. Čuvamo leđa Izraelu - rekao je Blinken.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)