HOROR ČEKA AMERIKU? Četiri miliona ljudi U STRAHU od JEDNE STVARI, stručnjaci se OGLASILI

Katastrofalni potres mogao bi ponovo da pogodi Pacifički severozapad, kao što se već dogodilo u davnoj prošlosti u području duž dva raseda.

Kako govore geološki dokazi, dva zemljotresa prodrmala su područje Pjudžit Saunda, kod severozapadne obale države Vašington, duž dva raseda – planine Sedl i Sijetla – ali naučnici do sada nisu mogli da odrede kada i kako. Nova studija Univerziteta Arizona, nedavno objavljena u žurnalu “Sajens advensiz”, otkrila je da su se dva potresa verovatno dogodila u međusobnom razmaku od nekoliko sati u šestomesečnom periodu krajem 923. ili početkom 924. godine.

Dendrohronološko istraživanje (analiza godova na drvetu) pokazalo je da su ne jedan već dva seizmička udara između jeseni 923. i proleća 924. dramatično izmenila pejsaž i proizvela zemljotres koji konkuriše nekima od najpoznatijih u zabeleženoj istoriji, piše “Popularna mehanika”.

Dva raseda u tandemu

Razumevanje da su ta dva raseda izazvala zemljotrese u tandemu moglo bi pomoći da se područje Pjudžit saunda – u kojem se nalaze gradovi Sijetl, Takoma i Olimpija – pripremi za “jedan veliki” – kad se on konačno dogodi.

A svi dokazi sugerišu da bi zemljotresi duž istih ovih raseda, planine Sedl i Sijetla, mogli da se ponove.

Potres od pre oko 1.000 godina bio je posledica ili ovih plitkih raseda – pukotina u stenama ispod naših nogu – koji su zajedno pukli u regionu ili, kako je viđeno u Turskoj i Siriji ranije ove godine – dvostruki potresi u sukcesiji, navodi Indy100.com, dodajući da plitki rasedi obično dovode do snažnijeg potresa od onog uzrokovanog drugim geološkim konfiguracijama.

- Postoje četiri plitka raseda koja su pokazala dokaze pucanja pre oko 1.000 godina u grupi zemljotresa nazvanoj milenijumski klaster. Na primer, litica od sedam metara je bačena u vazduh iz zapadnog Sijetla u Pjudžit saund, a pokrenut je i lokalni cunami i klizišta koja su odnela čitave šume sa obronaka planina i odnela ih u obližnja jezera Vašington i Samamiš. Ti potresi su mogli da puknu u isto vreme, u razmaku od nekoliko sati ili vekova. Nismo bili sigurni – rekao je Brajan Blek, istraživač Univerziteta Arizona.

Odgovor u godovima drveća

Da bi našli odgovor, Blek i njegov tim okrenuli su se godovima drveća, preciznije ovom koje je umrlo kad je potres na planini Sedl blokirao potok koji je zauzvrat poplavio šumu. Stručnjaci su podvodnim testerama došli do uzoraka sa davno umrlog drveća na dnu jezera Prajs u istočnim planinama Olimpik.

Poredeći ih sa uzorcima prikupljenim blizu raseda Sijetla, otkriveno je da su dve grupe drveća umrle tokom sezone mirovanja (šestomesečni period od jeseni do proleća) iste godine. Nakon dodatnog poređenja sa uzorcima starog, ali još živog drveća, uspeli su da datiraju dva sinhronizovana potresa na kraj 923. ili početak 924. godine.

- Naš tim je takođe imao sreće što je bila velika solarna oluja između 774 i 775 godine, koja je uzrokovala iznenadni globalni skok u radioaktivnom ugljeniku. Izmerili smo radioaktivni ugljenik u godovima drveća stradalih u potresu da pokažemo da se ovaj skok dogodio tačno gde smo mislili da je trebao – rekla je koautorka studije Šarlot Pirsons.

Seizmička pretnja za preko četiri miliona ljudi

Saznanje da su se ova dva zemljotresa dogodila u razmaku od svega par sati – a ne godina ili vekova – daje detaljniju sliku seizmičke pretnje sa kojom je suočeno područje Pjudžit saunda, dom za preko četiri miliona ljudi u Takomi, Sijetlu i Olimpiji.

- Ako bi se rasedi planine Sedl i Sijetla uparili, to bi bilo na nivou zemljotresa u San Francisku 1906. Ili, poput potresa u Turskoj, oni takođe mogu da idu u brzoj sukcesiji. Ako je bio slučaj, infrastruktura i reljef već oslabljeni jednim potresom dobijaju udarac nokaut sa drugim. I dalje će biti prilično destruktivno – probijanje vodovoda, presecanje puteva, izazivanje klizišta i lokalnih cunamija – naveo je Blek.

Iako je nemoguće tačno reći kad će “jedan veliki” da pogodi severozapad Vašingtona, masivni zemljotresi kakve je Blek opisao su na sreću retki. Ali, potpuno razumevanje pretnje pre nego što se dogodi može pomoći gradovima da se pripreme i spasu hiljade života.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)