ROĐENA U INCESTU, OTROVALA ROĐENOG BRATA... Ono što je ona radila malo koja ŽENA MOŽE, znate li o kome JE REČ?

Kleopatra je vladala Egiptom od 51. pre nove ere do 30. pre nove ere, kada je sebi oduzela život nakon poraza od svog rimskog rivala Oktavijana.

Prečesto prikazivana kao opasna zavodnica ili tragična heroina, ona je u stvari bila neverovatno inteligentan vođa koji je briljirao u politici, diplomatiji, komunikaciji i izgradnji strateških veza sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem, između ostalih.

Ovo je osam atributa legendarne egipatske kraljice koji su je učinili tako moćnom i efikasnom vladarkom:

1. Bila je dobro obrazovana i inteligentna

Kleopatra je bila „izvanredno obrazovana osoba“, posebno imajući u vidu da ženama u njenom vremenskom dobu obično nisu bile pružene iste mogućnosti obrazovanja kao muškarcima. Međutim, kažu da je ona uživala u učenju i obrazovanju.

Poznavala je širok spektar tema, uključujući ekonomiju, pravo, vojnu strategiju i lingvistiku. Nasuprot tome, verovalo se da je njen brat Ptolomej KSIII, sa kojim je zajedno vladala Egiptom od 51. do 47. pre nove ere, imao veoma malo obrazovanja.

2. Bila je odličan komunikator

Kleopatra je bila izuzetno dobar komunikator, za koju se veruje da je tečno govorila najmanje devet jezika, i bila je jedna od retkih ptolemejskih vođa koji su naučili da koriste maternji egipatski jezik, prema The Reign of Cleopatra Stenlija M. Bursteina. To joj je omogućilo da direktno razgovara sa različitim populacijama pod njenom vlašću.

Pored svojih podanika, Kleopatra je bila izvrsna u komunikaciji sa susednim šefovima država i drugim političkim saveznicima. Na primer, njena komunikacija sa Irodom Velikim — uprkos njenoj ličnoj nesklonosti kralju Judeje — dovela je do trgovačkih puteva i trgovačkih aranžmana između dva lidera.

3. Imala je nemilosrdnu stranu

Kleopatra se nije plašila da uprlja ruke, ubila je i neke od svojih braće i sestara kako bi obezbedila svoju moć. Učestvovala je u građanskom ratu sa svojim bratom Ptolemejem XIII za kontrolu krune i na kraju udružila snage sa Julijem Cezarom kako bi odnela pobedu tokom bitke na Nilu. Ptolomej XIII je umro ubrzo nakon toga 47. pre nove ere.

Kleopatra je naredila da Marko Antonije pogubi njenu polusestru Arsinoju IV zbog njene uloge u opsadi Kleopatrinih snaga, prema knjizi Kleopatra Majkla Granta. Takođe se veruje da je ona otrovala svog 15-godišnjeg brata Ptolomeja XIV kako bi njen sin Cezarion mogao da ga zameni na mestu faraona, prema Enciklopediji stare Grčke.

4. Bila je majstor odnosa sa javnošću

Iako je očigledno bila sposobna za brutalnost kada je to bilo potrebno, Kleopatra je bila podjednako poznata po svojoj harizmi. U stvari, Šenon Boven, profesor na Školi za novinarstvo i masovne komunikacije na Univerzitetu Južne Karoline, tvrdi da je Kleopatra bila majstor onoga što bi se danas smatralo odnosima s javnošću.

Kleopatra je dobila priznanje svojih podanika tako što je održavala javne tribine, pružala informacije o poljoprivredi i trgovini i organizovala događaje sa izvođačima, životinjama i besplatnom hranom za gledaoce.

„Ona je imala način da učini da se ljudi osećaju opušteno i uspela je da osvoji čak i najskeptičnije pojedince svojom duhovitošću i šarmom“, napisao je Boven. „To ju je učinilo efikasnim vođom, jer je bila u stanju da inspiriše lojalnost i poštovanje od onih oko sebe.

5. Formirala je važne strateške saveze

Tokom svoje vladavine, Kleopatra je formirala partnerstva sa moćnim saveznicima kako bi pozicionirala sebe i svoje kraljevstvo i tako obezbedila maksimalnu prednost. Možda je njen najpoznatiji savez takvog tipa bio sa Julijem Cezarom, sa kojim je imala i političku odanost i romantičnu vezu, što joj je dalo vojnu snagu koja joj je bila potrebna da svrgne svog brata s prestola i osvoji egipatsku krunu.

Nakon Cezarovog ubistva 44. pre nove ere, Kleopatra se udala za njegovog naslednika i ključnog saveznika Marka Antonija, koji je bio deo Drugog trijumvirata od tri čoveka koja su vladala Rimom. Oboje su imali koristi od ovog odnosa, a Antonije je dobio finansijsku i vojnu podršku od Kleopatre, koja je zauzvrat tražila Antonijevu pomoć u proširenju istočne granice Egipta.

6. Rizikovala je

Kleopatra nije oklevala da povuče smele poteze ili proračunate rizike u korist svoje moći ili svog kraljevstva. Jedan od poznatih primera bio je približavanje Cezaru na ostrvu Antirod kako bi predložila savez, uprkos tome što je u to vreme izgubila svoj građanski rat protiv Ptolomeja KSIII.

Filmovi o Kleopatri, od filma iz 1934. sa Klodet Kolber u glavnoj ulozi do poznatijeg biografskog filma iz 1963. sa Elizabet Tejlor, prikazuju je kako je tajno prokrijumčarena do Cezara umotana unutar tepiha. Ta priča je u velikoj meri mit, ali ipak, Kleopatrina spremnost da učini to govori o njenoj proračunatoj prirodi i spremnosti na rizike.

7. Bila je šarmantna, ako ne i lepa

Iako se Kleopatra često prikazuje kao zapanjujuće lepa, istoričari kažu da to nije nužno i bio slučaj. Grčki biograf Plutarh je napisao „jer njena lepota, kako nam je rečeno, sama po sebi nije bila sasvim neuporediva, niti takva da bi očarala one koji su je videli“. Isto tako, The National Inkuirer je napisao u članku iz 2000. da je Kleopatra imala „veliki nos“.

Kleopatra možda nije bila zavodnica kao što što su je predstavljali u filmovima, čak je i Plutarh primetio da ima „neodoljiv šarm“, kao i sladak glas, ubedljivu prirodu i upečatljivo prisustvo.

Njujork tajms ju je opisao kao smelu jer se nije plašila da pokaže svoje godine ili mane, napominjući da novčići sa njenim likom ne pokušavaju da prikriju njene bore.

8. Bila je vešta u pomorskoj taktici

Kleopatra je bila prva kraljica koja je bila vešt pomorski komandant, ona je komandovala ogromnom flotom, koju je lično dovela u Grčku kako bi pomogla Marku Antoniju u njegovom sukobu sa Cezarovim ubicom Kasijem, prema Burštajnu.

Oktavijan, budući rimski car, uspeo je da pobedi pomorsku flotu Kleopatre i Antonija tokom bitke kod Akcijuma 31. pre nove ere. Na osnovu toga, Kleopatru su ponekad nazivali lošim mornaričkim komandantom, ali istoričar Bari Štraus je tvrdio da je to nezasluženo, napominjući da je uspela da spasi veliki deo flote uprkos tome što je bila brojčano nadjačana i nosila se sa lošim vremenom, prenosi Biography.com.

(Espreso/ Stil/ Biography.com)