ŠTA ZNATE O PUTINOVOM SAVEZU OD KOG ZAPAD DRHTI? U njihovim rukama je VELIKA MOĆ, a oni su tek počeli? (MAPA)

Samit BRIKS-a koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika trebalo bi da se održi u Johanesburgu između 22. i 24. avgusta 2023. godine. Veliko interesovanje zemalja da postanu deo ovog saveza privukao je pažnju celog sveta. Ali šta je zapravo BRIKS i kako je nastao?

Ideja od Goldman Saksa

U ovom slučaju je najpre nastao sam akronim, a savez tek godinama kasnije.

BRIKS je akronim koji je započeo kao BRIK 2001. godine, a skovao ga je Džim O' Nil (ekonomista Goldman Saksa) za Brazil, Kinu, Indiju i Rusiju.

Kasnije 2010. Južna Afrika je dodata da postane BRIKS. Goldman Saks je tvrdio da će globalnom ekonomijom dominirati četiri BRIKS ekonomije do 2050. Glavni razlog za takvu tvrdnju je bio to što su Kina, Indija, Brazil, Rusija i Južna Afrika bile rangirane među najbrže rastućim i tržišnim privredama na svetu.

Glavna komparativna prednost ove grupe je bila njihova niska cena rada, povoljna demografija i bogati prirodni resursi u vreme globalnog procvata robe.

Teza Goldman Saksa nije tvrdila da će BRIKS postati politički savez ili čak formalno trgovačko udruženje. Međutim, u izveštaju je bilo navedeno da BRIKS ima potencijal da formira moćan ekonomski blok.

O'Nil iz Goldman Saksa je 2001. primetio da se od zemalja BRIK-a očekivalo da će rasti brže od Grupe sedam koja se sastoji od sedam najnaprednijih globalnih ekonomija, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Japan.

Kako je nastao savez BRIKS

Rusija je inicirala stvaranje saveza koji nije zvanična međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu i po tome je slična G7 - grupi najrazvijenijih zemalja.

20. septembra 2006. održan je prvi ministarski sastanak BRIK-a.

Ovaj sastanak je predložio ruski predsednik Vladimir Putin na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Na sastanku su učestvovali ministri spoljnih poslova Rusije, Kine i Brazila, kao i ministar odbrane Indije. Svi su bili zainteresovani da prošire svoju multilateralnu saradnju.

Na inicijativu Rusije, 16. maja 2008. godine bili su domaćini sastanka ministara inostranih poslova BRIK-a u Jekaterinburgu, Rusija. Oni su nakon sastanka objavili zajedničko saopštenje o zajedničkim stavovima o aktuelnom globalnom razvoju.

BRIK je 9. jula 2008. preduzeo još jedan vitalni korak. Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev započeo je sastanak sa tadašnjim predsednikom Brazila Luisom Inasijom Lula da Silvom, premijerom Indije Manmohanom Singom i kineskim predsednikom Hu Đintaom tokom Samita G8 u Tojaku (Hokaido, Japan).

Rusija je bila domaćin prvog samita BRIK-a 16. juna 2009. u Jekaterinburgu. Ovde su lideri BRIK-a izdali Zajedničku izjavu u kojoj su navedeni ciljevi BRIK-a. Ona se obavezala da će promovisati saradnju i dijalog među zemljama BRIK-a na transparentan, otvoren, proaktivan i postepen način.

U zajedničkom saopštenju se navodi da će saradnja zemalja u bloku služiti zajedničkim interesima zemalja u razvoju, kao i tržišnih ekonomija u nastajanju. Pored ekonomskih koristi, u saopštenju se navodi da će saradnja i dijalog između zemalja BRIK-a takođe pomoći da se izgradi svet koji ima harmoniju, mir i zajednički prosperitet. U dotičnom dokumentu je dat detaljan pregled načina na koji se može nositi sa globalnom finansijskom i ekonomskom krizom.

Kada se grupi pridružila i Južnoafrička Republika 2010. godine BRIK je postao BRIKS.

Uloga BRIKS-a

Zemlje BRIKS-a su se od 2009. do 2014. dogovorile o ekonomskim i finansijskim pitanjima, uključujući reforme Svetske banke i MMF-a.

Dok na G7 otpada 10 odsto svetske populacije, u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto svih ljudi na svetu - 3,21 milijarde.

Međutim, oko 43 odsto svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju - s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije kao što je Nova razvojna banka, koja je pokrenuta 2017. godine i finansira razvojne projekte u državama - članicama.

Takođe su se fokusirale na neka regionalna pitanja, uključujući probleme vezane za Libiju, Siriju, Avganistan i Iran (njihov autohtoni nuklearni program).

Šta sada hoće BRIKS?

- Od ruske invazije na Ukrajinu, BRIKS je dobio novi zamah - kaže Žongjuan Zoe Liju, ekspertkinja Saveta za spoljne odnose SAD.

I zaista, sve više zemalja želi da se pridruži Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici, čuje se uoči samita koji se od 22. do 24. avgusta održava u Johanesburgu, a to izaziva zabrinutost na Zapadu, navodi DW.

Na meti kritika BRIKS-a je pre svega dominacija SAD i EU u institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), obe sa sedištem u Vašingtonu.

- Krenuli su u veoma veliku misiju, a to je da diverzifikuju postojeći globalni finansijski sistem koji predvodi Zapad - kaže Zoe Liju i objašnjava da je globalna finansijska kriza naterala te zemlje u razvoju da počnu da dovode u pitanje relevantnost, pouzdanost i kredibilitet globalnog finansijskog sistema predvođenog SAD.

- Ne može se poreći da globalni sistem sada karakteriše određena nepravednost. Nema jednakosti između zemalja juga u razvoju i zemalja razvijenog severa - kaže Luanda Mpungose sa Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove.

I Antara Gosal Sing iz indijskog trusta mozgova "Observer Research Foundation" saglasna je sa ocenom da su evidentni duboki nedostaci u trenutnoj međunarodnoj arhitekturi koja ne odražava današnju politiku, ekonomiju i demografiju.

Tu neravnotežu dobro ilustruje poređenje BRIKS-a i grupe G7 koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan.

Drže se zajedno uprkos sukobima

Kada je reč o politici, članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon što je Rusija napala Ukrajinu, pa su se Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama, navodi DW i ukazuje da činjenica da se BRIKS sastoji od pet veoma različitih zemalja, često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.

Žongjuan Zoe Liju ističe da BRIKS nije formalni savez, već neformalno partnerstvo i da je ideja da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.

- U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima - objašnjava Luanda Mpungose.

To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine jer su pogranični sukobi doveli do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu.

Iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje.

Dok između Rusije i Kine, s jedne, i Zapada, sa druge strane, trenutno rastu tenzije, Indija pokušava da balansira.

Ono što pokazuje da među članicama BRIKS-a postoje različiti prioriteti jeste moguće proširenje.

Proširenje saveza na pomolu

Domaćin predstojećeg samita, Južnoafrička Republika, saopštila je da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje da se pridruži BRIKS-u, a među njima su i Argentina, Saudijska Arabija, Egipat i Indonezija.

Proširenje promoviše Kina, ali Indija to donekle vidi kao jačanje uticaja Pekinga.

- Mnogi u Kini smatraju da ograničavanje BRIKS-a na prvobitnih pet članica smanjuje njegov ukupni globalni uticaj, njegovo pravo da govori na globalnim platformama - kaže Antara Gosal Sing i objašnjava da se iza toga krije sve jača konkurencija između Kine i SAD.

- Kina pokušava da pridobije sve više ekonomija u razvoju iz čitavog sveta da se pridruže kineskom lancu snabdevanja - ukazuje Sing.

Bez obzira na sve, diskusija o proširenju pokazuje da bi BRIKS mogao da započne stvaranje šireg međunarodnog bloka zemalja Globalnog juga.

Antara Gosal Sing ukazuje da postoji nedostatak identiteta i da je manje kohezije u pogledu donošenja odluka i da su to nedostaci s kojima se BRIKS trenutno suočava.

S druge strane, Luanda Mpungose ukazuje da to što sve veći broj zemalja želi da se pridruži pokazuje da ima nešto što BRIKS radi kako treba.

- Ne radi se više samo o ekonomskoj diplomatiji. BRIKS se razvija kao blok koji se bavi svim kritičnim oblastima međunarodne saradnje - ukazuje Mpungose.

Bonus video:

(Espreso/ Ekonomik tajms/ Dojče vele)