BILE SU ISTREBLJENE,A SAD SE VRAĆAJU NA VELIKA VRATA? Preti nam scenario koji smo gledali samo na FILMU,nije NAIVNO

Bolesti za koje smo mislili da su iskorenjene sve češće se dijagnostifikuju kod pacijenata širom sveta, zbog čega postoji opravdan strah da bi mogle da se vrate "na velika vrata".

Prvi put od 2003. godine, u julu je zabeležen lokalni prenos malarije u Teksasu i na Floridi. Poslednjih godina Grčka, Češka i Albanija izgubile su status zemalja u kojima su male boginje iskorenjene. Prošle godine Velika Britanija imala je najveći broj zaraženih od sifilisa od 1948. godine.

Pad stope vakcinacije, promene u ponašanju i prehrambenim navikama ali i klimatske promene, doprinele su povratku zaraznih bolesti za koje se sve donedavno smatralo da su ostale zaboravljene u nekom mračnijem, nerazvijenijem istorijskom dobu.

Da stvar bude još gora, bakterije postaju sve otpornije na antibiotike, što znači da je ugrožena efikasnost lekova koji su transformisali savremenu medicinu i eliminisali pogubne bakterije, piše Politico.

Malarija nije uvek bila bolest koja se javljala samo u tropskim regijama Afrike, Azije i Latinske Amerike.

Slučajevi su zabeleženi u močvarnim područjima Pariza i uz reku Temzu. Sardinija imala je oko 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika krajem 1800-ih. Evropa je uspela da iskoreni malariju posleratnim programom prskanja insekticidima, isušivanjem močvara i terapijama lekovima.

Politico piše kako je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izdao upozorenje o nekoliko lokalnih slučajeva malarije, dok je zvaničnik Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije Peter Sands rekao da bi s porastom ekstremnih vremenskih nepogoda u Evropi, Stari kontinent "mogao da vidi povratak malarije".

Tešku kožnu bolest gubu koju su mnogi videli samo na filmovima i u udžbenicima, sada bi mogli iskusiti i na svojoj koži.

Novi izveštaj CDC-a pokazuje da je guba postala endemična na jugoistoku SAD-a. Broj prijavljenih slučajeva više se nego udvostručio u poslednjoj deceniji, dok se nezdrav način života i loše upravljanje pandemijom okrivljuje za porast.

Istorijski gledano, vlada je slala ljude sa gubom na udaljene karantinska ostrva, poznata kao "kolonije gubavaca". Sada se može izlečiti višemesečnom terapijom lekovima, a ranim otkrivanje može se izbeći invaliditet.

Morbili su jedna od najzaraznijih ljudskih virusnih bolesti, koje su se pojavljivale u talasima epidemije svake dve do tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva.

Sve se promenilo kada je tzv. otac modernih vakcina Džon Frenklin Enders razvio vakcinu. Prva je odobrena za upotrebu 1963. godine i nakon toga usledilo je široko rasprostranjena vakcinacija protiv morbila.

Međutim, s obzirom na to da je ta virusna bolest toliko zarazna, u jednoj populaciji mora biti vakcinisano više od 95 posto kako bi se zaustavilo širenje bolesti. Kako pada broj vakcinisanih, tako raste i broj slučajeva.

Samo u dva meseca ove godine već je bilo 900 slučajeva morbila u Evropi, premašujući ukupni broj iz 2022. godine.

Još jedna bolest koja je bila "istrebljena", a sada se ponovno vraća je sifilis. Sifilis je polno prenosiva bolest koja se može lečiti penicilinom ako se otkrije rano. Krajem 18. veka, procenjuje se da je svaki peti stanovnik Londona imao sifilis do svojih srednjih 30-ih. Broj zaraženih dramatično se smanjio nakon 1940. zbog široke dostupnosti penicilina. Međutim, u 21. veku dolazi do povećanog rasta broja slučajeva na području Evrope.

Samo u Velikoj Britaniji prošle godine zabeleženo je 8.692 slučaja, što je najveći godišnji broj od 1948. godine. Broj slučajeva raste i u drugim državama, s najvećom stopom rasta na Malti i Irskoj.

Problem koji sve više pogađa savremene zajednice je i giht. To je bolna upala zglobova kod koje se oko zglobova, često nožnog palca, stvaraju mali kristali urata.

Poslednjih godina zabeležen je povećan broj slučajeva širom sveta, s time da SAD i Kanada imaju najveći porast prevalencije gihta između 1990. i 2017. godine.

Neki od razloga zašto ljudi dobijaju giht je genetska sklonost, prekomerna telesna težina, zdravstveni problemi, poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa, konzumacija hrane bogate fruktozom i konzumacija velikih količina alkohola.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf.rs)